Novi podaci Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) pokazali su da je u većini zemalja tog kluba bogatih socijalna potrošnja u 2014. godini ostala visoka, iznad 30% bruto domaćeg proizvoda (BDP). Najviše za socijalnu potrošnju daje Francuska, sledi SAD a prosek za zemlje OECD za 2014. je 22% BDP. Ima, međutim i zemalja koje su poslednjih godina osetno srezale socijalnu potrošnju. Da socijalna potrošnja uglavnom raste u vreme krize, pošto ekonomski rast usporava a rastu potrebe za socijalnom podrškom, pokazalo se i kod krize izbile 2007. Istraživanje je pokazalo i da članice OECD veći deo socijalne potrošnje usmeravaju u gotovinske socijalne beneficije nego u socijalne i zdravstvene usluge.

Više od 30% BDP za socijalnu potrošnju u 2014. su izdvojili Danska, Belgija, Finska i Francuska, koja predvodi sa gotovo 32% BDP, dok su Italija, Austrija, Švedska, Španija i Nemačka u socijalnu potrošnju usmerile po više od četvrtine BDP.

Na drugoj strani su zemlje van Evrope i Turska, Južna Koreja, Čile i Meksiko koji za socijalno troše po manje od 15% BDP pri čemu su u poslednje tri zemlje izdvajanja za socijalnu potrošnju sada na nivou na kojem su bila u Evropi 1960-tih.

Javna socijalna potrošnja je u nekim ekonomijama koje beleže brz rast ispod proseka OECD i najniža je u Indiji i Indoneziji a najviša u Brazilu gde su, kao članici OECD, troškovi za penzijsko i zdravstveno važan deo socijalne potrošnje.

U vreme ekonomske krize veličina socijalne potrošnje u odnosu na BDP obično raste, jer treba zadovoljiti veće zahteve za socijalnom podrškom, dok istovremeno ekonomski rast slabi. Tako je od velike recesije zabeležen znatan rast socijalne potrošnje na u proseku 21,9% BDP u 2009. sa 18,9% u 2007. godini, dok je poslednjih godina, prema procenama, blago smanjen na 21,6% BDP u 2014.

I dok u većini zemalja socijalna potrošnja nije značajno smanjena poslednjih godina, u nekim članicama OECD je znatno pala u odnosu na maksimum iz 2009. Od tada je socijalna potrošnja smanjena za 1,5-2,5 procentna poena u Kanadi, Nemačkoj, Mađarskoj, Islandu, Irskoj, Velikoj Britaniji i za 3,5 procentnih poena u Estoniji. Najbrži pad registrovan je u Grčkoj, za gotovo dva procentna poena od kako je socijalna potrošnja bila na maksimumu u 2012. godini.

U poređenju sa nivom pre krize 2007. godine, sadašnja socijalna potrošnja prema BDP je za više od četiri procentna poena veća u Belgiji, Danskoj, Irskoj, Japanu, Luksemburgu, Španiji i posebno Finskoj.

Samo u Mađarskoj je socijalna potrošnja manja nego 2007. godine za gotovo procentni poen, dok je u Kanadi, Nemačkoj i Izraelu niža za manje od procentnog poena.

Članice OECD uglavnom više daju za gotovinske socijalne beneficije - 12,3% BDP, nego za socijalne i zdravstvene usluge (8,6% BDP), pri čemu je odnos između novčanih davanja i usluga manje-više uravnotežen u nordijskim zemljama, Kanadi, Holandiji, Novom Zelandu i Velikoj Britaniji.

Podrška prihodima u kešu radno aktivnoj populaciji u proseku u OECD čini 4,4% BDP od čega 1% BDP za naknade za nezaposlenost, 1,8% za invalidske naknade i bolovanje, 1,3% BDP za porodične beneficije a još 0,4% za druge vrste socijalne podrške.

Javna potrošnja na zdravstvo, kao još jedan značajn segment socijalne politike, u OECD je u proseku porasla sa 4% BDP u 1980. na 6% BDP. Taj rast povezuje se sa povećanjem cena zdravstvenih usluga i medicinske tehnologije.

Javna penzijska plaćanja po potrošnji od gotovo 8% BDP čine najveći deo na planu socijalne politike ali su razlike od zemlje do zemlje velike.

U Italiji javna potrošnja na penzije čini 15,8% BDP a u Meksiku samo 1,8% BDP. Međutim, Meksiko je relativno mlada zemlja sa devet građana u radno aktivnom dobu na jednog starijeg, što je tri puta više nego u Italiji.

Istovremeno italijanska i japanska populacija imaju sličan starosni profil ali je javna potrošnja na penzije u Italiji za 5,6 procentnih poena veća nego u Japanu, što pokazuje da obim penzijske potrošnje određuje i priroda penzijskog sistema neke zemlje.

Od 1980. godine je javna potrošnja na penzije u zemljama OECD povećana za dva procentna poena u proseku i demografske promene, upozoravaju iz Organizacije, predstavljaju sve veći pritisak na penzijsku potrošnju.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Shutterstock.com

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Sve stariji u penziju u celom regionu
  
• 

  Vesti

  : Demografija iznudila reformu penzijskih zakona
  
• 

  Vesti

  : Štednja ugrozila ljudska prava
  
• 

  Vesti

  : Socijalna kohezija najjača u Skandinaviji
  
• 

  Vesti

  : U Srbiji teške socijalne prilike