Nakon 18 dana intenzivnih pregovora i jurnjave za rokovima koje su pregovarači sami postavljali, predstavnici šest svetskih sila, Irana i Evropske unije, koja je bila uključena u pregovore, postigli su 14. jula sporazum o ograničavanju iranskog nuklearnog programa u zamenu za ukidanje međunarodnih sankcija. Sporazumom je predviđeno da Iran u narednih deset godina ne proizvodi materijal za nuklearno oružje i uvode se nova pravila za inspekcije iranskih postrojenja, uključujući vojnih. Istorijski sporazum pozdravljaju širom sveta, osim u Izraelu, čiji ga je premijer nazvao greškom istorijskih razmera.

Nuklearni sporazum označava i kraj višedecenijskog neprijateljstva SAD i Irana, zemalja koje su jedna drugu nazivale "državom vodećim sponzorom terorizma" i "velikim satanom".

"Ovo je istorijski trenutak", istakao je u Beču iranski ministar spoljnih poslova Muhamed Džavad Zarif nakon sastanka sa zvaničnicima SAD, Velike Britanije, Kine, Francuske, Nemačke i Rusije dodajući da je postignut "sporazum koji nikome nije savršen ... ali je značajno postignuće za sve".

Zarif je kazao da sporazum na gotovo 100 stranica predstavlja "rešenje uz koje svi dobijaju".

Visoka predstavnica EU za spoljne poslove i bezbednost Federika Mogerini istakla je da su diplomate "dale svetu ono čemu se nadao - zajedničku posvećenost miru". Kako je dodala, sporazum obezbeđuje da će iranski nuklearni program "biti isključivo u miroljubive svrhe".

Objavljujući sporazum, evropska šefica diplomatije izjavila je i da je "Iran ponovo potvrdio da ni pod kakvim okolnostima nikada neće tražiti, razvijati niti nabavljati bilo kakvo nuklearno oružje".

Iranski predsednik Hasan Rohani kazao je nakon što je objavljen tzv. Zajednički sveobuhvatni plan akcije da u odnosima Irana sa svetom počinje "novo poglavlje".

"Režim sankcija nikada nije bio uspešan, ali je istovremeno uticao na živote ljudi", rekao je Rohani za iransku državnu TV.

Na vest o nuklearnom sporazumu sa Iranom negativno je reagovao izraelski premijer Benjamin Netanjahu koji je izjavio da je sporazum "teška greška istorijskih razmera". Netanjahu je kazao da će sporazum s Iranom dozvoliti Teheranu da "nastavi svoju agresiju i teror u regionu".

Sporazum je postignut posle gotovo dve godine pregovora s prekidima u poslednjoj rundi. Pregovori Irana i šest svetskih sila datiraju inače još od 2006.

Tokom pregovora su Zarif i američki državni sekretar Džon Keri (John Kerry), koji je vodio najveći deo pregovora, pretili odustajanjem od razgovora i optuživali jedan drugog za tvrdoglavost. Do prelomne tačke stiglo se nakon postizanja više kompromisa.

Iran je tako pristao na nastavak poštovanja embarga EU na naoružavanje još pet godina. Taj rok mogao bi da bude i kraći ako Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) definitivno zaključi da Iran ne radi na nuklearnom oružju. Slično je i sa zabranom UN na isporuku tehnologije za balističke rakete Teheranu a zabrana bi mogla da potraje osam godina.

Vašington je tražio da na snazi ostane i zabrana Iranu da uvozi i izvozi oružje zbog bojazni da bi Teheran, pošto mu zahvaljujući nuklearnom sporazumu počne da stiže novac, mogao da poveća vojnu pomoć vladi sirijskog predsednika, jemenskim pobunjenicima, libanskoj militantnoj grupi Hezbolah i ostalim snagama koje su protivnici američkih sazveznika na Bliskom istoku - Saudijske Arabije i Izraela.

Iranski lideri su međutim insistirali da se taj embargo okonča pravdajući to potrebom borbe sa regionalnim "pretnjama", poput Islamske države. Tu je Iran dobio izvesnu podršku Kine i posebno Rusije koja želi da proširi vojnu saradnju i poveća prodaju oružja Teheranu.

Kada je reč o kontroli, sporazum predviđa da inspektori UN u sklopu nadzora mogu da obilaze i vojne objekte. To je nešto čemu se iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei dugo protivio.

Međutim, taj pristup objektima nije garantovan i može da bude odložen i kritičari ukazuju da se takvom odredbom Teheranu daje vremena da sakrije nelegalne aktivnosti.

Predviđeno je i da Teheran ima pravo da o spornom pitanju traži od UN arbitražu tela koje će činiti predstavnici Irana i šest svetskih sila.

Takođe Agencija za atomsku energiju traži pristup nekim mestima kako bi završila ranije kontrole i Vašington ističe da će za ukidanje svih ekonomskih sankcija Iranu biti potrebna saradnja Teherana.

Prvi čovek IAEA Jukija Amano rekao je da su ta agencija i Iran potpisali "mapu puta" za rešenje zaostalih pitanja, kako se nada, do sredine decembra.

Ekonomske koristi za Iran od sporazuma biće velike. Ta zemlja ima više od 100 milijardi dolara zamrznute imovine u inostranstvu a tu su i dobrobiti od okončanja evropskog embarga na naftu i različitih finansijskih restrikcija za iranske banke.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Beta/AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Više članica EU ratifikovalo Sporazum o trgovini oružjem
  
• 

  Vesti

  : Komisija zagovara kontrolu trgovine naoružanjem