Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Više članica EU ratifikovalo Sporazum o trgovini oružjem
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 03.04.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Više članica EU, uključujući Sloveniju i Hrvatsku, 2. aprila je dostavilo instrumente o ratifikaciji Sporazuma o trgovini oružjem (ATT) koji treba da uredi trgovinu konvencionalnim oružjem u svetu. Da bi stupio na snagu potrebno je da ga ratifikuje još 19 zemalja potpisnica. Zemlje Zapadnog Balkana, uključujući Srbiju, potpisale su ATT, a Makedonija i Albanija su ga i ratifikovale. Prema podacima koji su krajem marta izneti na skupu o malom i lakom naoružanju u regionu, održanom u Beogradu, u Srbiji se više od 150 firmi bavi izvozom oružja, a u 2011. prihod od izvoza oružja iznosio je 125 miliona evra. Tada je ocenjeno da je izvoz oružja važan deo privreda zemalja Zapadnog Balkana.
Na ceremoniji u sedišu UN u Njujorku instrumente o ratifikaciji je 2. aprila, na prvu godišnjicu usvajanja Sporazuma o trgovini oružjem u UN, podnelo 18 zemalja - Salvador i 17 članica EU - Nemačka, Bugarska, Hrvatska, Danska, Španija, Estonija, Finska, Francuska, Mađarska, Irska, Italija, Letonija, Malta, Rumunija, Slovačka, Slovenija i Velika Britanija.
Time se broj zemalja koje su ratifikovale ugovor povećao na 31 od 118 potpisnica sporazuma koji je Generalna skupština UN velikom većinom usvojila 2. aprila 2013. nakon sedam godina pregovora. Da bi ATT stupio na snagu mora da ga ratifikuje najmanje 50 zemalja.
"Sa ovim ritmom potpisivanja i ratifikacije ATT bi mogao da stupi na snagu u drugoj polovini ove godine", rekla je zamenica visokog predstavnika UN za razoružanje Virdžinija Gamba (Virginia).
U zajedničkom saopštenju 17 članica EU je izrazilo uverenje da će sporazum stupiti na snagu pre kraja 2014. i naglasile da taj dokument "neće ništa promeniti ako se dosledno ne primenjuje".
U poruci objavljenoj 2. aprila generalni sekretar UN Ban Ki Mun pozvao je sve zemlje koje još nisu ratifikovale sporazum da to učine bez odlaganja.
Srbija je 12. avgusta 2013. potpisala Sporazum o trgovini oružjem, a od zemalja Zapadnog Balkana ratifikovale su ga Makedonija 6. marta i Albanija 19. marta 2014.
Domet ugovora će dosta zavisiti od toga koje zemlje ga ratifikuju a koje ne i koliko se strogo poštuje.
SAD, koji su glavni izvoznik na tom tržištu, potpisale su sporazum pošto su izdejstvovale da se municija zasebno tretira. Rusija koja ga još nije potpisala, izrazila je pak rezerve u pogledu kriterijuma koji su odabrani za odobravanje ili zabarnu transakcija.
Prvi međunarodni instrument na tom planu
ATT je prvi međunarodni instrument koji treba da uspostavi standarde u trgovini konvencionalnim oružjem koja godišnje vredi 80 milijardi dolara, i da utiče na nelegalnu prodaju i sprečavanje oružanih sukoba u svetu.
"Cilj ovog ugovora jeste da zaštiti i sačuva živote", rekla je Ana Mekdonald (Anna McDonald), predstavnica Koalicije za kontrolu oružja (Control Arms Coalition) koja okuplja više stotina nevladinih organizacija u preko 100 zemalja i godinama se zalagala za takav sporazum. Ona je podsetala da sukob koji već tri godine traje u Siriji, podstiče trgovina oružjem i municijom koji stižu spolja.
Prema Sporazumu, države koje ga ratifikuju ne smeju da dostavljaju konvencionalno oružje ako se time krši embargo na oružje ili ako se podstiču genocid, zločini protiv čovečnosti ili ratni zločini. Takođe se zabranjuje izvoz konvencionalnog oružja ako može da se koristi u napade na civile ili civilne zgrade kao što su škole i bolnice.
Kada razmatra da li da odobri izvoz oružja, zemlja potpisnica sporazuma mora da proceni da li će se to oružje koristiti za kršenje međunarodnih propisa o ljudskim pravima i da li će ga koristiti teroristi ili pripadnici kriminalnih grupa. Takođe se mora proceniti da li će oružje doprineti miru i stabilnosti ili će ga oslabiti.
Od zemalja potpisnica se traži i da preduzmu mere da spreče ulazak tog oružja u ilegalne tokove.
Zemlje koje ratifikuju sporazum formiraće nacionalna regulatorna tela koja će kontrolisati prodaju konvencionalnog oružja i njihovih delova i da reguliše posredinike u trgovini oružjem.
Ugovor neće regulisati domaću upotrebu oružja u bilo kojoj zemlji.
Ugovor obuhvata konvencionalno oružje od pištolja do tenkova, borbenih vozila, velikih artiljerijskih sistema, borbenih aviona, helikoptera, ratnih brodova, raketa i sistema za njihovo lansiranje.
Izvoz oružja važan deo privrede Zapadnog Balkana
Na skupu o malom i lakom naoružanju na Zapadnom Blakanu koji je 27. marta 2014. održan u Beogradu rečeno je da zemlje Zapadnog Balkana imaju veliku ulogu u izvozu naoružanja, velike zalihe municije i oružja i da je izvoz oružja važan deo njihove privrede.
U Srbiji se više od 150 firmi bavi izvozom oružja, dok je u Bosni i Hercegovini oko 100 takvih kompanija, podaci su koji su izneti na sastanku Parlamentranog foruma za Zapadni Balkan o malom i lakom naoružanju.
U 2011. u Srbiji je od izvoza oružja zabeležen prihod od 125 miliona evra, u Hrvatskoj 56 miliona evra, dok je u BiH prihod od izvoza oružja bio 41 milion evra.
Informacije o izvozu oružja od 2007. godine nisu više tajna u zemljama Zapadnog Balkana, svaka država priprema godišnje izveštaje o izvozu oružja, a zemlje regiona i zajedničke izveštaje, rekla je na skupu savetnica za vezu Centra za kontrolu malokalibarskog i lakog naoružanja u jugoistočnoj i istočnoj Evropi (SEESAC/UNDP) Iva Savić.
Koordinatorka UN u Srbiji Irena Vojačkova Solorano je navela da su zemlje regiona napredovale kada je reč o izvestavanju o izvozu naoružanja, ali da nedozvoljena trgovina naoružanjem ostaje ozbiljan problem koji podriva napore za izgradnju mira i može predstavljati ograničenje za dugoročni ekonomski i socijalni razvoj.
Vršilac dužnosti predsednika Zajedničke komisije za odbranu i sigurnost BiH Dušanka Majkić rekla je da pored zakonske regulative koja postoji u zemljama regiona još nije zaustavljen trend izvoza oružja u zemlje gde je to zabranjeno.
Izvor: AFP i Beta
Foto: Shutterstock.com
Linkovi
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
