Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Mala revolucija u budžetskom planiranju EU
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 13.01.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska komisija u sredu (12. januara) je objavila osnovne prioritete za budžetsko planiranje zemalja članica. To je prvi korak u maloj revoluciji u budžetskom planiranju EU, koja podrazumeva da zemlje članice slede preporuke EU u toj oblasti, kao i da nacrte budžeta, pre usvajanja, dostave Uniji na razmatranje. O toj izmeni zemlje članice su se dogovorile prošle godine nakon izbijanja finansijske krize u Grčkoj, a cilj je da se mogući problemi na vreme uoče i izbegnu. Pojedinačne zemlje članice i dalje imaju poslednju reč u odlukama o svojim reformama i budžetu.
"Nova etapa evropskih integracija počinje sa Godišnjim istraživanjem privrednog rasta. Na putu smo da postavimo nove osnove i da na odlučujući način unapredimo način upravljanja i koordiniranja naših međuzavisnih privreda u okviru EU", kazao je predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo (Jose Barroso).
Novina je u tome što će zemlje članice i Komisija prvi put voditi sveobuhvatne razgovore o makroekonomskoj stabilnosti, potrebnim strukturnim reformama i merama za podsticanje privrednog rasta. Zemlje članice će uzimati u obzir opšte preporuke EU, a o njihovim budžetima će se raspravljati u EU pre usvajanja u nacionalnim parlamentima. To je glavni cilj tog novog programa budžetskog planiranja, koji se zove Evropski semestar. Budžetsko i ekonomsko planiranje biće u skladu sa Paktom stabilnosti i rasta, čiji cilj je uspostavljanje budžetske discipline u Evropi, i ciljevima izloženim u evropskoj strategiji razvoja do 2020.
Kako se navodi u saopštenju Evropske komisije, Godišnje istraživanje privrednog rasta obuhvata sve aktivnosti koje su značajne za privredni oporavak, držanje koraka sa konkurentima na svetskom tržištu i za pripremu Unije da ispuni ciljeve Strategije Evropa 2020.
U dokumentu se kao jedan od najznačajnijih izazova navodi potreba da se smanje javni deficit i dug, a da se istovremeno očuva perspektiva privrednog rasta i povećanja zaposlenosti. Na kraju 2010. godine, državni dug u EU je, kako se procenjuje, iznosio 79% bruto domaćeg proizvoda, što znači da je za tri godine porastao za 20 procentnih poena i da je za 19 procentnih poena viši od limita koji se u EU smatra prihvatljiivim.
Ističe se da su potrebne strukturne reforme da bi se postigla makroekonomska ravnoteža i postigao rast. Ukoliko odgovarajućih reformi ne bude, EU se u narednoj deceniji može nadati privrednom rastu od 1,5% godišnje, dok je u prethodnoj deceniji iznosio 1,8%.
Background Zemlje članice su se o koordiniranju budžetskih politika u skladu sa Strategijom Evropa 2020 i Pakta za stabilnost dogovorili u septembru 2010. godine. Objavljivanje Godišnjeg istraživanja privrednog rasta je prvi korak u sprovođenju tog plana, koji se naziva Evropski semestar. O politici zemalja članica će se razgovarati u okviru EU, a moguće je da će zemlje, pored opštih preporuka, dobiti i specifične preporuke ukoliko se uoče mogući problemi. Međutim, o finalnoj verziji budžeta će odlučivati vlade i parlamenti zemalja članica.
Među prioritetima je i poboljšanje situacije na tržištu rada, pošto je trenutno nezaposleno 9,6% Evropljana, a situacija se nije menjala od februara 2010. Nezaposleno je 23,1 milion ljudi. Nezaposlenost među mladima je još viša i iznosi 20,4%.
Potrebna su privremena smanjenja u doprinosima poslodavaca za socijalno osiguranje, kao i poreske reforme, a poželjno bi bilo omogućiti fleksibilnije ugovore o zapošljavanju. Predložene su i izmene u sistemu socijalnog osiguranja, kako bi se izbegao prerani odlazak u penziju, povećala starosna granica, a davanja za nezaposlene bila takva da podstiču povratak na posao. Prema podacima Komisije, prosečno doba za odlazak u penziju u EU u 2008. iznosilo je 61,4 godine. U nekim zemljama, poput Nemačke i Francuske, u toku su reforme za povećanje starosne granice za odlazak u penziju. U Francuskoj će se minimalna starosna granica povećati sa 60 na 62 godine, a za punu penziju sa 65 na 67 godina.
Potrebno je povećati učešće žena i starijih radnika na tržištu rada, sprečiti ograničavanje žena na rad sa pola radnog vremena, što je problem unekim zemljama članicama, promovisati preduzetništvo i ukloniti prepreke za pokretljivost radne snage.
Kako je preneo EurActiv.fr, Komisija je saopštila da će biti teško postići ciljeve za 2020. godinu za neke zemlje, poput Španije, Irske i Portugalije, koje istovremeno smanjuju javne izdatke i sprovode reforme na tržištu rada. Neki zvaničnici bi takođe mogli da se pribojavaju sprovođenja teških reformi zbog mogućih štrajkova i demonstracija. Komisija je predložila da se 2014. sprovede revizija tadašnjeg stanja u ispunjenju ciljeva da bi se garantovalo da su sve zemlje na putu da ispune zadatke.
Predsednik Evropske komisije u sredu (12. januara) je pozvao lidere zemalja članica da povećaju fond za pomoć zemljama evro zone koje zapadnu u krizu. Francuska je procenila da to za sada nije potrebno, a Nemačka se izjasnila protiv tog predloga.
Izvor: EurActiv i AFP
Sledeći koraci
April 2011: Zemlje članice podose nacionalne programe reformi
Maj-Jun 2011: Komisija predstavlja predloge za preporuke zemljama
Jul 2011: Evropski savet i Savet ministara će dati savete zemljama članicama pre završetka nacrta budžeta
Povezani sadržaj
Linkovi
|
|
|
EurActiv Srbija
