Nakon što su se Francuska i Rusija dogovorile o raskidu kupoprodajnog ugovora za "mistrale", francuski ministar odbrane počeo je da traži novog kupca ili kupce za ta dva ratna broda. Francuski zvaničnici su optimisti i tvrde da su neke zemlje već pokazale interesovanje. Analitičari međutim nisu ubeđeni da će Francuska lako i brzo naći novog kupca za nosače helikoptera, neki čak misle da će to biti izuzetno teško. Kao mogućnosti za Francusku navode se iznajmljivanje EU ili NATO, ubacivanje tih brodova u postojeće ugovore o isporuci naoružanja ili ubeđivanje kineskih suseda da ih kupe s obzirom na ekspanziju Kine na moru. Najmanje verovatna mogućnost je da Francuska zadrži "mistrale" jer već ima tri u svojoj floti.

Dva nosača helikoptera duga 200 metara koja mogu da nose po 16 helikoptera, 700 vojnika i do 50 oklopnih vozila sada su ukotvljena u luci u zapadnoj Francuskoj.

"To su dobri brodovi", rekao je a za RTL radio francuski ministar odbrane Žan-Iv le Drian (Jean-Yves Le Drian) dodajući da su to "brodovi koji mogu da posluže za različite svrhe", npr. kao komandni ili kao ploveće bolnice. On je rekao i da je poželjno prodati "mistrale" što je pre moguće.

Prodaja dva "mistrala" vredna 1,2 milijarde evra trebalo je da bude najveća prodaja borbenih sredstava jedne članice NATO Rusiji, međutim, Francuska je odustala od prodaje s obzirom na zapadne sankcije Rusiji zbog aneksije Krima 2014. Zapadni partneri Francuske smatrali su da bi isporuka brodova Rusiji potkopala njihove napore da izoluju Moskvu zbog Krima i podrške proruskim pobunjenicima u istočnoj Ukrajini.

Francuski ministar odbrane kaže da je jedan broj zemalja, koji nije precizirao, pokazao interesovanje za brodove koji su slični brodovima američke mornarice iz klase amfibijskih transportnih brodova "San Antonio".

Le Drian nije rekao ni sumu koja će morati da se vrati Rusiji ali je istakao da će "Francuska nadoknaditi sav novac koji je Rusija dala za kupovinu brodova".

Prema rečima francuskog predsednika Olanda, Moskva će dobiti "manje od 1,2 milijarde evra", kolika je bila vrednost ugovora.

Prvi "mistral" trebalo je da bude isporučen Rusiji 2014. a drugi 2015. godine.

Francuski predsednik Fransoa Oland rekao je 5. avgusta u Egiptu, gde je bio povodom puštanja u saobraćaj proširenog Sueckog kanala, da "neće biti teškoća" sa nalaženjm novih kupaca za "mistrale".

"Rusima će biti refundirana suma koju su platili i nastali troškovi. Osim toga, ti brodovi su naišli na tražnju brojnih zemalja, neće biti teško prodati ih", kazao je Oland i dodao da neće biti kazne za Francusku što je raskinula ugovor.

Zvanična Moskva saopštila je da su se dve zemlje dogvorile o povraćaju i da to pitanje smatra završenim.

Inače, ruski predsednik Vladimir Putin je još u aprilu, kada se videlo da od isporuke neće biti ništa, umanjio značaj "mistrala" za Rusiju ali i insistirao da Francuska nadoknadi Moskvi "sve trosksove" ako ugovor bude raskinut.

Međutim, nalaženje novog kupca, kako je za agenciju AP rekao analitičar londonske kompanije za istraživanja na planu odbrane IHS Džejn's (IHS Jane's) Ben Murs (Ben Moores), možda neće biti ni brzo ni lako i možda će zahtevati od Francuske da se više angažuje.

Prema rečima Mursa, tražnja brodova poput "mistrala" u zemljama sa kojima Francuska može legalno da trguje procenjuje se na 26 plovila u narednih deset godina. Među potencijalnim kupcima su i neki francuski saveznici iz NATO, poput Turske i Kanade.

Francuska bi mogla da ponudi atraktivnu cenu ili uslove kreditiranja zemljama koje planiraju uvećanje flote vojnih brodova, smatra Murs. Kako je dodao, za Francusku je međutim "problem to što većini tih zemalja neće biti potrebna isporuka do 2022. godine".

"Ranija isporuka biće potrebna samo Indijcima i Turcima", istakao je taj analitičar.

To bi značilo da će "mistrali", od kojih jedan još nije potpuno završen, ostati nekoliko godina u brodogradilištu u gradu Sen-Nazeru na zapadu Francuske. To bi takođe značilo velike troškove njihovog održavanja.

Murs je precizirao da će 13 zemalja imati potrebe za ratnim brodovima u narednih deset godina - Australija, Belgija, Brazil, Kanada, Čile, Nemačka, Indija, Japan, Malezija, Holandija, Singapur, Turska i Venecula. Međutim, od svih tih zemalja, samo će Indiji u Turskoj biti potreban ratni brod u naredne četiri godine pri čemu je Nju Delhi, kako prenosi agencija AFP, nedavno saopštio da će prestati da uvozi ratne brodove i pokušati da napravi svoj, dok Ankara planira da postane neto izvoznik brodova.

"Prodati takve brodove danas je izuzetno teško", istakao je Murs dodajući i da većina zemalja koja ima novca i želi da kupi brod te veličine ima vlastitu brodogradnju.

Francuska inače u svojoj floti već ima tri "mistrala" i nema sredstava da doda još dva.

"Zadržavanje takvih brodova značilo bi i troškove za njihovo pokretanje - za posadu, pristanište i održavanje", rekao je jedan zvaničnik za javne nabavke u francuskoj vojsci koji je želeo da ostane anoniman.

Admiral Alen Koldefi (Alain Coldefy), bivši glavni inspektor francuske vojske, rekao je pak za AFP da nema mnogo zemalja koje su u stanju da koriste "mistrale".

"Potrebne su nam zemlje koje žele da intervenišu u svetu ... sa resursima da kupe tako sofisticirane brodove. Takođe im je potrebna dobro obučena posada", kazao je Koldefi.

Koldefi smatra da bi bilo idealno da brodove kupi EU, međutim to nije mnogo verovatno jer godine napora uloženih u kolektivnu evropsku odbranu nisu dale velike rezultate.

Bivši britanski mornarički oficir i analitičar londonskog Rojal junajted servisis instituta (Royal United Services Institute) Piter Roberts (Peter) smatra da će Francuska možda pokušati da jedan ili oba broda ubaci u sporazume o prodaji naoružanja Brazilu ili Indiji ili ih iznajmi NATO ili Evropskoj uniji.

Jedna od opcija je, prema tom analitičaru, i da Francuska pokuša da ubedi susede Kine, poput Vijetnama ili Filipina, da kupe "mistrale" kao odgovor na kinesku ekspanziju na moru. Međutim, ta kupovina bi bila takav tehnološki skok za te zemlje da kupoprodajni aranžman ne treba očekivati uskoro, ukazuje Roberts.

"Ne mislim da postoji brzo rešenje", rekao je za AP Roberts. "Bez obzira da li će ih Francuska koristiti sama ili će ih čuvati kako bi ih prodala po nepovoljnijim uslovima", dodao je taj analitičar.

U svakom slučaju, ko god da kupi "mistrale", moraće da im prefarba ruska imena (Vladivostok i Sevastopolj) i oznake.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Beta/AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Raskida se ugovor o isporuci mistrala Rusiji
  
• 

  Vesti

  : Junker za vojsku EU, NATO nije dovoljan
  
• 

  Vesti

  : Francuska ponovo odložila isporuku mistrala Rusiji
  
• 

  Vesti

  : Francuska uslovila isporuke ratnih brodova Rusiji