Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Junker za vojsku EU, NATO nije dovoljan
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 09.03.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska unija treba da ima svoju vojsku kako bi se suočila sa Rusijom i drugim pretnjama i povratila poziciju u svetu, smatra predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker (Jean-Claude Juncker). Junker kaže da bi EU, kada bi imala zajedničku vojsku, mogla bolje da reaguje u slučaju pretnji miru njenim članicama, ali i susednim zemljama, kao i da bi joj to omogućilo da prezume odgovornost u svetu i pokaže da "misli ozbiljno" kada je reč o odbrani evropskih vrednosti. Vodeće vojne sile EU - Britanija i Fancuska, sumnjičave su prema Junkerovom predlogu dok ga je nemačka ministarka odbrane pozdravila.
Navodeći da NATO nije dovoljan jer sve članice severnoatlanskog vojnog saveza nisu u EU, Junker je istakao da bi se formiranjem zajedničke vojske EU poslao važan signal svetu.
"Zajednička vojska EU pokazala bi svetu da više nikada neće biti rata između članica EU", kazao je Junker za nemački list Velt am Zontag (Welt am Sonntag) od 8. marta.
Background Zajednička bezbednosna i odbrambena politika (CSDP) EU zamenila je nekadašnju Evropsku bezbednosnu i odbrambenu politiku (ESDP). Ta promena uvodi se Lisabonskim ugovorom.
Lisabonskim ugovorom naglašavaju se značaj i specifična priroda CSDP koji i dalje predstavlja integralni deo Zajedničke spoljne i bezbednosne politike (CFSP).
Ugovorom iz Lisabona prvi put se uvodi klauzula o uzajamnoj odbrani. Naime, ukoliko je neka članica EU žrtva vojnog napada na njenoj teritoriji, može da se osloni na pomoć i podršku drugih članica EU koje su u obavezi da joj pomognu.
Klauzula ima dva ograničenja - ne odnosi se na bezbednosnu i odbrambenu politiku pojedinih članica, posebno onih koje su tradicionalno neutralne, i ne utiče na obaveze preuzete u okviru NATO.
"Takva vojska takođe bi nam pomogla u kreiranju zajedničke spoljne i bezbednosne politike i omogućila bi Evropi da preuzme odgovornost u svetu", rekao je predsednik Evropske komisije.
Junker je kazao da bi zajednička vojska EU mogla da bude "sredstvo odvraćanja" i bila bi od koristi tokom ukrajinske krize.
"Sa svojom armijom, Evropa bi mogla kredibilnije da reaguje na pretnje miru u članicama EU ili u susednim zemljama", kazao je Junker dodajući da bi EU time poslala jasnu poruku Rusiji da je ozbiljna oko odbrane evropskih vrednosti.
EU već ima borbene grupe koje se popunjavaju na bazi rotiranja i dostupne su za brzo reagovanje. Međutim, te grupe nikada nisu korišćene u nekoj krizi.
Lideri EU ističu da žele da ojačaju zajedničku bezbednosnu politiku poboljšanjem sposobnosti za brzi odgovor na krize. Međutim, Velika Britanija, kao i Francuska, dve vodeće vojne sile u bloku, sumnjičave su prema davanju veće vojne uluge EU jer strahuju da bi to moglo da ugrozi NATO.
Kako je preneo EurActiv.com, nemačka ministarka odbrane Ursula von der Lajen (Leyen) pozdravila je Junkerov predlog.
"Naša budućnost kao Evropljana znači da ćemo u nekom trenutku imati evropsku vojsku", rekla je ministarka za nemački radio.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Evropska komisija
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
