Ukrajinske vlasti su zabranile 38 ruskih knjiga, među kojima su i dela Eduarda Limonova, zbog „podsticanja na mržnju i separatizam“. Ovo je nova epizoda u kulturnom ratu dve nekada bratske zemlje, koje su sada u sukobu nakon ruske aneksije Krima i separatističkih pro-ruskih aktivnosti na istoku zemlje. Kijevski ogranak organizacije za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešenal osudio je ovu odluku, za koju čak i neki ukrajinski zvaničnici kažu da neće imati gotovo nikakav efekat. U Rusiji navode da neće odgovarati protivmerama, mada ova zemlja već ima svoju listu od više od 1.000 zabranjenih naslova, takozvanu federalnu listu ekstremističkih materijala.

Poreska služba zadužena za carine je na zahtev Ukrajinskog odbora za audviovizuelne sadržaje objavila listu naslova koji se ne smeju unositi u Ukrajinu.

Među njima su „Kijev Kaput“ lidera nacional-boljševičkog pokreta Edvarda Limonova, kao i dela „Ukrajina. Moj rat. Geopolitički dnevnik“ i „Evroazijski revanš Rusije“ ideologa bliskog Kremlju Aleksandra Dugina.

Na listi je i kniga „Ukrajinska katastrofa – od američke agresije do svetskog rata“ ekonomskog savetnika ruske vlade Sergeja Glazijeva.

Namera je da se ovom merom „spreči propagiranje ideologije mržnje, fašizma, ksenofobije i separatizma“, rekao je u julu zvaničnik Odbora za audiovizuelne sadržaje Bogdan Červak, obrazlažući odluku tog tela da zatraži od carinske službe zabranu.

Upozorio je da je moguće da se ova lista proširi, i pozvao Ukrajince da obavesti Odbor ukoliko u njižarama pronađu još neka „ukrajinofobna“ dela.

Opsežan kulturni rat

Ovo nije prva mera ovog tipa u Ukrajini. Samo nekoliko dana ranije, Kijev je zabranio TV nastupe 13 pevača i glumaca, uglavnom ruskih. Među njima je i Žerar Depardje, koji je pre dve godine postao ruski građanin.

Pre izvesnog vremena zabranjen je nastup ruskog repera Timatija u Odesi jer je izrazio podršku ruskom predsedniku Vladimiru Putinu i na nepovoljan način komentarisao Ukrajinu.

Nisu izuzeti ni izvođači sa Balkana. Tako je nastup Gorana Bregovića zabranjen u maju, po pisanju srpskih medija koji se pozivaju na ukrajinske listove, sa obrazloženjem da je prethodno nastupio u Kijevu, dok je u julu zabranjen dolazak Emira Kusturice. Kako je preneo Bi-Bi-Si, razlog je njihova antiukrajinska retorika.

Rusija takođe ima listu zabranjenih knjiga i drugih publikacija, pod nazivom Federalna lista ekstremističkih materijala, na kojoj je više od 1.000 naslova.

Među njima su, između ostalog, tekstovi džihadističkih grupa i Jehovinih svedoka. Tu je i knjiga "Ubijanje Rusije – povratak KGB" nekadašnjeg ruskog špijuna Aleksandra Litvinjenka koji je umro u Londonu 2006. godine od trovanja radijacijom, za šta su britanske vlasti optužile ruske agente.

Ruske vlasti su u međuvremenu cenzurisale dve stare ruske rok zvezde Borisa Grebenščikova i Andreja Makareviča zbot njihovog navodno proukrajinskog stava.

U avgustu su ruski mediji preneli i da su u reigonu Jekaterinburg zabranjena dela dvojice međunarodno priznatih britanskih istoričara Džona Kigana (John Keegan) i Entoni Bivora (Antony Beevor), i da je školama zabranjeno da uklone primerke koje pronađu. Bivor je za Bi-Bi-Si rekao da ga u Rusiji optužuju za kaljanje ugleda Crvene armije zato što je opisivao masovna silovanja koja su počinili sovjetski vojnici u Drugom svetskom ratu i nakon kojih su mnoge nemačke žene počinile samoubistvo.

Čudna neka propaganda

Propagandni napori koje ulažu dve zemlj ponekad dobijaju čudni obrt.

Tako su renomirani zapadni stručnjaci i novinari u dnevniku na engleskom Moskou tajms optužili jednu rusku izdavačku kuću da je pod njihovim imenom objavila dela koja nisu njihova.

Prema ovom dnevniku, napisi o kojima je reč predstavljaju predsedavanja Vladimira Putina u veoma pozitivnom svetlu. Navodni autori su između ostalog bivši dopisnik britanskog Ekonomista u Moskvi Edvard Lukas, koji je poznat kritičar Putinovog režima.

Kada je reč o ukrajinskoj zabrani, portparol kojevske kancelarije Amnesti internešenala Bogdan Ovčaruk je osudio takav potez, rekavši da je reč o potezu koji može izmaći kontroli.

„Jedno je ogrničiti pristup tekstovima koji propagiraju naselje, ali je generalno gledano veoma opasno zabranjivati knjige zato što su stavovi njihovih autora neprihvatljivi političarima, bilo u Kijevu ili u Moskvi. Obe strane moraju što pre da spuste loptu u ovom ‘kulturnom ratu’”, rekao je on za Bi-Bi-Si.

Neki ukrajinski zvaničnici priznali su da je zabrana samo simboličan gest, čiji efekat će biti mali ili nikakav.

„Teško je reči koliko se ovakve mere mogu sprovesti u doba interneta. Zaista bi trebalo da počnemo da pravimo naša dela koja će istisnuti neprijateljska ruska“, rekla je za AFP zamenica ministra za informacionu politiku Tetjana Popova.

Izvor: AFP i S.V.

Ilustracija: Shutterstock

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Rusija uništava hranu čiji je uvoz zabranjen
  
• 

  Vesti

  : Zapadne sankcije mogu da odnesu Rusiji 9% BDP