Referendum o pripadnosti Britanije EU donosi rizik od ponovnog uspostavljanja granica između Severne Irske koja je deo Britanije, i Irske, a dovodi u pitanje i ustavni sistem Britanije. U Severnoj Irskoj najveći problem je politički – strepnja da bi eventualni izlazak Britanije iz EU mogao pothraniti želju za pripajanjem Severne Irske Irskoj, ali i ojačati tenzije među verskim zajednicama, koje su donekle prevladane tokom dugog mirovnog procesa. Škotska bi dobila "vruć krompir" u slučaju da se građani Engleske izjasne za istupanje iz EU, a Škotska za ostanak. Morala bi da se izbori za pravo građana da se ponovo izjasne o izlasku iz Britanije, a onda i da reši niz spornih pitanja, poput valute i uspostavljanja granica.

Britanski premijer, koji se zalaže za referendum, ne želi da Britanija istupi iz EU, ali mu se to, kako ukazuje novinar iz severne Irske Malaki O Doerti, može dogoditi. U tom slučaju ponovno uspostavljanje granica sa Irskom, koje su sada nevidljive u okviru EU, moglo bi postati veliki problem.

„Dakle, unija sa Evropom nije izvesna, a unija sa Britanijom mogla bi za mnoge postati mnogo manje udobna ukoliko bi se ponovo uspostavila granica (...) sa carinom na svim glavnim putevima”, rekao je on.

U tekstu na Belfast telegrafu postavio je pitanje koliko bi jaka kontrola morala da bude na toj granici u kontekstu migrantske krize. Naime, Britanija bi ukoliko bi istupila iz EU po njegovom mišljenju radikalno ojačala kontrolu migracija, što bi značilo jačanje barijera za sve koji žive u pograničnim krajevima.

„Paradoksalno, to bi bilo dobro za pobornike ujedinjenja Irske jer bi nacionalisti koji su sada zadovoljni bili mnogo manje zadovoljni. Mnogi bi tražili u kratkim rokovima referendum o jedinstvu kako bi se vratili EU i izašli iz male ušančene Britanije”, naveo je on.

Nezadovoljstvo bi poraslo zbog uspostavljanja granica, ali bi uticaj na rast težnji za ujedinjenjem sa Irskom moglo imati i to što bi neke privilegije u kojima sada uživaju, i koje su bile neke od prednosti života u Britaniji, poput dobrog državnog zdravstvenog sistema, bile dovedene u pitanje.

Prema njegovim rečima ne treba biti prepametan da bi se došlo do zaključka da bi katolici srednje klase u Belfastu mogli da shvate da im je bolje u ujedinjenoj Irskoj unutar Evrope, i da bi mnogi smatrali da je referendum pravi put da do toga dođu.

Ovo je tim ozbiljnije što je Severna Irska prošla kroz tri decenije nasilja među političkim i verskim zajednicama, u kojima je poginulo više od 3.000 ljudi.

EU je odigrala značajnu ulogu u učvršćivanju mira, izdvojivši 1,3 milijarde evra za Severnu Irsku u periodu 1995-2013, preneo je AFP.

Generalni direktor organizacije poslodavaca u proizvodnji u Severnoj Irskoj Stiven Keli ocenio je da to ljudi znaju i da će se u Severnoj Irskoj masovno izjasniti za ostanak u EU. Nevolja je, međutim, što čine samo 3% glasačkog tela. Tako će se, prema rečima istraživača Centra za evropske reforme, ishod odlučiti u Engleskoj.

Severna Irska je, pored političkih problema koji bi narasli u slučaju istupanja Britanije iz EU, i ekonomski osetljivija, budući da su plate 78% evropskog proseka, a izuzetno je vezana za ostatak EU. Kako je rekao Keli iz udruženja poslodavaca oko 60% proizvodnje odlazi u evrozonu, posebno u Irsku, pa bi istupanje iz EU imalo poguban uticaj na industriju.

Strepnja i sa druge strane granice – u Irskoj

Istupanje Britanije iz EU ugrozio bi perspektive Irske, pokazao je izveštaj vlade u Dablinu objavljen 13. avgusta.

Irska se trenutno oporavlja od sloma tržišta nekretnina i banaka, i prolazi kroz munjevit uspon, pa se prognozira da će 2015. već drugu godinu za redom biti privreda sa najvećim rastom u EU. Zato je vlada, kako je preneo Rojters, počela da izdaje godišnje procene rizika.

Kako se navodi u izveštaju, suštinska promena uloge Velike Britanije u EU ili dug period neizvesnosti mogli bi biti izazov i za Uniju, ali posebno za Irsku.

Ukazuje se na to da je Britanija značajan saveznik Irske, da su ekonomske i trgovinske veze značajne, kao i da bi promene imale uticaj i na Severnu Irsku.

Ovogodišnji izveštaj je kao ključni problem izdvojio nedovoljnu stambenu izgradnju, koja ne prati ritam osnivanja novih domaćinstava. To može da poveća cene, stvori dodatni pritsak na sistem socijalnog stanovanja, dovede do povećanja broja beskućnika, ali i smanji privlačnost Irske za investicije i obrazovanu radnu snagu.

Ustavna kriza

Advokat iz Belfasta Brajan Gerit rekao je za Ajriš tajms da je moguće istupanje Britanije iz EU jedan od faktora koji bi mogli da dovedu do ustavne krize u Britaniji. On je to naveo u širem osvrtu o sistemu Velike Britanije, jedne od retkih zemalja koja nema pisani ustav, već niz ustavnih elemenata od Velike povelje - Magna karte iz 1214. do Zakona o ljudskim pravima iz 1998. Ti dokumenti nemaju krovni sveobuhvatni karakter kakav obično ustav ima.

„Šta bi se dogodilo ako bi većina u Velikoj Britaniji bila za izlazak iz Evrope, a većina u Škotskoj glasala za ostanak. Izgledi za ustavne probleme su u takvom scenariju očigledni”, rekao je on.

Analitičarka Kristi Hjuz ukazala je da bi put Škotske u tom slučaju bio pun izazova. Moglo bi se dogoditi da vlada u Londonu ospori Škotskoj pravo na referendum o budućnosti van Britanije, s obzirom na to da su građani na takvom izjašnjavanju u septembru 2014. izabrali da ostanu u Velikoj Britaniji. Ako bi se ipak održalo neobavezujuće izjašnjavanje, a London osporio rezultat, nastao bi veliki politički sukob. EU bi, prema mišljenju Hjuzove, bila u osetljivom položaju i bez sumnje čekala dok se Škotska i Britanija ne dogovore.

Ukoliko bi se Škotska odlučno iznasnila za ostanak u EU i za nezavisnost od Britanije, verovatno bi lakše prebrodila ovaj period, mada bi situacija i dalje bila složena. Bilo bi, kako se navodi, potrebno da Škotska ponovo pregovara o članstvu u EU. TI pregovori bi, kako je navela na portalu Oupen demokrasi (Open Democracy, u prevodu Otvorena demokratija), bili okončani brzo jer je reč o zemlji koja već primenjuje sve propise osim manji broj njih za koje ima izuzeće.

Međutim, veći problem bi bila valuta. Pitanje je da li bi mogla da zadrži funtu, ili bi uspostavljala novu valutu, s obzirom na to da pristupanje evru sigurno nije prihvatljivo za Škotsku koja je protiv mera štednje, pogotovo nakon iskustva Grčke.

Pitanje granica bilo bi još teže. Naime, kako navodi Hjuzova, ne bi billo moguće da se zadrže otvorene granice Škotske i Britanije budući da Britanija više ne bi bila deo jedinstvene zone slobodnog kretanja, ali Škotska bi kao članica. Ona bi, kao uostalom i Irska, morala da izgradi granice, i to fizičke granice jer bi one bile spoljne granice Unije.

Napisala: S.V.

Foto: Shutterstock.com

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Britanija počela da sprovodi plan za referendum
  
• 

  Vesti

  : Kameron: EU treba da se menja
  
• 

  Vesti

  : Kameronova pobeda - Bregzit ostaje na dnevnom redu