Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Rekord britanske kraljice Elizabete II
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 03.09.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Britanska kraljica Elizabeta II 9. septembra će oboriti rekord jedne od svojih prethodnica, slavne kraljice Viktorije, sa više od 63 godine i 216 dana na tronu. Ipak, ovo je daleko od svetskog rekorda s obzirom da će kralj Tajlanda u junu obeležiti 69 godina vladavine. Duga vladavina Elizabete II doprinela je poimanju britanskog trona kao veoma stabilnog u doba velikih potresa u svetu. Elizabetin prvi naslednik trona, princ Čarls, rekorder je po dužini čekanja na tron, jer je prvi naslednik od svoje treće godine.
Stručnjaci ukazuju da postoji mogućnost da na dvoru Velike Britanije još neko vreme budu monarsi trećeg doba.
Kraljica Elizabeta po svoj prilici ne planira da se povuče i ustupi tron Čarlsu, princu od Velsa. To je opšti stav stručnjaka za monarhiju, koji ukazuju da je kraljica dala zavet da će „doživotno služiti“, kao i da nije zahvalno procenjivati da li će to zaista i učiniti.
„Ukoliko kraljica bude žvela onoliko dugo kao njena majka, znači do 101 godinu, princ Čarls će imati 80 godina kada stupi na tron“, rekao je stručnjak ustavnog prava Robert Hejzel (Roberz Hazell)
Drugi naslednik je princ Vilijam, koji je veoma popularan od venčanja sa Kejt Midlton (Kate Middleton), građanskog porekla, što je u svetu odjeknulo kao moderna bajka.
Background Velika Britanija nije jedina monarhija u EU. Kraljeve i dvorove imaju između ostalog i Belgija, Danska, Luksemburg, Holandija, Španija i Švedska. Reč je, međutim, o ustavnim monarhijama, u kojima kraljevska porodica nema uticaja na politiku zemlje.
Britanska kraljica Elizabeta Druga (88) drži rekord po najdužoj vladivini među sadašnjim monarsima.
Treći po redu nasledstva je prvenac Vilijam i Kejt, rođen u julu 2013. godine. Njihovo drugo dete princeza Šarlota, rođena u maju 2015, četvrta je po redu, ali je prema rečima istoričara kraljevske porodice Roberta Džonsona (Johnson) „veoma malo verovatno“ da će jednog dana i vladati.
Kako je rekao Bob Moris (Morris) sa Univerzitetskog koledža u London (UCL), ukoliko bi princ od Velsa takođe doživeo duboku starost, princ Vilijam bi bio već dosta star u vreme kada bi bio pozvan da preuzme ulogu kralja.
Endrju Džimson (Andrew Gimson), autor knjige o britanskim monarsima od 1066. godine, objavljene u avgustu, ne smatra da kraljevi u poodmaklim godinama predstavljaju problem za Veliku Britaniju.
„Zemlja je u celosti starija, živimo duže i prilično je normalno da imamo monarha u godinama i sa dosta iskustva“, rekao je on.
Kada je reč o glasinama prema kojiam bi princ Vilijam, populatniji od oca, mogao da preuzme pesto umesto njega, hroničar kraljevske porodice Džonson smatra da se to neće dogoditi.
„Ovo nije nadmetanje u popularnosti, nismo u (TV emisiji) Iks faktor. Činjenica je da je princ od Velsa sledeći u liniji nasledstva, i čak i ako bude na prestolu samo nekoliko meseci, to će ići tim redom“, erekao je on.
Ima još sedih monarha
Sede glave na prestolu nisu izuzetak u svetu. Kralj Tajlanda Bhumibol Aduljadej danas ima 87 godina i na tron je stupio u junu 1946. godine. U ovoj ustavnoj monarhiji obeleženoj velikom političkom nestabilnošću, u kojoj je vojna hunta na vlasti od maja 2014, na kralja se gleda kao na blagonaklonu moralnu figuru.
Brunejski sultan Hasanal Bolkija ostar 69 godina smatra se jednim od najbogatijih ljudi na svetu. On je od oktobra 1967. na tronu ove male zemlje na severnoj obali Bornea, bogatoj fosilnim gorivima.
Sultan Omana Kabus koji ima 74 godine došao je na tron 23. jula 1970. godine svrgnuvši svog oca koga je smatrao isuviše konzervativnim. Trenutno je bolestan i bez naslednika.
Danska kraljica Margareta II koja ima 75 godina došla je na tron najstarije evropske monarhije 14. januara 1972. godine nakon smrti svog oca.
Švedski kralj Karl XVI Gustaf ima 69 godina i došao je na vlast 1973. godine, nekoliko meseci nakon što je u Danskoj to učinila njegova sestra od tetke Margareta II.
Paralele između kraljica Elizabete II i Viktorije
Britanska kraljica Viktorija do sada je bila kraljica sa najdžim stažom u Velikoj Britaniji, ali ne i u Evropi. Francuski kralj Luj XIV bio je na tronu 72 godine između 1643. i 1715, dok je austrijski imperator Franc-Jozef vladao 67 godina, između 1848. i 1916.
Kraljica Viktorija, koja je krunisana 20. juna 1837. godine kada je tek napunila 18 godina, promenila je običaje na dvoru i njegovu reputaciju, koja je bila ukaljana epizodama lošeg ponašanja i skandalima koje su izazivali njeni stričevi.
Viktorija je i u društvu ostavila trajan pečat, do te mere da se ta epoha otkrića i invencija, ali i čvrstog morala, u kojem je britansko carstvo bilo u zenitu, naziva po njoj. Sve do danas, njeno ime nose države, gradovi, planine, reke i na stotine spomenika i trgova.
Način vladavine Elizabete II, koja je postala kraljica sa 25 godina, ima korene u vladavini Viktorije, svoje čukunbabe po muškoj linijii.
„Njihova najveća sličnost je da su veoma savesne, reč je o dve odlučne žene, čvrsto rešene da se ponašaju što savršenije“; objasnio je za AFP Džimson, stručnjak za monarhiju.
„Istraživačica Univerziteta Plimut Džudit Roubotam (Judith Rowbotham) rekla je da je kraljica Viktorija, koja je primala šefove država i bavila se kraljevskom diplomatijom, bila znatno statičnija od kraljice Elizabete.
Sa svojih 89 godina, kraljica Elizabeta II prepušta neka daleka putovanja sinu princu Čarlsu i unuku Vilijamu, ali i sama nastavlja da krstari Veliom Britanijom i uživa rekordnu popularnost.
Izvor: AFP
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
