Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Pred budućim kraljem Španije mnogi izazovi
|
|
|
|
|
Objavljeno : 03.06.2014. |
|
|
|
|
|
|
Španija se, pošto je kralj Huan Karlos 2. juna objavio da će abdicirati, priprema za prenos vlasti na novog suverena, budućeg kralja Filipa VI, pred kojim je težak zadatak da u zemlji pogođenoj krizom obnovi poverenje u monarhiju i njenu svrsishodnost. Smena na španskom tronu objašnjava se, osim zdravstvenim problemima sadašnjeg kralja, i potrebom da se unese svež dah u tu instituciju i smanji otpor javnosti prema monarhiji. Stručnjaci smatraju da monarhije u Evropi kojih je 10, moraju da se modernizuju i da idu u korak s vremenom kako bi bile korisne za društvo.
Proces prenosa vlasti bi mogao da traje nekoliko nedelja, pošto vlada mora prvo da usvoji zakon o nasleđivanju kojim se uređuje taj proces a zatim to mora da učini i parlament pre nego što Filip, 46-ogodišnji princ od Asturije, položi zakletvu i stupi na španski tron.
Nakon pada popularnosti kralja Huana Karlosa, čiji su kraj vladavine obeležili skandali u kraljevskoj porodici, princ Filip će morati da uveri Špance u legitimnost i svrsishodnost monarhije u zemlji koja, pogođena ekonomskom krizom i nezaposlenošću, sumnja u svoje institucije.
Iako su partije koja podržavaju monarhiju u većini, problemi koji su proteklih godina potresali monarhiju pokrenuli su raspravu o tome da li trebalo uvesti republiku. Takođe, za mlade vreme demokratske tranzicije i uloga koju je Huan Karlos imao u tome davana su prošlost.
Više hiljada građana je 2. juna sa zastavama u boji Druge španske republike koja je proglašena 1931. i srušena u građanskom ratu 1939. godine, protestovali su na ulicama velikih gradova u Španiji.
"Španija će sutra biti republika", uzvikivali su demonstranti koji su nosili transparente sa pozivom da se organizuje referendum o ukidanju monarhije. "Ovde sam jer želim da biram svog šefa države", rekao je Danijel Martin, 25-ogodišnji student sociologije univerziteta Komplutense u Madridu.
"Don Felipe će zadobiti poverenje Španaca ako produbi kvalitete koje je pokazao njegov otac i omogući modernizaciju koja je neophodna Španiji", piše list levog centra Pais (El Pais) u specijalnom izdanju od 2. juna.
"Filip VI mora da oživi monarhiju", piše drugi vodeći dnevnik u Španiji Mundo (El Mundo).
Huan Karlos (76) stupio je na tron u novembru 1975. posle smrti španskog diktatora Fransiska Franka (Francisco Franco). Posebno je stekao popularnost kao osoba koja je u osteljivim trenucima za mladu špansku demokratiju stao u njenu odbranu.
Kraj njegove vladavine su, međutim, obeležili problemi sa zdravljem i skandali, a njegova mlađa kćerka Kristina (Cristina) optužena je za utaju poreza i korupciju. Proteklih godina princ Filip i njegova supruga Leticija (Letizia), nekadašnja novinarka i prva žena koja će doći na španski tron a neće biti plemkinja, sve više su više preuzimali ulogu.
Problemi sa zdravljem Huana Karlosa postali su očigledni prilikom njegovog obraćanja 6. januara na vojnoj ceremoniji, kada se umorni kralj, oslonjen na štake, mučio da govori. Štampa je odmah ukazala na mogućnost abdikacije. Huan Karlos je ipak nastavio da obavlja dužnosti, a 2. juna je objavio da će abdicirati u korist svog sina.
On je rekao da je princ Filip spreman za ulogu kralja i da će "otvoriti novu eru nade kombinujući svoje stečeno iskustvo i polet nove generacije". "Danas nova generacja treba da vodi (Španiju). Mlađi ljudi sa novim energijama potrebni su da preduzmu reforme koje sadašnje vreme od nas zahteva", rekao je kralj Huan Karlos.
Tokom vladavine Huana Karlosa zemlja je prošla put od euforije zbog uvođenja demokratije nakon diktature do zemlje opterećene ekonomskim problemima i budućeg kralja očekuju mnogi izazovi. U zemlji pogođenoj krizi, institucije su oslabljenje, dok u Kataloniji i Baskiji jačaju separatističke težnje.
Politički razlozi
Iza odluke o abdikacije stoje i politički razlozi, što su potvrdili a Rojters izvori u kraljevskoj palati. Oni su rekli da je kralj želelo da u januaru abdicira ali da je to odloženo za period posle izbora za Evropski parlament koji su održani 25. maja.
Analitičari kažu da je vladajuća konzervativna Narodna partija želela da što pre popularnog Filipa dovede na presto kako bi izašla na kraj sa sve većim otporom javnosti prema monarhiji, pošto su male stranke levice i antirežimske partije iznenađujuće dobro prošle na izborima.
Manje levičarske partija Podemos, Ujedinjena levica i Zelena partija Eko koje su ukupno dobile 20% glasova na izborima, pozvale su 2. juna da se organizuje referendum o monarhiji.
"Ljudi žele politički preobražaj, promenu institucionalnog sistema, i počeli su od kraljevske porodice", rekao je profesor političke komunikacije na Univerzitetu Navara Hordi Rodriges Virhili (Jordi Rodrigues Virgili).
Monarhije moraju da idu u korak s vremenom
"Ako monarhije žele da opstanu u Evropi, one moraju da se osavremene kako bi mogle da budu korisne za društvo", rekao je Sezar de la Lama, autor prve autorizovane biografije Huana Karlosa. "Moderne zemlje baš briga za simbole, one gledaju šta je korisno", rekao je De la Lama.
Španski kralj Huan Karlos treći je kralj u Evropi koji je abdicirao u poslednjih 14 meseci. Prošle godine prestola su se odrekli belgijski kralj Alber Drugi i holandska kraljica Beatriks.
U Evropi je 10 monarhija koje su ustavne, nasledne monarhije. Na čelu tih zemalja su dve kraljice, pet kraljeva, dva princa i jedan vleiki vojvoda.
Britanska kraljica Elizabeta Druga (88) drži rekord po najdužoj vladivini među sadašnjim monarskim. Ona je 62 godina na prestolu, a 2015. oboriće rekord kraljice Viktorije koja je na tronu bila 63 godine, 7 meseci i dva dana.
Poznavaoci prilika u Britaniji, kada je reč o pitanjima kraljevske porodice i državnog uređenja, uvereni su da se Elizabeta Druga neće odreći prestola. "Kraljica neće abdicirati. Ako bude problema, ona može da uvede regentstvo", rekao je stručnjak za britanski ustav Hjugo Vikers (Hugo Vickers).
Monarsi u Oslu, Stokholmu i Kopemhagenu, takođe, ne planiraju da odu sa trona.
Izvor: AFP, EurActiv.com
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|