Nemačka velikodušnost prema izbeglicama ne jenjava, savezna vlada je najavila da će izdvojiti 6 milijardi evra za prihvat izbeglica, a za takav odnos prema gorućem pitanju u Evropi nemačka kancelarka Angela Merkel imala je više razloga. Ti razlozi su i politički i ekonomski, a zahvaljujući sluhu za javno mnjenje Merkelova je promenila imidž zemlje i nametnula se na evropskom planu u rešavanju izbegličke krize. Taj položaj bi trebalo da iskoristi jer se postavlja pitanje da li će još dugo moći da sprovodi politiku otvorenosti kada prođe prvi talas entuzijazma i ponovo počnu da se čuju kritike sa desnog krila, ocenjuje francuski ekonomski list Tribin (La Tribune).

Nemačka vlada je 7. septembra posle vanrednog sastanka članica vladajuće koalicije - Hrišćansko-demokratske unije (CDU), bavarske Hrišćansko-socijalne unije (CSU) i Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD), najavila da će se pokrajinama za prihvat izbeglica sa Bliskog istoka izdvojiti 3 milijarde evra, kao i još 3 milijarde za potrebe na saveznom niovu.

Tih 6 milijardi evra čini gotovo 60% planiranih vanrednih troškova u saveznom budžetu za 2016, piše list Tribin i dodaje da je prvi pozitivan učinak migrantske krize to što Nemačka mora da poveća javnu potrošnju.

To je, kako se ističe, dobra vest za celu Evropu, iako makroekonomski uticaj neće biti posebno veliki. Ipak, u zemlji u kojoj država malo ulaže, čak i sa stanovišta Nemačke federacije poslodavaca (BDI), ove vanredne troškove treba shvatiti kao pozitivan znak.

Nemačka planira da izgradi objekte za smeštaj 150.000 ljudi, dok će lokalne vlasti izgraditi smeštaj za još 300.000 ljudi. Lokalne vlasti će pritom imati povoljan pristup sredstvima nemačke razvojne banke KfW.

Osluškivanje javnog mnjenja

Angela Merkel je u svakom slučaju pokazala da je spremna da platii cenu za prihvat izbeglica. Više je razloga za takvu velikodušnost.

Jedan od razloga su očekivanja nemačke javnosti koja je i pre objavljivanja šokatne fotografije tela sirijskog dečaka na plaži u Turskoj bila svesna problema. Leto u Nemačkoj je proteklo u znaku niza napada na centre za azil, uglavnom u bivšoj Istočnoj Nemačkoj i posebno Saksoniji. Kako se ocenjuje u članku, u zemlji koja je vrlo osetljiva na takvo ponašanje, ti napadi su imali odlučujuću ulogu u oblikovanju podrške imigrantima u delu javnog menjanja umerenijih stavova.

Merkelova je, kao i ranije u slučaju nesreće u nukelarnoj centrali Fukušima u Japanu, spontano sledila očekivanja javnosti i pokazala da je u kontaktu sa građanima.

Za nemačku kancelarku ovo je bila prilika i u kontekstu evropskih politika. Zauzimajući različitu poziciju u odnosu na većinu lidera EU, ona se predstavila kao zaštitnik izbeglica u Evropi u čemu su je ubrzo sledili i drugi lideri želeći da pridobiju javnost. Njena odluka da preuzme inicijativu omogućila joj je da zauzme bolji položaj u predstojećim pregovorima na nivou EU o prijemu izbeglica.

Merkelova takođe nije mogla da propusti priliku da promeni imidž svoje zemlje.

"Nemačka je odjednom postala slika i prilika otvorenosti, darežljivosti i solidarnosti, za razliku od imidža egoistčne i rigidne zemlje koju je stekla tokom grčke krize", piše Tribin.

To je bila prilika za Merkelovu da se pređe preko toga da se niko nije interesovao za upravljanje migratornom krizom u Grčkoj i Italiji koje su najviše izložene prilivu izbeglica. To je bila i prilika da se zaboravi na činjenicu da Nemačka ne učestvuje u preventivnim vojnim akcijama na terenu.

"Dobivši bitku na planu komunikacija, Nemačka je dovela sebe u povoljan položaj za nametanje rešenja u predstojećim nedeljama i mesecima. Ovaj novi, pozitivan imidž Nemačke može imati važnu ulogu i u pregovorima o drugim pitanjima, poput reforme zone evra", ocenjuje se u članku.

Ekonomski motivi bitni ali ne i presudni

Nemački stav prema izbeglicama su nesumnjivo oblikovali i ekonomski razlozi, ali oni nisu bili presudni.

Demografski trend u Nemačkoj je alarmantan i toj zemlji su potrebni ljudi. U toj članici EU jeste došlo do oporavka potrošnje, ali je to i dalje nedovoljno da bi se osetile posledice na zaposlenost ili povećanje plata. Nemačkoj su, kako se ocenjuje, potrebni mladi potrošači.

U celini, tih 800.000 migranata, koliko se očekuje da ove godine ukupno dođe u Nemačku, predstavlja blagoslov za njenu privredu, posebno ako se ima u vidu da 46% nemačkih poslodavaca teško pronalazi adekvatnu radnu snagu, piše Tribin.

Vladin plan predviđa da se migrantima olakša pristup tržištu rada tako što će se im se sa četiri na tri meseca skratiti prelazni period do prava na posao.

Međutim, to verovatno nije bilo ključno za otvaranje granice pošto većina migranata neće odmah moći da nadomesti nedostatak radne snage na tržištu rada na kome se uglvnom traži viši stepen stručnosti.

Merkelova se već duže vreme zalaže za pozitivnije mere u imigracionoj politici jer želi da pripremi zemlju za izazove u budućnosti, s obzirom da se prava demografska kriza očekuje 2025. godine.

Političko balansiranje

Merkelova se, kada je reč o prihvatu izbeglica, našla u delikatnom političkom položaju. Ona inače od 2005. vešto balansira kako bi svoju CDU približila političkom centru i istovremeno zadržala desno krilo u toj konzervativnoj stranci unutar partije.

Nemačka evropska politika, kako navodi Tribin, odraz je te suptilne igre koju je tokom leta otežavalo jačanje evroskeptične Alternative za Nemačku (AfD).

Stavši uz javno mnjenje Merkelova je ućutkala kritiku sa desnog krila koje inače ne želi da ga povezuju sa radikalnim nacionalistima. AfD, koji je u junu zaoštrio retoriku o imigraciji, sigurno će biti prva žrtva ovog preokreta. Podrška toj partiji je krajem avgusta bila 3%, dok je pre leta iznosila 5%.

Kancelarka, međutim, ne može da priušti sebi da otuđi desnicu, a bavarska CSU, sestrinska stranka CDU, počela je da pokazuje znake nezadovoljstva. Predsednik CSU i šef bavarske vlade Horst Zehofer je 6. septembra zatražio od Merkelove da zaustavi priliv izbeglica.

Merkelova je zato bila primorana na određene kompromise u planu za izbeglice kako bi umirila desnicu. Kompromis je uključivao stavljanje Makedonije, Albanije i Kosova na listu sigurnih zemalja, s obzirom da je CSU insistirao na tome da se napravi razlika između ekonomskih migranata sa Balkana i izbeglica sa Bliskog istoka.

Prema novim propisima, izbeglice će moći da dobiju pomoć u hrani i odeći ali ne, kao do sada, i u novcu. Time je takođe odgovoreno na populističke kritike iz redova CSU. Pritom, trazioci azila čiji zahtevi budu odbačeni, imaće rok od tri meseca da napuste zmelu, umesto dosadašnjih 6 meseci.

Potreba za evropskim rešenjem

Merkelova je stavila do znanja da je otvaranje granice privremeno rešenje i sada mora da se što pre pronađe evropsko rešenje za krizu, ocenjuje Tribin.

Ona se pritom zalaže za ravnomernu raspodelu migranata. Međutim, nije sigurno da li će kancelarka moći da nastavi sa politikom otvorenosti pošto prođe prvobitan entuzijazam i ponovo krenu kritike sa desnog krila.

"Ona mora brzo da iskoristi povoljan položaj koji je osigurala proteklih dana kako bi nametnula sistem kvota svim članicama EU. Paradoksalno je da bi joj u tome glavnu prepreku mogle predstavljati zemlje centralne Evrope, koje su tradicionalno glavni saveznici Berlina, kao što je to poslednji put bio slučaj tokom grčke krize", zaključuje list.

Izvor: Euractiv.com, La Tribune

Foto: Beta/AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Teroristi među azilantima - malo verovatno
  
• 

  Vesti

  : Balkanske zemlje neće ući u EU bez vladavine ljudskih prava
  
• 

  Vesti

  : EU pomoć za migracije 80 miliona evra od 2001.
  
• 

  Vesti

  : Nove mogućnosti ali i restrikcije za migrante s Balkana