Evropska komisija će 9. septembra predstaviti plan raspodele 120.000 izbeglica, što neke zemlje poput Francuske i Nemačke prihvataju, dok se neke pogotovo na istoku Evrope i dalje protive kvotama. Nemačka, koja je 7. septembra objavila da će izdvojiti šest milijardi evra za rešavanje izbegličke krize, upozorava da je evropski odgovor na izbegličku krizu za sada nedovoljan, a u prilog tome ide i podatak da samo Nemačka ove godine očekuje i više od 800.000 zahteva za azil. Kada je reč o tražiocima azila s Zapadnog Balkana, iz Berlina je pored upozorenja da oni nemaju šanse za dobijanje zaštite najavljena još jedna mera – mogućnost legalnog boravka za građane regiona koji dobiju ugovor o radu ili staž. Problem je što su građani Balkana koji traže azil uglavnom najsiromašniji i bez stručnog obrazovanja, dok je za očekivati da će ugovori u Nemačkoj biti otvoreni pre svega za stručnjake. Premijer Srbije je tokom posete Nemačkoj 7. septembra najavio da je spremna da se uključi u rešavanje izbegličke krize na evropskom nivou. S druge strane, najavio je i novu meru za tražioce azila iz Srbije, takozvane lažne azilante – ukidanje socijalne pomoći nakon povratka u zemlju, što bi moglo biti sporno sa stanovišta zaštite ljudskih prava.

Migranti i izbeglice bili su na dnevnom redu razgovora premijera Srbije Aleksandra Vučića i nemačke kancelarke Angele Merkel, koja je pozdravila „veliki napredak” i „hrabre odluke” u razgovorima Beograd i Prištine, i rekla da očekuje da će to dati „važan impuls” pristupnim pregovorima.

Kada je reč o izbegličkoj krizi, Merkelova je naglasila da se Srbija, iako nije članica EU, suočava sa velikim izazovom izbegličke krize.

"Znamo koliko problema zemlja kao što je Srbija zbog toga ima. Zbog toga želimo da drugarski razgovaramo o tome kako da postupamo u toj situaciji", dodala je ona.

Vučić je rekao da se Srbija ponaša "odgovorno, ozbiljno i evropski" i da je spremna, iako nije članica EU, da "ponese svoj deo odgovornosti, da bude zemlja od koristi i zemlja koja će da pruži ozbiljnu pomoć svojim evropskim partnerima“.

Takozvani lažni azilanti bili su jedna od tema razgovora premijera Srbije Aleksandra Vučića i nemačke kancelarke Angele Merkel, koja je rekla da postoji saglasnost da je Srbija zemlja sigurnog porekla, što po propisima znači da podnosioci zahteva nemaju gotovo nikakvu šansu da azil dobiju.

Nova mogućnost, ali i restrikcije, za migrante s Balkana

Vučić je rekao da je u potpunosti saglasan sa najavljenim programom nemačke kancelarke i smanjenjem novčane pomoći od 143 evra po glavi porodice koja dođe i zahteva azil u Nemačkoj.

On je najavio i dodatnu meru koju će preduzeti Srbija, a koja bi sa stanovišta zaštite ljudskih prava mogla da bude sporna, a to je ukidanje socijalne pomoći za one koji traže azil a ne dobiju ga i za koje je jasno da su bili "lažni azilanti".

U Berlinu su 7. septembra saopštene i nove mere za obeshrabrivanje neosnovanih prijava za azil - Albanija, Kosovo i Makedonija proglašene su bezbednim zemljama, tako da osnova za azil prema propisima te zemlje praktično da nema, a odškrinuta su vrata za legalan boravak za određeni broj građana Balkana koji budu imali validan ugovor o radu ili praksi.

Poruka Berlina je da zahtev za azil nije pravi put jer je ishod neminovno vraćanje u zemlju porekla i zabrana ulaska u Nemačku.

Međutim, tražioci azila s Zapadnog Balkana su najčešće oni koji su isključeni iz društva, a u slučaju Srbije reč je uglavnom o Romima koji su diskriminisana manjina. S druge strane, oni koji će moči da dobiju ugovore o radu ili praksi su obrazovani, pre svega iz zdravstva i nekih tehničkih zanimanja koja su tražena u Nemačkoj.

Mogućnost za legalni boravak bio je zahtev Socijal-demokratske stranke (SPD), a plan koji je na samom početku septembra napravila ministarka rada Andrea Nales predviđa godišnje 20.000 boravišnih dozvola koje bi se mogle dati građanima šest zemalja – Makedonije, Bosne i Hercegovine, Srbije, Albanije, Kosova i Crne Gore, na pet godina.

Da bi sprečila rizik od snižavanja socijalnih standarda, jer bi građani Balkana mogli da dolaze da rade za manje novca nego Nemci, odobravanje boravišne dozvole biće moguće ukoliko je ugovor o radu ili obuci u skladu sa „uobičajenim uslovima” navodi se u saopštenju vladajuće koalicije. Slične uslove za boravak u Nemačkoj imaju i australijski i američki građani, navela je portparolka ministarstva.

Nemačka izdvaja 6 milijardi evra za izbeglice

Nemačka kancelarka je predstavila i plan izdvajanja dva puta po tri milijarde evra za 2016. za poboljšanje prihvata i integraciju migranata.

„Ovo kroz šta prolazimo je nešto čime ćemo se baviti i u narednim godinama i promeniće nas, a mi želimo da ta promena bude pozivitna i želimo u tome da uspemo”, rekla je Angela .

Nemačka je najznačajnija destinacija za migrante. Samo tokom prvog vikenda u septembru došlo je oko 20.000 osoba, najviše Sirijaca. Oni su došli iz Mađarske, gde je 50.000 došlo za samo mesec dana nakon često dugog i opasnog putovanja. Najava Berlina da neće vraćati Sirijce u zemlje u koje su prvo ušli u Evropu samo je povećala priliv.

Bavarska policija je 7. septembra navela da je teško precizirati koliko migranata se još očekuje tokom dana,  a kasnije je ipak iznela procenu od 10.000 ljudi. Austrija i Nemačka, koje su prethodno otvorile put za migrante iz Mađarska, jasno su stavile do znanja da se očekuje da ovakva situacija bude „privremena” i da predstavlja izuzetak.

Merkelova je pozdavila solidarnost i elan Nemaca koji su u velikom broju dočekali migrante s hranom i odećom. Stotine ljudi je došlo na stanice sa odečom i vodom, i natpisima „dobrodošle izbeglice”.

Ova dobra volja, međutim, ne pomaže administraciji koja je preplavljena prilivom. U Berlinu su 7. septembra na stotine ljudi čekale ispred glavnog centra za registrovanje tražilaca azila. Mnogi su spavali na zemlji, u vrećama za spavaje.

Francuska prima 24.000 izbeglica

Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker će 9. septembra u Evropskom parlamentu predstaviti novi plan o raspodeli 120.000 izbeglica u Evropi. To je dodatni plan, uz 40.000 izbeglica o kojim aje dogovor postignut u maju, i koji se odnosio samo na Italiju i Grčku.

Prema kvotama koje bi Komisija trebalo da predstavi, Nemačka će primiti 26,2% itbeglica, Francuska 20%, a Španija 12,4%.

Nemačka, koja ove godine očekuje da primi 800.000 zahteva ove godine, četiri puta više nego prethodne godine, obavezala bi se da primi 31.000 izbeglcia.

Predsednik Francuske Fransoa Oland je rekao da će njegova zemlja spremna da primi 24.000, koliko predviđa prelog Komisije.

Nemačka kancelarka Angela Merkel ukazala je da vreme ističe i pozavala evropske partnere da učine više. Mnoge zemlje, pogotovo na istoku Evrope, odbijaju ideje kvota za prihvat izbeglica.

Na Mediteranu se nastavlja dolazak izbeglica preko Turske na grčka ostrva u zapadnom delu Egejskog mora. Između 4. i 7. septembra, grčki čuvari obale spasli su na mrou oko 2.600 izbeglica.

Izvor: AFP, Beta i S.V.

Foto: Beta-AP

Povezani sadržaj

• 

  Analize i stavovi

  : Evropa razmatra izmene Šengenskog sporazuma
  
• 

  Vesti

  : Članice EU traže reformu sistema azila
  
• 

  Vesti

  : Da li izbeglička kriza preti slobodi kretanja u Evropi
  
• 

  Intervju

  : Han: Izvesno skoro otvaranje pregovora
  
• 

  Vesti

  : Članice EU traže odgovor za izbegličku krizu