Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Izbeglička kriza oživela raspravu o budžetskoj disciplini u EU
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 17.09.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 U EU je ponovo pokrenuta rasprava o pitanju javnih finansija i budžetskih pravila, ovog puta zbog izbegličke krize. Novi izazov s kojim se suočava EU je Nemačku još više učvrstio u uverenju da je disciplina u javnim finansijama neophodna. S druge strane, jedan broj članica EU bi želeo da se strogi evropski propisi o budžetu donekle ublaže zbog priliva izbeglica. Među njima je i Austrija, tradicionalni saveznik Nemačke.
Nemački ministar finansija Volfgang Šojble, vatreni pobornik budžetske discipline, je s jedne strane a sa druge su njegovi evropski partneri koji su spremni da popuste uzde kada je reč o budžetski deficitu. To je dobro poznata slika iz vremena krize u zoni evra tokom koje je pitanje rukovođenja javnim finansijama bio glavni kamen spoticanja.
Ovog puta u središtu rasprave je humanitarna kriza kakvu Evropa skoro nije videla. Međutim, podele nisu na liniji Berlin protiv Pariza ili Rima, kao što je do sada bilo uobičajeno. Sada je Austrija, tradicionalni saveznik Nemačke, ta koja je u prvim borbenim redovima.
"Nezamislivo je da zemlja koja je dala najveći humanitarni doprinos u izbegličkoj krizi, bude kažnjena zbog toga", rekao je austrijski ministar finansija Hans-Jerg Šeling.
On je zatražio od Evropske komisije da primeni klauzulu iz Pakta za stabilnost koja dozvoljava da u "izuzetnim slučajevima" deficit može da pređe prag od 3% bruto domaćeg proizvoda a da pritom Brisel ne mora da pokrene odgovarajuću proceduru u EU.
Austrija, čiji bi deficit trebalo da, prema prolećnim prognozama, dostigne 2% BDP-a, suočila se sa dolaskom desetina hiljada migranata koji su se zaputili u Nemačku.
Šeling je ponovo oživeo staru raspravu zatraživši da se "vanredni troškovi izuzmu prilikom izračunavanja strukturnog deficita", koji ne bi trebalo da uključuje uticaj jednokratnih faktora.
Mnoge evropske zemlje, poput Italije, već dugo traže da se određeni izdaci izuzmu iz tog proračuna, pre svega ulaganja države, a izbeglička kriza je prilika da se to pitanje ponovo pokrene.
Italija je među zemljama koje najviše troše na migrante, podseća italijanski ministar finansija Pjer Karlo Padoan. On smatra da je izuzeće troškova u vezi sa izbeglicama, evropsko pitanje koje treba što pre rešavati.
Ovo pitanje je uzburkalo duhove i u Belgiji i Irskoj, a Luksemburg je, kao predsedavajući EU, pozvao Komisiju da ga analizira.
Francuska za sada ne učestvuje u većoj meri u toj raspravi. Pariz će u svakom slučaju prekršiti propise o ograničavanju deficita i u 2015. i 2016.
Evropska komisija za sada ne želi da istrčava pred rudu. Komisija će "primenjivati propise Pakta za stabilnost i rast uzimajući u obzir sve faktore", rekao je evropski komesar za ekonomska pitanja Pjer Moskovisi.
Međutim, Berlin je već stavio tačku na raspravu. Šojble je rekao 12. septembra da ne treba koristiti izbegličku krizu kao oruđe. "Ne treba nam izbeglička kriza da bismo znali da ima onih koji žele da se otarase kriterijuma za (finansijsku) stabilnost", rekao je on.
Berlin želi da se prvo pronađe političko rešenje za raspodelu izbeglica unutar EU a zatim da se razgovara o parama. Šojble se boji domino efekta u zoni evra i uveren je u to da se oporavak monetarne unija zasniva na budžetskoj disciplini.
Nemačke vlasti istrajavaju u svom stavu tim pre jer ne žele da lokalne pokrajinske vlasti dobiju argumente za svoje ciljeve. Bavarska je već, u toku pregovora između saveznih i pokrajinskih vlasti o reviziji složenih finansijskih izveštaja na lokalu, tražila ublažavanja "zlatnog budžetskog pravila" koje je uvedeno za savezne pokrajine.
Izbeglička kriza je još više učvrštila Angelu Merkel i njenog ministra u uverenju o potrebi budžetske discipline.
"Put koji smo izabrali, doneo je rezultate", rekla je kancelarka i ukazala da je upravo dosadašnja stroga štednja obezbedila Nemačkoj kapacitete da reaguje kada je reč o izbeglicama.
Očekuje se da Nemačka ove godine primi između 800.000 i milion tražilaca azila, i da bi troškovi prihvata mogli da dostignu 10 milijardi evra. To, međutim, neće biti učinjeno na štetu budžetske ravnoteže. Potrebno je pronaći druge načine da se uštede sredstva za to, rekao je Šojble.
Izvor: AFP
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
