U EU se godišnje izgubi više od 160 milijardi evra zbog nenaplaćenog poreza na dodatu vrednost, što je gubitak od 15,2%, pokazao je izveštaj Evropske komisije. Najefikasniju naplatu poreza ima Finska, dok najveće utaje ima Rumunija. Iznos nenaplaćenog poreza u EU nije se promenio od 2011. do 2013. U Srbiji, koja nije obuhvaćena izveštajem, procenjuje se da siva ekonomija iznosi blizu trećine bruto domaćeg proizvoda. Analize Fondacije za razvoj ekonomske nauke (FREN) ukazuju da aktivnosti države protiv sive ekonomije daju rezultat od sredine 2014. jer je naplata PDV u porastu iako nema osetnijeg oporavka privrede, a u Fiskalnom savetu poručuju da je potrebna ozbiljnija reorganizacija službi da bi se postigao veći rezultat.

Finska kao najefikasnija u EU ne naplati 4% poreza, a Rumunija 41%. Među najefikasnijima, sa udelom nenaplaćenog poreza ispod 10% su i Holandija (4,2%) Švedska (4,3%),  Luksemburg (5,1%), Slovenija (5,8%), Portugalija (9%) i Danska (9,3%).

Na drugoj strani grafikona, sa nenaplaćenim PDV većim od 30% nalaze se Slovačka (34,9%), Grčka (34%) i Italija (33,6%).

Kada se gleda apsolutni iznos nenaplaćenog poreza u EU, polovina je promakla vlastima u Velikoj Britaniji, Francuskoj, Italiji i Nemačkoj.

Kako prenosi EurAktiv, Francuska je u međuvremenu drastično smanjila nenaplaćeni porez sa 32 milijarde evra u 2013. na 14 milijardi 2014, pre svega zahvaljujući novom sistemu PDV-a u farmaceutskom sektoru.

Najveći uzroci nenaplaćenog poreza su bankroti firmi, statističke greške i utaje.

Autori druge studije koju je Komisija objavila tokom leta utvrdili su da takozvana karusel prevara odnosi između 45 i 53 milijardi evra godišnje. U karusel mehanizmu pronevere, utajivač uvozi robu u zemlju članicu bez poreza na dodatu vrednost, a onda naplaćuje PDV kupcu, odnosno firmi u toj zemlji. Kupac, koji ne mora biti uključen u prevaru, odnosno svestan nje, potražuje PDV koji je naplatio prodavac, a prodavac nestaje bez plaćanja PDV-a. Ovo je najrasprostranjenija prevara.

Po prvi put neke zemlje su pristale da daju detaljnije informacije kako bi se procenio nivo prevara u zemlji. Devet zemalja je pristalo da sarađuje sa stručnjacima Komisije da se ispita kako da se zaustave utaje. Te zemlje su Austrija, Bugarska, Češka, Finska, Francuska, Kipar, Slovačka, Slovenija i Velika Britanija.

U apsolutnom iznosu, najizloženija karusel prevari je Francuska sa 12 milijardi evra, a slede Velika Britanija i Italija sa po osam milijardi evra godišnje.

Jedan od ciljeva studije je da se proceni uticaj moguće promene propisa PDV-a na evropski biznis, a zaključak je da bi se uvođenjem automatskog plaćanja PDV-a za firme na kupovine izvan matičnih zemalja troškovi za firme veoma malo povećali, dok bi prihod u zemljama članicama porastao za 40 milijardi evra godišnje.

Siva ekonomija  Srbiji: Potreban odlučniji odgovor

Podataka za Srbiju o udelu nenaplaćenog PDV-a nema, ali se siva ekonomija procenjuje i do trećine bruto domaćeg proizvoda, dok prema podacima Republičkog statističkog zavoda skoro svaki peti zaposleni radi na crno.

Od sredine 2014. godine prema analizi Fonda za razvoj ekonomske nauke (FREN) ima pozitivnih signala da aktivnosti države na suzbijanju sive ekonomije daju rezultat u prikupljenom PDV-u. Tako se u prva četiri meseca nastavio trend rasta PDV-a uspostavljen u drugoj polovini 2014. S obzorom na to da nije bilo osetnijeg oporavka privrede, kao ni rasta cena ili promene kursa, reč je o suzbijanju sive ekonomije.

Prema podacima Ministarstva finansija, u prvih sedam meseci ove godine PDV je porastao za 2,5%, dok je bruto domaći proizvod u prvom kvartalu pao za 1,8%, a u druga tri meseca bio u plusu za 0,9%.

Fiskalni savet očekuje da bi usled borbe protiv sive ekonomije poreski prihodi mogli ove godine da budu za 45 milijardi dinara veći od plana. Pozitivan trend koji se za sada beleži rezultat je pre svega bolje kontrole u trgovini duvanskim proizvodima. Kada je reč o PDV-u, Fiskalni savet prognozira ukupno 412 milijardi dinara, što je oko 12 milijardi dinara više od plana.

Srednjeročno gledano, procena Fiskalnog saveta je da se poreski prihodi mogu povećati za 1% BDP-a uz smanjenje sive ekonomije, ali da je za to potrebno sistematsko unapređenje u radu državnih institucija, jer pooštravanje kontrole s postojećim sistemom i resursima nije dovoljno.

U julu je stupio na snagu novi Zakon o inspekcijskom nadzoru koji omogućava da se kontrolišu i neregistrovani objekti. U prethodnom zakonu to nije bilo regulisano, štoje predstavljačo veliku prepreku za borbu protiv sive ekonomije.

Ministar ekonomije Dušan Vujović najavio je u avgustu niz mera za pojačanje borbe protiv sive ekonomije, uključujući i uvođenje onlajn fiskalnih kasa kako bi se poboljšala naplata poreza.

Međutim, uzroke poslovanja u ssivoj zoni u Sribji, kako ukazuju poslovna udruženja, treba potražiti i u velikom birokratskom opterećenju privrede i visokim nametima na rad.


Izvor: EurActiv.com i S.V.

Ilustracija: Shutterstock

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Podrška za manji porez na novine i ulaznice
  
• 

  Intervju

  : NALED: Rasteretiti privredu na lokalu
  
• 

  Vesti

  : Rumunija smanjuje porez da pomogne siromašnima