Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Kontrole i nove ograde zbog priliva izbeglica
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 12.11.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Više članica EU je, zbog dolaska velikog broja izbeglica, najavilo mere koje treba da uspore njihov priliv. Slovenija je počela da postavlja ogradu duž granice sa Hrvatskom, a Švedska je najavila da će privremeno uvesti kontrolu na granici. Osim same organizacije kretanja i prihvata izbeglica, zemlje „na balkanskoj ruti“ zabrinute su i zbog neslaganja u vezi sa prihvatom izbeglica u vladajućoj koaliciji u Nemačkoj, kao njihovom krajnjem odredištu. Konsultacije zemalja Zapadnog Balkana i EU u okviru procesa zajedničkog suočavanja sa izbegličkom krizom, pokrenutog u oktobru, u međuvremenu su nastavljene.
Slovenija je 11. novembra počela postavljanje žičane ograde na granici s Hrvatskom, pošto je slovenačka vlada dan ranije najavila nove mere zbog očekivanog priliva izbeglica balkanskim putem i mogućnosti da Nemačka i Austrija počnu da smanjuju broj koji primaju.
Ograda prema Hrvatskoj treba da spreči ulaz migranata na zelenoj granici i usmeri ih na redovne granične prelaze, ističe Ljubljana koja tu meru objašnjava potrebom da se bolje kontroliše priliv izbeglica i spreči „humanitarna katastrofa“ do koje bi zimi moglo doći ako bi izbeglice i migranti dolazili na granicu šengenske Evrope u velikom broju.
O podizanju žičane ograde prema Hrvatskoj Slovenija je visoke zvaničnike država na „zapadnobalkanskom putu izbeglica“ obavestila na video-konferenciji, organizovanoj 10. novembra, u okviru saradnje EU i zemalja Zapadnog Balkana u rešavanju tog pitanja.
Konsultacije lidera zemalja EU i Srbije i drugih država Zapadnog Balkana o hitnim koracima za rešavanje izbegličke krize pokrenut je 8. oktobra, dogovor u 17 tačaka je postignut 25. oktobra u Briselu na sastanku lidera EU i Zapadnog Balkana, a ovo je bio treći put da visoki zvaničnici tih zemalja razmatraju sprovođenje
Background Na samitu Evropska unija i Zapadni Balkan, 25.oktobra u Briselu je dogovoreno da se duž puta migranata od Grčke preko Zapadnog Balkana i članica EU uspostavi 100.000 mesta za privremeno zbrinjavanje izbeglica u vreme nadolazeće zime, a od čega će 50.000 mesta biti na Zapadnom Balkanu.
Takođe je dogovoreno da će osetno biti ojačane spoljne granice EU prema Turskoj i uspostavljene takozvane “kontrolne tačke” za utvrđivanje ko su izbeglice iz ratova, a ko ekonomski migranti koji ne mogu dobiti azil, čime bi se obuzdao ogroman priliv imigranata koji ni tranzitne, ni zemlje prijema u EU više ne mogu da prihvate.
Hrvatska, međutim, smatra Slovenija nepotrebno troši novac na postavljanje žice koja, kako tvrdi Zagreb, ne može da spreči izbeglice da pronadju svoj put i ocenjuje da bi bilo bolje da je umesto toga sagradila privremena utočišta za izbeglice.
Srbija je u prvim rekacijama na vest o podizanju ograde u Sloveniji bila obazriva.
Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin je 11. novembra rekao da prvo mora da "vidi" da li dizanje ograde znači zatvaranje zelenog pojasa ili potpuno zatvaranje granica za migrante i da je zakazao razgovore sa "predstavnicima slovenačke države".
Zvaničan stav Srbije je da neće dizati ograde, što je 11. novembra u Ljubljani ponovila i predsednica Supštine Srbije Maja Gojković, kao i da EU treba da nađe zajedničko rešenje za krizu.
Fronteks na hrvatsko-srpskoj granici
Predstavnici Fronteksa su na video-konferenciji 10 novembra u okviru konsultacija EU i Zapadnog Balkana izvestili o merama koje je potrebno preduzeti da se pojača prisustvo pripadnika ove agencije EU na “zapadnobalkanskom putu izbeglica”, uz upućivanje dodatnih snaga za obezbeđivanje grčkih granica.
Agencija Fronteks je najavila da će pomoći Hrvatskoj u zaštiti granice sa Srbijom od nekontrolisanog priliva izbeglica i Bugarskoj da s istim ciljem pojača nadzor granice s Turskom.
Takođe je rečeno da su vlasti u Skoplju u kontaktima s vladom u Atini radi preduzimanja mera za čvršći nadzor grčko-makedonske granice i znatno uređeniji priliv imigranata.
Tokom video-konferencije je “ukazano i na potrebu da se povećaju smeštajni kapaciteti za izbeglice duž ‘zapadnobalkanskog puta’ i u Grčkoj, kao i na nužnost da se omogući duži boravak imigranata duž tog puta”.
Potresi u nemačkoj vladi
Vladajuću koaliciju u Nemačkoj koju čine konzervativci i socijaldemokrate, potresaju podele u vezi sa prijemom izbeglica iz Sirije i to u redovima Hrišćansko-demokratske unije kancelarke Angele Merkel.
Socijaldemokrate su šire ruke kada je reč o prijemu ljudi koji beže od rata i represije, a analitičari ocenjuju da se Merkelova, koja se pritom suočava sa padom popularnost, u ovome više slaže sa socijaldemokratama nego sa konzervativnijim krilom svoje stranke, koje predvodi nego sa jednim od svojih najbližih saradnika Tomasom de Mezijerom, koji predvodi konzervativnije krilo desnice.
Konkretno, de Mezijer je rekao da bi Nemačka trebalo da pooštri uslove za prijem Sirijaca. On smatra da izbeglicama iz Sirije treba odobriti boravak na samo godinu dana i uskratiti mogućnost spajanja sa porodicom. Nemačka obično odobrava boravak na tri godine uz mogućnost dovođenja članova porodice.
Mezijer je 11. novembra u Bundestagu rekao da Nemačka ne može da priušti da primi dva ili tri puta veći broj izbeglica od očekivanog tako što će omogućiti spajanje porodica.
Ministar finansija Volfgang Šojble takođe smatra da bi trebalo ograničiti mogućnost spajanja sa porodicom.
Nemačka očekuje da ove godine primi 800.000 tražilaca azila ali će taj broj verovatno biti bliži jednom milionu pošto je u prvih 10 meseci 2015. došlo 760.000 izbeglica. Od početka godine u Nemačku je došlo 240.000 Sirijaca, od koji je u oktobru stiglo 88.000.
Ta članica EU bi mogla da se suoči sa nedostatkom od 400.000 mesta za smeštaj tražilaca azila, pokazalo je istraživanje konsultantske kuće Ernst end Jang (EY) u 300 opština.
Švedska, koja je kao i Nemačka jedno od krajnjih odredišta izbeglica, odlučila je da privremeno uvede kontrolu svojih granica. Kako je švedska vlada saopštila 11. novembra, Švedska to čini kako bi se suočila s talasom izbeglica koji preti da "ugrozi javni red i mir" i komplikuje rad imigracione službe u zemlji.
"Rekordni broj izbeglica je stigao u Švedsku. Imigraciona služba je pod velikim pritiskom dok je policija ocenila da postoji opasnost od ugrožavanja javnog reda i mira u zemlji", izjavio švedski ministar unutrašnjih poslova Anders Igeman i dodao da će zbog toga od 12. biti uvedena kontrola granice.
U Švedsku je od septembra stiglo 80.000 izbeglica, što je ukupan broj izbeglica koji je prošle godine došao u tu skandinavsku zemlju. Švedska očekuje da će do kraja godine primiti do 190.000 izbeglica.
Autor: MP i agencije
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
