Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Izbeglice će Nemačku koštati 21 milijardu evra
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 12.11.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Nemačku bi prijem izbeglica mogao da košta dva puta više nego što se ranije procenjivalo, smatraju stručnjaci Ifo instituta. U tom institutu odgovor na tako visoku cenu zbrinjavanja vide u što bržem uključivanju izbeglica u nemačko društvo i njihovom izlasku na tržište rada. Problem u zapošljavanju izbeglica mogle bi međutim da budu kvalifikacije, ali i minimalna cena rada. Ipak, Nemačka će od izbeglica imati ekonomske koristi na duži rok jer joj populacija ubrzano stari i zvaničnici pozivaju nemačku muslimansku zajednicu da pomogne u integraciji. U međuvremenu su u Nemačkoj sve češći napadi na izbegličke centre.
Isntitut za ekonomska istraživanja iz Minhena procenjuje da će samo u ovoj godini izbeglice koštati Nemačku 21,1 milijardu evra.
"Ta cena uključuje smeštaj, hranu, zdravstvenu negu, školovanje, časove nemačkog, obuku i administrativne troškove", precizirao je stručnjak Ifo instituta Gabrijel Felbermajer (Gabriel Felbermayr).
Prvobitno su analitičari procenjivali da će prva godina prijema izbeglica koštati 10 milijardi evra, pri čemu se računalo sa smeštajem i ishranom 800.000 ljudi.
"Odgovor na pitanje cene i integracije leži u kvalifikacijama i tržištu rada", dodao je Felbermajer, preneo je EurActiv.com.
Međutim, mnogi od izbeglica nemaju obrazovanje koje im je neophodno da rade u Nemačkoj. Više od 40% nemačkih industrijskih kompanija koje je Ifo kontaktirao reklo je da bi izbeglice mogli da zaposle samo kao nekvalifikovanu radnu snagu. U građevinarstvu i trgovini to kaže ispod 40% kompanija.
Za mnoge nemačke kompanije minimalna zarada od 8,5 evra po satu uvedena ove godine predstavlja barijeru za zapošljavanje izbeglica. Odgovor na taj problem vidi se u ukidanju minimalne zarade, kako za izbeglice, tako i za ostale nekvalifikovane radnike.
Prema Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), Nemačka može da očekuje dugoročne ekonomske dobrobiti od tekućeg migratornog talasa. S obzirom na starenje populacije Nemačke, ta zemlja "biće na dobitku", smatra stručnjak OECD Kristijam Kastrop (Christian). Uslov za napredak biće da izbeglice što je pre moguće nađu posao.
Kako bi se to zapošljavanje ubrzalo, Nemačka mora da ubrza proces priznavanja kvalifikacija i obezbedi kvalitetno obrazovanje deci tražilaca azila.
Za OECD ukidanje minimalne zarade nije način da se problem reši. "Stubovi socijalnog sistema ne treba da budu urušeni. To bi unelo nesigurnost na tržište rada", navode u toj organizaciji i takođe kažu da je povećana nemačka potrošnja zbog izbegličke krize pružila kratkoročni ekonomski stimulans.
Stotine napada na izbegličke centre
Istovremeno je u Nemačkoj u poslednje vreme znatno povećan broj napada na centre za izbeglice.
Od 26. oktobra broj napada porastao je sa 600 do tog datuma 2015. na 689, saopštio je nemački ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer (Thomas de Maizière).
Taj broj uključuje 616 napada od strane članova ekstremno desnih grupa i 49 slučajeva podmetanja požara.
Na sastanku upravnog odbora Nemačke islamske konferencije de Mezijer je rekao da nemački muslimani i njihove organizacije imaju veliku priliku da pomognu u integraciji izbeglica i da služe kao primer.
Oni mogu da budu "graditelji mosta za one koji stižu u naše društvo", istakao je ministar.
De Mezijer je kazao i da želi da vidi da se sredstva iz budžeta za narednu godinu za finansiranje aktivnosti islamske zajednice koriste za podsticanje integracije.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
