Islamska država preuzela je 14. novembra odgovornost za napade prethodne noći u Parizu, na lokacijama sa živim noćnim životom, a Francuska je na napade odgovorila opsežnim bombardovanjem ciljeva u Raki, uporištu te džihadističke grupe. Prema podacima 16. novembra, poginulo je 129 ljudi, a više od 350 povređeno. Žrtvama je odata pošta širom Evrope minutom ćutanja u 12 časova po srednjoevropskom vremenu. Utvrđen je identitet pet od sedam napadača. U poslednjih 48 sati uveden je kućni pritvor za 104 osobe koje su predmet „posebne pažnje” bezbednosnih službi, a u pretresima u noći između 15. i 16. oktobra privedene su 23 osobe i oduzet 31 komad oružja. Među povređenima je 14 građana Srbije, a prema proceni bezbednosnih službi Srbije bezbednosna situacija je stabilna.

Predsednik Francuske Fransoa Oland saopštio je neposredno nakon napada da su oni "ratni čin" i najavio da će Francuska biti nemilosrdna prema "varvarima" iz Islamske države.

Konkretna akcija preduzeta je 15. novembra, kada je Francuska sprovela velike napade iz vazduha na uporište Islamske države, Raku, na severu Sirije. Operacija je bila usaglašena sa američkim snagama, a angažovano je istovremeno 12 aviona, od kojih 10 lovaca. Bačeno je 20 bombi.

Utvrđen je identitet pet od sedam samoubica počinilaca napada. Među njima je četiri francuska državljana, od čega su najmanje dva boravila u Siriji.

Tokom vikenda je utvrđen identitet trojice samoubica – Omara Ismaila Mostefaija, koji je rođen pre oko 30 godina u pariskom predgrađu. Na njega je ranije ukazana pažnja zbog radikalizacije i zaveden je u registre francuske obaveštajne službe. Jedan od zvaničnika francuske vlade rekao je za AFP da je Turska za dve godine Francusku dva puta upozorila na Mostefaija, ali da nije dobila odgovor.

Druga dvojica, Bilal Hadfi (20) i Brahim Abdeslam (31) su francuski državljani s prebivalištem u Belgiji.

Francusko pravosuđe je 16. novembra saopštilo nove informacije o identitetu našadača, posebno Samija Amimura, francuskog državljanina od 28 godina, koji je već poznat pravosuđu od 2012. godine i koji je prema navodima članova porodice išao u Siriju 2013. godine. Tri člana njegove porodice su privedena.

Pronađeni su i digitalni otisci još jednog napadača, blizu kojeg je našen sirijski pasoš Ahmada al Mohamada, i koji se poklapaju sa podacima čoveka koji je u oktobru prošao kroz Grčku, i dalje preko Srbije.

Francuska policija je pozvala svedoke da pomognu u lociranju 26-godišnjeg Salaha Abdelslama, osumnjičenog za umešanost u napad, za kojim je belgijsko pravosuđe raspisalo međunarodnu poternicu. Okarakterisan kao „opasan”, on bi mogao biti jedan od poginulih samoubica, a moguće je i da je u begu. On je brat drugog učesnika, Brahima Abeslama. Njihov treći brat Mohamad u Belgiji je stavljen u pritvor.

U Belgiji je sedam osoba stavljeno u pritvor. Posebna pažnja pokalnja se briselskoj zajednici Molenbeek, koja se smatra ključnom za džihadiste u Evropi. Saopšteno je da su napadi planirani van Francuske.

Život se polako nastavlja uz bezbednosne mere i odavanje pošte

Premijer Manuel Vals upozorio je i na opasnost od novih napada u narednim danima i sedmicama, i kazao da postoje saznanja da se pripremaju novi napadi ne samo protiv Francuske već i drugih zemalja.

Kako je najavljeno i neposredno nakon napada, angažovane su raspoložive bezbednosne snage. U okviru vanrednog stanja sprovedeno je 150 ptrtresa u islamističkim sredinama u noći između 15. i 16. novembra. To je rezultiralo priviđenjem 23 osobe i oduzimanjem 31 komada oružja, dok je stotinak osoba stavljeno u kućni pritvor.

Pored povećanja bezbednosti u samoj zemlji, povećana je i zaštita francuskih predstavništava u inostranstvu.


Proglašen je trodnevni dan žalosti, a zastave su na pola koplja. Minutom ćutanja tačno u podne odata je pošta poginulima, kako u Francuskoj tako i širom Evrope.

U centru Pariza više stotina ljudi se okupilo na trgu Republike, nedaleko od dela napada, a predsednik Francuske je u vreme minuta ćutanja bio na univerzitet Sorbona, ukazavši time na veliki broj mladih među žrtvama.  

Tokom vikenda su otkazane sportske manifestacije, a mnoga javna mesta poput škola, muzeja i biblioteka su zatvorena. Škole se od ponedeljka otvaraju, kao i druga javna mesta. Kompanija koja upravlja Ajfelovom kulom objavila je da ova turistička atrakcija nije otvorila vrata za javnost 14. decembra i da če ostati zatvorena do nove odluke. Ajfelovu kulu dnevno poseti između 15.000 i 20.000 ljudi.

Napadi su počinjeni u noći između 13.i 14. novembra, u delovima Pariza sa živim noćnim životom, pogotovo za mlađi svet. Trojica napadača u koncertnoj hali Bataklan ubila aktivirenjem eksplozivnog pojasa, dok je jednog ubila policija. U ovoj dvorani je tokom koncerta ubijeno više desetina ljudi.

U napadima jepored žrtava poginulo i osam terorista, od čega se njih sedam raznelo eksplozivom, dok su osmog ubile francuske bezbednosne snage, saopštila je kancelarija tužilaštva u Parizu u satima nakon napada. Trojica bombaša samoubica aktivirala su eksploziv na Stad de Fransu, dok je jedan to učinio u bulevaru Volter, blizu Bataklana.

Kako je prenela francuska televizija Frans 24, moguće je da će za utvrđivanje identiteta svih napadača biti potrebno dosta vremena, budući da će to iziskivati analiizu DNK, a u slučaju da nije reč o francuskim državljanima i proveru u bazama podataka na međunarodnom nivou.

Solidarnost i strah

U Srbiji kao i u svetu pokrenuta je i rasprava o tome da li veliki priliv izbeglica povećava opasnost od ovakvih napada, a u Parizu se pojavio i strah od odmazde prema muslimanima.

Vođa zajednice iz radničkih kvartova Pariza rekao je u danu nakon napada da strahuje od "cunamija mržnje" prema muslimanima i stanovnicima siromašnih delova grada posle terorističkih napada. Nadir Kahija iz udruženja Banlje Plus (Banieue Plus) rekao je da su članovi tog udruženja šokirani i da osećaju solidarnost, ali dodao da "znaju" da će "neki muslimani i siromašni kvartovi" biti na meti govora mržnje. Kahija je takodje u poruci za agenciju AP pozvao na jedinstvo francuskog naroda i na napore da se smire tenzije.

Pored solidarnosti, i druge zemlje su najavile povećane mere opreza, pa je belgijskim građanima 14. novembra, dan nakon napada, preporučeno da ne idu u Pariz.

Kada je reč o Srbiji, zvanično su osuđeni napadi, premijer Aleksandar Vučić razgovarao je sa ambasadorkom Francuske u Beogradu Kristin Moro, a građani su ostavljali cveće i sveće ispred ambasade i upisivali se u knjigu žalosti.

U danu nakon napada održana je vanredna sednica Biroa za koordinaciju službi bezbednosti, a ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović najavio je povećane mere bezbednosti, mada je naglasio da je bezbednosna situacija u Srbiji stabilna.

U prvi mah nije bilo informacija o tome da li je među žrtvama bilo građana Srbije, a kasnije je utvrđeno da ima 14 povređenih građana Srbije.

U noći između 14. i 15. novembra u prvi mah je predsednik Francuske najavio zatvaranje granica, ali je posle precizirano da je reč o ponovnom uspostavljanju graničnih kontrola, kao i kontrola u svim vidovima saobraćaja.

"Aerodromi rade. Funkcioniše železnički i vazdušni saobraćaj", dodalo je francusko ministarstvo spojnih poslova.

Vanredno stanje – retka mera u Francuskoj

Vanredno stanje koje je francuski predsednik Fransoa Oland proglasio zbog napada veoma je retka procedura, uvedena 1955. godine na početku rata za nezavisnost Alžira i kasnije samo jednom, tokom nereda u predgrađima francuskih gradova 2005. godine.

Vanredno stanje omogućava vlastima uvođenje zabrane kretanja ljudi i vozila, uvođenje zaštitnih i bezbednosnih zona i zabrane boravka na nekim lokacijama na kojima vlasti smatraju da bi taj boravak omeo njihov rad.

Vanredno stanje omogućava Ministarstvu unutrašnjih oslova da uvede kućni pritvor osobama čije aktivnosti mogu da budu potencijalno opane za bezbednost zemlje kao i za javni red i mir. Vlasti mogu da nalože privremeno zatvaranje pozorišta, bioskopa, restorana i sala za sastanke bilo koje vrste. Francuske vlasti mogu da narede građanima koji poseduju oružje da ga predaju obližnjim policijskim prefekturama. Vanredno stanje omogućava pretres domova 24 sata dnevno kao i uvođenje mera za kontrolu medija.

Vanredno stanje se proglašava ukazom francuske vlade. Njegovo produžavanje posle 12 dana može samo da bude dozvoljeno zakonom, koji usvaja parlament. Taj zakon određuje koliko će vanredno stanje ukupno trajati.

Izvor: Beta, AFP i S.V.

Foto: Beta-AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Teroristi među azilantima - malo verovatno
  
• 

  Vesti

  : Građani nezadovoljni odgovorom EU na probleme
  
• 

  Vesti

  : EU: Sprečiti kalifat i sa Zapadnog Balkana
  
• 

  Vesti

  : Napad u Parizu: Šarli ebdo nastavlja da izlazi
  
• 

  Vesti

  : Strah od povratka "evropskih džihadista" u Evropu