Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 EU pokreće mehanizam za vladavinu prava u slučaju Poljske
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 04.01.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska komisija saopštila je da će razmotriti stanje vladavine prava u Poljskoj zbog više kontroverznih poteza nove poljske vlade. Komisija će za to prvi put iskoristiti mehanizam usvojen 2014. godine koji može dovesti i do kažnjavanja članice koja sistematski narušava vladavinu prava. Varšava odbacuje kritike koje stižu iz Brisela zbog reforme Ustavnog suda i preuzimanja kontrole nad javnim TV i radio servisom i novinskom agencijom PAP. Vlada, kako je objasnio šef poljske diplomatije, tim merama želi da izleči patološka stanja koja truju politički život u zemlji.
Predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker zakazao je za 13. januar debatu o stanju vladavine prava i demokratije u Poljskoj povodom poteza koje je evroskeptična konzervativna stranka Pravo i pravda preduzela od novembra kada je preuzela vlast.
Evropska komisija će zbog toga upotrebiti novi mehanizam iz 2014. godine koji joj omogućava da reaguje, čak do ukidanja prava glasa u Evropskoj uniji članici u kojoj se sistematski ugrožava vladavina prava kao jedna od temeljnih vrednosti EU.
"Raspravom u Komisiji 13. januara biće pokrenuta etapa procene stanja vladavine prava u okviru procedure uvedene u martu 2014. Još je rano da se špekuliše u vezi sa eventualnim narednim etapama", rekao je za AFP portparol Komisije.
Komesar za digitalnu ekonomiju i društvo Ginter Etinger rekao je za nemački list Frankfurter Algemajne cajtung od 3. januara da "ima mnogo razloga da se aktivira mehanizam vladavine prava i Varšava stavi pod nadzor".
Background Od stupanja Lisabonskog ugovora na snagu 2009. Evropska komisija se suočila sa kršenjem prava u više članica, poput odnosa Francuske prema doseljenim Romima i pokušaja u Mađarskoj da se nametne vladavina jedne stranke a u Rumuniji ograniči rad pravosuđa.
Prema članu 7 Lisabonskog ugovora o EU, teško narušavanje vrednosti poput ljudskog dostojanstva, slobode, demokratije, jednakosti, vladavine prava i poštovanja ljudskih prava u nekoj članici može dovesti to suspenzije ili gubitka prava glasa u Savetu ministara.
Pošto je taj član opisan kao "nuklearna bomba" koja možda nikada neće biti korišćena, prethodni predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo je uveo "proceduru pre člana 7" koja se sastoji od tri etape.
Mehanizam za vladavinu prava je uspostavljen u martu 2014. kako bi se suzbile "sistematične pretnje" vladavini prava i drugim evropskim vrednostima.
U prvoj fazi Evropska komisija prikuplja informacije i utvrđuje da li postoji dovoljno indicija da vladavina prava sistematično ugrožava. Ako se utvrdi da pretnje ima, pokreće se dijalog sa članicom kako bi joj se omogućilo da odgovori na iznete tvrdnje.
Na kraju, ako nema zadovoljavajućeg odgovora, Evropska komisija može da predloži aktiviranje člana 7 Ugovora o EU.
Kazna oduzimanja prava glasa do sada nikada nije izrečena a mora da je odobri kvalifikovana većina članica u okviru evropskog sistema glasanja.
Pre Lisabonskog ugovora EU je uvela sankcije nekoj članici samo jednom. To se desilo 2000. kada je 14 od tadašnjih 15 članica EU reagovalo na ulazak stranke ekstremne desnice Austrijske slobodarske partije u austirjsku vladu tako što su zamrzle bilateralne odnose sa tom zemljom.
Evropska komisija je posredstvom svog potpredsednika Fransa Timermansa uputila već dva puta zvanično pismo Varšavi sa zahtevom da poljske vlasti objasne prvo reforme Ustavnog suda koje su paralisale njegov rad.
U drugom pismu EK je zatražila objašnjenje medijske reforme u kojoj su javni TV i radio servis i nacionalna agencija PAP izuzeti iz nadležnosti Ustavom propisanog nadzornog organa i sada direktno potčinjeni ministru državnog trezora.
Ministar je dobio pravo da po svom nahođenju, na koliko dugo hoće imenuje direktore javnih medija i članove njihovih nadzornih saveta, bez javnih konkursa i da ih smenjuje bez dosadašnjih zakonom propisanih uslova.
"Sloboda i pluralizam medija su ključni u pluralističkom društvu zemlje članice koja poštuje zajedničke vrednosti na kojima je Unija zasnovana", naveo je Timermans u pismu od 30. decembra upućenom šefu poljske diplomatije u koje je AFP imao uvid.
Protiv takvog direktnog potčinjavanja medija vladi protestovao pored EK je i OEBS, kao i evropska novinarska i medijska udruzenja i savezi i Reporteri bez granica.
Vaščikovski: Lažna slika o Poljskoj
Šef poljske diplomatije Vitold Vaščikovski optužio je 4. januara evropske komesare koji poslednjih nedelja izražavaju zabrinutost za stanje vladavine prava u Poljskoj da stvaraju lažnu sliku o Poljskoj gde nova konzervativna vlada samo pokušava da izleči patološka stanja koja truju politički život u zemlji.
"Izražavam uznemirenje povodom izjava ovog ili onog evrokomesara koji bez poznavanja stanja u zemlji, bez pristupa dokumentima izražavaju na stranicama ovih ili onih medija uznemirenje. Ne vodi se tako politika", kazao je Vaščikovski poljskoj televiziji TVN24.
On je, takođe, rekao za list Bild da je cilj koraka koje preduzima vlada da se Poljska nakon 25 godina izleči od liberalne indoktrinacije.
Dodao je da je iznenađen što je od Timermansa dobio pismo. "Da zvaničnik EU koji je došao na položaj preko političkih veza, piše demokratski izabranoj vladi... Gospodin Timermans za mene nije legitiman partner", rekao je Vaščikovski.
Vaščikovski je 4. januara upozorio EK da do sada nije smenjen nijedan jedini čelnik u javnim medijima a da su direktori svih kanala poljske javne televizije TVP otišli sami.
Direktori u poljskom javnom TV servisu podneli su inače ostavke u znak protesta protiv izmena zakona o javnim medijima koje je nakon Sejma usvojio 31. decembra Senat poljskog parlamenta a još ih nije potpisao predsednik, tako ni nisu još stupile na snagu.
"Još nije doneta nijedna odluka. Iritiraju me reči evrokomesara jer stvaraju lažnu sliku Poljske. Ne izazivajmo neko veliko uznemirenje zbog toga šta se dešava u Poljskoj. Poljska vlada, poljski Sejm lecec izvesne patologije koje su izrastale godinama u Poljskoj i doprinele da se kvari politički život u zemlji", kazao je Vaščikovski.
Zabrinutost za nezavisnost javnih medija i slobode govora odbacila je neuobičajeno otvoreno poslanica Prava i pravde Kristina Pavlovič koja je izjavila 3. januara da nemaju šta javni mediji da paze i kontrolišu šta radi vlada jer to je posao za privatne medije.
Izvor: Beta, AFP, EurActiv.com
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
