Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Poljska: Približavanje Mađarskoj ili orbanizacija
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 08.01.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Naklonost poljskih vladajućih konzervativaca prema režimu mađarskog predsednika Viktora Orbana, postala je očigledna. Od privatnog sastanka poljskog lidera Jaroslava Kačinjskog i Orbana do pohvala na račun uspeha Mađarske, pokazatelji su nesporni. Varšavi i Budimpešti su, osim konzervativnih režima naklonjenih čvrstoj ruci, zajedničke i muke sa Briselom. Ipak, Kačinjski ima jaču opoziciju nego Orban, nema skupštinsku podršku dovoljnu za izmene ustava, a prepreka za približavanje dve zemlje mogli bi biti i suprotstavljeni stavovi o Rusiji.
Background U noći između 24. i 25. aprila osobe s fantomkama bagerima su porušile nekoliko objekata u Hercegovačkoj ulici i maltretirale građane koji su se tu zatekli, vezivali ih i oduzimali im mobilne telefone. Građani su zvali policiju, ali su ih službenici, govoreći da nisu nadležni, upućivali na Komunalnu policiju u kojoj su im takođe rekli da nisu nadležni, te niko nije obavio uviđaj.
Ombudsman je u izveštaju od 9. maja konstatovao da policija nije blagovremeno reagovala.
On je naveo da je u slučaju Savamala reč o organizovanom kršenju prava građana, a kao posebno zabrinjavajuće istakao je da je ovakvo postupanje bilo "usklаđeno nа više nivoа i između više držаvnih i nedržаvnih subjekаtа".
Janković uputio preporuku za otklanjanje utvrđenih propusta 9. maja ove godine. Prema zakonu, organ državne uprave je dužan da najkasnije u roku od 60 dana obavesti zaštitnika građana o tome da li je postupio po preporuci i otklonio nedostatak, odnosno da ga obavesti o razlozima zbog kojih nije postupio po preporuci. Ombudsman je 25. jula uputio MUP-u urgenciju koja nije obavezna po zakonu.
Zaštitnik građana je 18. jula da MUP nije ispunio zakonsku obavezu da postupi po njegovim preporukama ili da ga obavesti po o razlogu zbog koga to nije učinilo.
Background U noći između 24. i 25. aprila osobe s fantomkama bagerima su porušile nekoliko objekata u Hercegovačkoj ulici i maltretirale građane koji su se tu zatekli, vezivali ih i oduzimali im mobilne telefone. Građani su zvali policiju, ali su ih službenici, govoreći da nisu nadležni, upućivali na Komunalnu policiju u kojoj su im takođe rekli da nisu nadležni, te niko nije obavio uviđaj.
Ombudsman je u izveštaju od 9. maja konstatovao da policija nije blagovremeno reagovala.
On je naveo da je u slučaju Savamala reč o organizovanom kršenju prava građana, a kao posebno zabrinjavajuće istakao je da je ovakvo postupanje bilo "usklаđeno nа više nivoа i između više držаvnih i nedržаvnih subjekаtа".
Janković uputio preporuku za otklanjanje utvrđenih propusta 9. maja ove godine. Prema zakonu, organ državne uprave je dužan da najkasnije u roku od 60 dana obavesti zaštitnika građana o tome da li je postupio po preporuci i otklonio nedostatak, odnosno da ga obavesti o razlozima zbog kojih nije postupio po preporuci. Ombudsman je 25. jula uputio MUP-u urgenciju koja nije obavezna po zakonu.
Zaštitnik građana je 18. jula da MUP nije ispunio zakonsku obavezu da postupi po njegovim preporukama ili da ga obavesti po o razlogu zbog koga to nije učinilo.
„Neće biti Budimpešte u Varšavi“, izvikivali su Poljaci na protestnom skupu u decembru organizovanom protiv reforme Ustavnog suda koje nameće vladajuća partija Pravo i pravda. Ovim povikom aludirali su na nakolonost koju je prvi čovek Prava i pravde Jaroslav Kačinjski iskazao prema politici populističkog mađarskog premijera Viktora Orbana.
Kačinjski, koji je najuticajnija ličnost vlade formirane nakon pobede Prava i pravde na izborima u oktobru, od tada je i pokazao da je u toku približavanje sa vlastima u Budimpešti.
Tako je 6. januara sa Orbanom razgovarao šest sati u turističkom mestu Njeđica na jugu Poljske. Šef diplomatije poljske Vitold Vaščikovski rekao je, ne ulazeći u detalje, da je dnevnom redu bio „čitav nit međunarodnih, pre svega evropskih problema“.
Orban je tokom razgovora sa britanskim premijerom Dejvidom Kameronom u Budimpešti 7. januara istakao da podržava tri od četiri britanska predloga o reformama EU, ali i naglasio da ovaj stav dele i druge zemlje Višegradske grupe – Poljska, Češka i Slovačka. On se kao i vlasti u Poljskoj, usprotivio jedino predlogu da se smanji socijalna pomoć za evropske građane koji rade u Velikoj Britaniji.
Mađarska ekspertiza: Kako odoleti pristicima Brisela
Neki poljski mediji smatraju i da je verovatno da poljske vlasti žele da se informišu o tome kako Orbanu uspeva da odoli pritiscima Brisela, u kojem ga optužuju za autoritarne tendencije.
Vaščikovski je 7. januara za javnu televiziju TVP Info rekao da njegovo ministarstvo želi da „iskoristi mađarsko iskustvo u kontaktima sa EU“. Najavio je i da će poljska premijerka Beata Sidlo „narednih sedmica“ otići u Budimpeštu da se sastane sa Orbanom.
Približavanje je potvrđeno i u Budimpešti gde je ministar spoljnih poslova Peter Sijatrto rekao da se „u budućnosti može računati na posebno dinamične odnose Mađarske i Poljske“.
Zaista, čini se da su se poljski konzervativci za neke inicijative nadahnule mađarskim modelom, zbog čega opozicija upozorava na „orbanizaciju“ Poljske.
Vaščikovskog su pitali da prokomentariše sličnost inicijativa poljskih vlasti o Ustavnom sudu, medijima, i oporezivanju banaka i hipoermarketa sa koracima koje je preduzimala mađarska vlada. Njegov odgovor bio je da je „Mađarska izašla iz dubokih ekonomskih i političkih problema zbog čega je interesantno usvojiti neke od tih rešenja“.
Kačinjski ipak nema toliko povoljnu situaciju kao Orban. Njegova stranka ima apsolutnu većinu u Parlamentu, ali ne i dovoljnu za promenu Ustava, što je učinio mađarski lider, ukazuje analitičar Atila Juhas iz istraživačkog centra Politički kapital (Political Capital).
Dodatan faktor koji bi mogao da koči približavanje dve zemlje je stav prema Rusiji pod vođstvom Vladimira Putina, koja u Budimpešti uživa simpatije, dok u Varšavi podstiče strepnje.
Brisel: Ne treba dramiti zbog mera u Poljskoj
Kačinjski mora da računa sa jačom opozicijom nego Orban u Mađarskoj, kao i na čvršći stav EU, budući da se čini da u Briselu žale zbog prekomerne popustljivosti prema Budimpešti.
Evropska komisija će 13. januara održati „orijentacionu raspravu“ o reformama u Poljskoj. Ovo je prvi korak u mogućoj proceduri protiv Poljske u skladu s mehanizmom za sistematsko narušavanje vladavine prava koji se pokreće prvi put. Konkretno, pokreće se zbog reforme ustavnog suda kojom bi prema opštem mišljenju rad ove institucije mogao da se blokira, kao i zbog preuzimanja kontrole nad javnim medijima.
Ipak, Brisel ne želi da jača napetosti u odnosima sa Poljskom koja ima 40 miliona stanovnika, u regionu ima veliki značaj, a i do sada je uvek bila „dobar đak“ Evrope.
„Ne treba praviti prekomernu dramu. Imamo konstruktivan pristup. Nije reč o tome da lupamo packe Poljskoj“, rekao je 8. januara predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker (Jean-Claude Juncker).
Istraživačica univerziteta u Mastrihtu Žizel Bos ocenila je da će se EU u velikoj meri zadržati na retorici.
Izvor: AFP
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
