Iran će po ukidanju ekonomskih i finansijskih sankcija povući iz stranih banaka 32 milijarde dolara koji su do sada bili blokirani, ali će mu za modernizaciju privrede i ekonomski razvoj nesumnjivo biti potrebna strana ulaganja, čega je svestan i sam Teheran. Iran je privlačan za ulaganja kao druga privreda po snazi u regionu, sa blizu 80 miliona stanovnika, koja vapi za obnovom infrastrukture i modernizacijom industrije. Međutim, tu je i mnogo rizika, poput neizvesnosti u regionu i korupcije. Neke evropske kompanije su ipak već pokazale interesovanje za obnavljanje ili pokretanje poslovanja u Iranu, dok su američke uzdržanije zbog grupe sankcija koje su još na snazi.
Iran planira da povuče 32 milijarde dolara sa računa u međunarodnim bankama poštu su, po primeni dogovora o organičavanju iranskog nukelaronog programa iz jula, prestale da važe ekonomske i finansijske sankcije protv te zemlje.
Iranski vrhovni vođa, ajatolah Hamenei je, u prvom reagovanju na vest objavljenu 16. januara da se sporazum primenjuje, pozdravio je kraj dela sankcija, ali je naglasio da se ne treba "opustiti zbog prevrtljivosti SAD".
SAD i EU su 16, januara, pošto su inspektori potvrdili da Iran preduzima korake da ograniči svoj nuklearni program, ukinuli mnoge ekonomske sankcije.
"Sa ukidanjem sankcija i primenom nukelarnog sporazuma, 32 milijardi dolara blokirane imovine sada je slobodno", rekao je predsednik iranske Centralne banke Valiola Seif, prenela je 19. januara iračka državna televizija.
Taj državni novac se nalazi u bankama u inostranstvu otkako su UN, SAD i EU uveli sankcije kako bi primorali Iran da ograniči svoj nuklearni program, piše AFP.
Vašington je još 1979. godine, nakon otmice talaca u ambasadi SAD u Teheranu, zamrzao iranska sredstva u američkim bankama i njihovim filijalama. Prema nuklearnom sporazumu koji su Teheran i šest svetskih sila sklopili u julu 2015, sankcije će biti ukidane u periodu od 10 godina.
Seif je precizirao da će 28 od 32 milijardi dolara biti dodato sredstvima Centralne banke a ostatak prebačen Trezoru.
On je rekao i da bi taj novac mogao da se koristi za uvoz dobara koja su zemlji neophodna. "Ni bi bilo pametno doneti taj novac u Iran... Oslobođena sredstva će biti stavljena na bezbedne račune" u stranim bankama, dodao je on.
Suma odblokiranih sredstava koju je objavio Seif je znatno manja od iznosa koji su se do sada pominjani a išli su i do 100 milijardi dolara.
Iranske vlasti su najaile i da će se Iran vratiti u međunarodni bankarski sistem SWIFT.
Rohani: Bez stranih investicija nema razvoja
Iranski predsednik Hasan Rohani je 19. jnuara pozvao građane da se zajedničkim naporima reše ekonomski i socijalni prolemi u zemlji, poput recesije i nezaposlenosti. "Sankcija nema više ali predstoji dug put do ekonomskog razvoja. Naši glavni problemi danas su nezaposlenost i recesija", rekao je on.
Iranski predsednik je rekao i da Iran nema dovoljno sopstvenih sredstava za ekonomski razvoj i da "razvoj privrede nije moguć bez stranih investicija".
Ponovio je da je Iranu potrebno 50 milijardi dolara stranih investicija godišnje da bi se obezbedio privredni rast od 8%.
Takođe, pad cene nafte, koja je pala na ispod 30 dolara, ne ide na ruku iranskim vlastima.
Cena crnog zlata je 18. januara pala na najniži nivo od 2003, posle najave Irana da će povećati proizvodnju nafte za 500.000 barela dnevno. Iran, koji je član Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEC), sada proizvodi 2,8 milion barela dnevno i izvozi oko milion barela.
Teheran je saopštio da planira da kroz šest meseci poveća proizvodnju za 500.000 barela dnevno, što bi dodatno moglo da utiče na pad cene barela.
Teheran, međutim, računa na svoje odnose u svetu u privlačenju stranih investicija.
Šefica evropske diplomatije Federika Mogerini saopštila je 18. januara da će, zajedno sa predstavnicima Evropske komisije, na proleće posetiti Iran kako bi se razmotrilo unapređenje saradnje. "Primena nuklearnog sporazuma je prekretnica koja otvara put za EU da mnogo uloži u naše bilateralne odnose" sa Iranom, rekla je Mogerini u Briselu.
Iran privlačan ali i rizičan za ulaganja
Na prvi pogled, Iran je nesporno privlačan za ulaganja: to e druga privreda po snazi u regionu Bliskog istoka i severne Afrike posle Saudijske Arabije; druga je najmnogljudnija zemlja u regionu posle Egipta i nakon višegodišnjih sankcija ima zastarelu infrastrukturu i vozila.
Međutim, one kompanije koje se odluče da se upuste u poslovanje u Iranu suočavaju se sa problemima, poput sankcija koje će biti i dalje na snazi, geopolitičke neizvesnosti, korupcije i glomazne birokratije.
U Iranu, iako je veliko tržište, ima mnogo problema. Ta i zemlja je na listi Svetske banke o uslovima poslovanja na 119. mestu od 189 zemalja. Problem predstavljaju mnoge birkorkatske prepreke, spor sistem javnih usluga i poreski sistem. Prema indeksu perepcije korupcije organizacije Transparensi internešenal, Iran je 136. na listi od 175 zemalja.
Iran je umešan u sukobe i krize na Bliskom istoku preko svojih pristalica u Iraku i Siriji, a nedavno su se produbile tenzije u njegovim odnosima sa regionalnim rivalom, Saudijskom Arabijom. U tom kontekstu, uvek postoji mogućnost da sukobi ili politička pitanja utiču na poslovanje.
Kompanije, takođe, moraju biti svesne sankcija koje su još na snazi a odnose se na zabranu uvoza robe dvostruke namene, odnosno može se upotrebiti i za proizvodnju nukelarnog oružja.
Nemačko udruženje inženjerske i mašinske industrije VDMA upozorava preduzeća da će morati da se upoznaju sa vrlo složenim propisima i da se ne oslanjaju na pomoć vlasti. VDMA je saopštio da je više od 100 predstavnika industrije učestvovalo na informativnim sastancima koje je to udruženje organizovalo povodom kraja sankcija protiv Irana.
Neke evropske kompanije su ipak spremne da iskoriste priliku na tržištu od 78,5 miliona ljudi.
Automobilska industrija je oblast koja bi mogla biti interesantna za ulaganja, piše Asošiejted pres.
Među kompanijama koje su prve pokazale interesovanje posle ukidanja sankcija jeste ogranak Dajmlera AG za kamione. Ta kompanija je 18. januara objavila zajednički projekat sa iranskim partnerom. Dajmler je u Iraku poslovao još od 1953. godine a aktivnosti je zbog sankcija obustavio od 2010. do 2016.
Dajmler planira zajedničku proizvodnju kamiona i motora. Planira i da otvori predstavništvo u prvom tromesečju ove goinde. Šef Dajmlerovog ogranaka za kamione Volfgang Bernhard je ocenio da u Iranu vlada velika potržanja za komercijalnim vozilima, a da je brend mercedes-benc vrlo poznat u toj zemlji.
Predsednik Federacije nemačkih industrija Ulrih Grilo je rekao da su potrebe Irana za modernizacijom industrijske infrastrukture ogromne. Dodao je da bi izvoz mogao da se udvostruči za pet godina sa sadašnjih 2,4 milijardi evra godišnje.
Iranski zvaničnci, takođe, ističu mgoućnosti za ulaganja. Iranski ministar saobraćaja je rekao agenciji IRNA 16. januara da su vlasti odlučile da kupe 114 novih aviona od evropskog konzrocijuma Erbas. Portparol Erbasa Stefan Šafrat je bio nešto uzdržaniji navodeći da ta kompanija razmatra "dalje korake u skladu sa međunarodnim pravom imajući u vidu nove okolnosti".
Najveća nemačka banka, Dojče bank, povuka se iz Irana 2007. a sada navodi da do daljeg ne planira da obnovi poslovne aktivnosti u toj zemlji. Banka nije navela razloge za to ali treba imati u vidu da je u novembru pristala da plati 258 miliona dolara kazne američkim finansijskim vlastima zbog poslovanja sa Iranom i drugim zemljama pod sankcijama.
Za finansijske kompanije poslovanje u Iranu je rizičnije u odnosu na druge sektore. Iako su po ukidanju sankcija sada moguće i finansijske transakcije unutar i van Irana i otvaranje banakovnih računa, na snazi ostaju sankcije zbog kršenja ljudskih prava i aktivnosti koje SAD smatraju "podrškom terorizmu", navodi AP.
Te sankcije brane finansijsko poslovanje sa više desetina državljana Irana i svaka banka bi morala da bude sigurna da ne sarađuje sa nekim od tih osoba ili kompanijom pod njenom kontrolom.
Takođe, nuklearni sporazum sa Iranom sadrži i odredbu o mogućnosti brzog uvođenja sankcija ako se utvrdi da ga Teheran ne poštuje, što unosi dodatnu neizvesnosti.
Portparol Asocijacije nemačkih banaka Tomas Sleter rekao je da nemačke banke za sada razmatraju "šta je moguće a šta nije" u slučaju Irana.
Amerikanci oprezni
Američke firme moraju biti još opreznije, pošto na snazi ostaju američke sankcije koje se ne odnose na nuklearni program, već na druga pitanja. U tom kontekstu, većina kompanija iz SAD ne može i dalje da posluje u Iranu, osim kada je reč o par izuzetaka - prodaji putničkih letelica i delova i uvoza tepiha, pistaća i kavijara.
Sada su ukinute takozvane sekundarne snakcije koje se odnose uglavnom na preduzeća koja nisu američka. Međutim, na snazi ostaju "primarne" sankcije koje zabranjuju američkim državljanima i kompanijama da posluju u Iranu a koje su uvedene pre pokretanja pitanja iranskog nuklearnog programa.
Ipak, nema sumnje da su neke kompanije iz različitih sektora - od avijacije do nafte, zainteresovane da posluju u Iranu ako proipisi to dozvoljavaju. One, međutim, smatraju da su prilike još nejasne a postoji i bojazan da bi sledeća američka administracija mogla da uvede sankcije. Pritom, i administracije sadašnjeg predsednika Baraka Obame je najavila da bi mogla da uvede nove sankcije Iranu zbog njegovog programa balističkih projektila.
Američke kompanije bi mogle da prodaju hranu, lekove, poljoprivredne proizvode i još neku robu Iranu, ali osim toga američki embargo je i dalje nedirnut, rekao je bišvi zvaničnik Stejt departmenta Ričard Nefju.
Izvor: AFP, AP
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|