Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Učestalost blizanaca udvostručena
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 15.03.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Učestalost rađanja blizanaca u razvijenim zemljama je gotovo udvostručena u prethodne četiri decenije, pokazalo je istraživanje objavljeno u u američkoj reviji Stanovništvo i razvoj (Population and Development). Razlozi su veća starost majki i medicinski potpomognuta oplodnja. Ovakav trend zabrinjava stručnjake jer su blizanci podložniji zdravstvenim problemima.
"Razmotrili smo sve statistike matičnih knjiga zemalja koje imaju detaljne podatke o porođajima u kojima je napravljena razlika između jednostrukih i višestrukih rođenja. Blizanaca, trojki i tako dalje" za period od 1970. do 2012, 2013. i 2014. u zavisnosti od zemlje, rekao je za AFP profesor Nacionalnog muzeja prirodne istorije i istraživački saradnik Nacionalnog instituta za demografske studije (Ined) Žil Pizon (Gilles Pison).
Kod žena su nakon 35. godine učestalije višestruke ovulacije. U isto vreme, sve više parova pribegava medicinski potpomognutom začeću, a vantelesna oplodnja i stimulacija ovulacije povećavaju šanse za višestruku trudnoću.
Pizon je sa holandskim kolegama Kristijan Monden (Christiaan) sa Univerziteta Oksford i Jerun Smits iz Nimega u Holandiji konstatovao da su povećanju blizanačkih porođaja u proseku tri puta više doprinele medicinski potpomognute oplodnje nego odlaganje majčinstva. Podacima su obuhvaene 32 zemlje, većinom evropske, ali SAD, Japan, Hongkong i Singapur.
"Ipak, i za ovog proseka kriju se raznolike situacije", istakao je Pizon.
Stope blizanačkih trudnoća su u prethodnih 100 godina osetno menjane, pri čemu je u mnogima stopa udvostručena, dok je u ekstremnim slučajevima utrostručena. Najdrastičnija promena je u Grčkoj, gde je stopa padala na oko 9 na 1.000 porođaja tokom 80-ih godina, dok je u prethodnim godinama dostizala 25 na 1.000 porođaja.
Opšti trend u Evropi i SAD je da je stopa blizanačkih trudnoća opadala nakon Drugog svetskog rata, sa najnižim nivoom 70-ih godina, nakon čega je usledio osetan rast. Za azijske zemlje nema dostupnih podataka za ovaj period.
Uticaj veštački potpomognute oplodnje i odlaganja majčinstva nije ujednačen. U Japanu je uticaj veštački potpomognute oplodnje 10 puta veči od odlaganja majčinstva, dok u Poljskoj gde ove tehnike još nisu mnogo rasprostranjene utiču na samo trećinu rođenja blizanaca. U Mađarskoj i na Novom Zelandu su efekti odlaganja majčinstva i medicinski potpomognutih trudnoća izjednačeni.
Istraživači su pokušali da odgovore i na pitanje da li će se ovaj drastični porast blizanačkih porođaja nastaviti.
"Stope rađanja blizanaca su prestale da rastu u svakoj četvrtoj zemlji. Beleži se vrhunac, za kojim sledi smanjenje", rekao je Pizon. Međutim, u tri od četiri zemlje stopa nastavlja da raste, a među njima su Francuska, SAD Velika Britanija, kao i Srbija.
"Ne znamo da li će se nastaviti taj rast, ali se na njega sve više gleda kao na problem javnog zdravlja“, istakao je ovaj istraživač. Naime, blizanačke trudnoće su rizičnije, između ostalog češći su trudnički dijabetes i postporođajna depresija. Takođe, često se izazivaju porođaji, a među blizancima se u periodu odojčadi beleži veća stopa smrtnosti.
U praksi se zbog ovih rizika predlaže ubacivanje samo jednog embriona u slučaju veštačke oplodnje. Studija je objavljena 8. februara.
Izvor: AFP i S.V.
Ilustracija: Shutterstock
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
