Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Bebe sa DNK tri osobe
|
|
|
|
Objavljeno : 04.02.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Velika Britanija je 3. februara postala prva zemlja koja je dozvolila začeće na osnovu DNK tri različite osobe. Iako je ovakav način osmišljen da bi se sprečilo prenošenje teških bolesti izazvanih mitohondrijama koje ne funkcionišu, reakcije su različite - od podrške jer će se majkama sa ovim genom omogućiti da rode decu koja mogu da prežive do žestokog protivljenja sa obrazloženjem da se time otvara Pandorina kutija genetskog odabira dece. Velika Britanija je i jedna od tri članice EU koje su zvanično odobrile surogat roditeljstvo, odnosno iznošenje trudnoće za drugoga.
Odluku o začeću na osnovu genetskog materijala tri osobe podržalo je 382 poslanika, a 128 je bilo protiv.
O ovome će se 23. februara izjasniti gornji dom parlamenta, odnosno Dom lordova, ali se očekuje da će to biti čista formalnost.
U Velikoj Britaniji se svake godine rodi oko 125 beba sa poremećajem mitohondrija koji se prenoši preko majke. Mitohondrije su organele u ćelijama koje pretvaraju glukozu u energiju. Ukoliko ne funkcioišu kako treba dovode do manjka energije u organizmu i do teških degenerativnih bolesti, kao i do bolesti poput dijabetesa i bolesti mišića miopatije.
Tehnika razvijena na univerzitetu u Njukaslu omogućava da se izbegne prenošenje bolesti sa majke na dete. Njome se zapravo iz jajne ćelije majke izvlače nefunkcionalna mitohondrija i zamenjuje zdravom mithondrijom druge žene, koja ostaje anonimna.
Nakon oplodnje ove izmenjene jajne ćelije, ona se ubacuje u matericu majke.
Dete tako nosi genetske karakteristike majke i oca, budući da DNK mitohondrije predstavlja manje od 1% ukupnog genetskog materijala u ćeliji.
Problematična tačka po mišljenju protivnika je što je promena trajna i prenosi se sa generacije na generaciju.
Background Nove tehnike začeća su često predmet debate u EU. Takav je slučaj sa surogat roditeljstvom, odnosno iznošenjem trudnoće za drugoga. To su zvanično odobrile Grčka, Rumunija i Velika Britanija, s tim što Grčka i Velika Britanija zabranjuju komericjalizaciju te prakse, dok se Rumunija nije odredila po tom pitanju.
Nasuprot ovim zemljama, sedam članica EU zabranjuje surogat roditeljstvo, - Bugarska, Francuska, Italija, Malta, Nemačka, Portugalija i Španija. Ni ova grupa zemalja nije homogena, pa tako Španija odobrava da se deca koju su rodile surogat majke upišu u matične knjige, dok je Francuska zbog toga bila pred Evropskim suedom za ljudska prava i osuđena je zbog toga što oto nije dozvoljavala.
U ostalim članicama EU ova praksa nije obrađena zakonom, pa u nekima oima eurogat roditeljstva a u nekima ne. U zemljama u kojima se zakon nije odredio prema surogat roditeljstvu, roditelji dece rođene na ovaj način mogu imati probleme sa ostvarivanjem prava.
Nada za 2.500 žena...
Pobornici ove tehnike smatraju da je ona značajni napredak.
"Najzad smo došli do odlučujuće etape time što smo žrnama dali dragoceni izbor da postanu majke ne plašeći se da će njihova deca imati bolest mitohondrija", rekao je zvaničnik kampanje protiv mišićne distrofije Robert Midoukrost.
Zajednica međunarodnih udruženja je u pismu poslanicima navelo da tenuka "pruža porodicama tračak nade da dobiju bebu koja će moći da živi bez bola i patnji".
Jedan od pionira veštačke oplodnje lord Robert Vinston tvrdi da je ova procedura poput običnog vađenja krvi.
Procenjuje se da u Velikoj Britaniji ima 2.500 žena u reproduktivnom dobu koje su pogođene ovim genetskim problemom. Međutim, one neće moći automatski da dobiju pravo na novu proceduru. Moraće da dobiju mišljenje britanskog tela za bioetiku Regulatorno telo za ljudsku oplodnju i embriologiju (HFEA).
Može se očekivati da bi prve bebe zahvaljujući tehnici DNK dve žene i jednog čoveka mogle da budu rođene 2016. godine.
Ili prvi korak ka proizvodnji savršenih beba
Oponenti, međutim, tvrde da se ovim ide isuviše daleko i genetskim promenama i otvara Pandorina kutija odabira beba.
"Jednom kada se pređe ova etička granica i kada se propiše da je dozvoljeno manipulisati ljudskim genomom postaće teško ne preći i sledeće etape, što bi dovelo do sveta u kojem će se bebe praviti po meri, a to je scenario koji svi žele da izbegnu", zabrinuto kaže Dejvid King iz udruženja Hjuman genetiks alert.
Naučni otac prve bebe iz epruvete u Francuskoj Rene Fridman takođe je izneo rezerve prema ovoj tehnici, ocenivši da nije dovoljno ispitana.
"Ovom germinativnom terapijom menja se genom i ubacuje se 1% geboma koji dolazi sa strane i ne znamo kakav rizik to može doneti", dodao je on za AFP.
Izneo je i bojazan da će se u budućnosti ova tehnika koristiti da bi se olakšale trudnoće u poodmaklim godinama. Prema njegovim recima, mogle bi se ubaciti mitohondrij mlade žene dobrog zdravlja i tako "podmladiti' embrion zrelije žene i dati mu veće šanse da se razvije.
Neki stručnjaci su upozorili da će ova deca biti izložena većem riziku od raka.
Katolička i anglikanska crkva Engleske su takođe izrazile odmak prema ovom planu.
Prema istraživanju instituta KomRes (ComRes) ni javno mnjenje nije raspoloženo za ovakve pomake. Ukupno 41% ispitanika se izjasnilo protiv promene zakona o embriologiji i oplodnji, donetog 2008. godine, dok se 20% izjasnilo za.
Izvor: AFP i S.V.
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
