Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Renci napada politiku štednje EU
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 12.02.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Italijanski premijer Mateo Renci uporedio je evropsku ekonomsku politiku poslednjih godina sa lečenjem u kome se smrtno bolesnom pacijentu prepisuju lekovi koji jedino mogu da mu produže život. Renci smatra da ekonomska politika zasnovana isključivo na štednji ne može da donese dobre rezultate i zalaže se za fleksibilnije tumačenje i primenu pravila o javnim finansijama zone evra. Italija, kao i druge evropske zemlje, ima problem sa bankarskim sektorom i nenaplativim zajmovima i zato je spremila nove propise sa ciljem da ubrza njegovu konsolidaciju.
Redovan kritičar propisa Evropske unije o budžetskom deficitu, Renci je u otvorenom pismu koje je 11. februara objavio italijanski list Republika (La Repubblica) ocenio da je politika štednje u Evropi doprinela da kontinent zaostaje za SAD.
"Osmogodišnje insistiranje na leku koji ne deluje vrsta je 'terapeutske tvrdoglavosti", napisao je italijanski premijer.
"Zemlje koje su imale rast u Evropi ostvarile su ga isključivo zato što su kršile pravila o deficitu", napisao je Renci i naveo primer Velike Britanije i Španije, koje trenutno beleže rast, ali imaju velike deficite od 5% odnosno 6% bruto domaćeg proizvoda (BDP).
"Gledano prema stanju ekonomije, u SAD je sada bolje nego pre osam godina. U Evropi je gore. Da skratim to na novinski naslov ili tvit: Obama je radio dobro, Barozo (bivši predsednik EK) nije".
Renci je slikovito dodao: "Ako lek ne deluje osam godina, mislim da se može reći da je tretman besmislen. Jer ako je štednja jedino što imaš, mrtav si".
Italijanski premijer redovno je u sukobu sa Evropskom komisijom i nemačkim zvaničnicima zbog zahteva Rima da se pravila o javnim finanisijama članica zone evra malo "slobodnije" tumače i primenjuju.
Nove Rencijeve ocene ekonomije EU stigle su samo dan nakon što je Uniju uporedio sa orkestrom na Titaniku koji nastavlja da svira dok brod tone.
Renci smatra da je promena ekonomske politike mnogo značajnija od stvaranja kolektivnog ministarstva finansija zone evra, što je ideja koju "guraju" vodeći iz centralnih banaka i za koju je Italija ponudila podršku.
Premijer je u otvorenom pismu ponovio predlog da budući predsednik Evropske komisije bude imenovan nakon što preliminarni izbori u stilu američkih daju najbolje kandidate. Tu ideju, koju je Renci prvi put izneo ranije ovog meseca, sadašnji predsednik EK Žan-Klod Junker dočekao je sa podsmehom.
Pomoć bankarskom sektoru
U međuvremenu je italijanska vlada 10. februara usvojila paket mera za pomoć posustalom bankarskom sektoru, uključujući šemu garancija koja će domaćim bankama omogućiti da se oslobode tereta nenaplativih zajmova.
Ta šema, do koje se stiglo nakon višemesečnih pregovora sa EU, napravljena je tako da omogući italijanskim bankama da makar deo svojih nenaplativih zajmova od 200 milijardi evra pretvore u hartije od vrednosti za prodaju kako bi pročistile bilanse.
Italijanske banke izgubile su od početka godine gotovo 40% na vrednosti na Milanskoj berzi delom i zbog strahovanja investitora oko nenaplativih zajmova nakupljenih tokom ekonomske krize.
"Uradićemo sve što je potrebno da definitivno rešimo problem loših zajmova u okviru pravila EU", kazao je Renci dodajući da su italijanske banke mnogo solidnije od nekih evropskih rivala.
"Mnogo više brinem za banke u drugim zemljama koje su u teoriji snažnije od Italije", rekao je Renci novinarima posebno pominjući Nemačku i njenog najvećeg kreditora Dojče banku čije su akcije do sada ove godine često bile na "rasprodaji".
Renci se nadao da će Italija moći da osnuje tzv. lošu banku koja bi apsorbovala veliki deo nenaplativih žajmova pa bi kreditori mogli da nude više kredita klijentima kako bi podstakli ekonomski oporavak.
Međutim, nova pravila EU zabranjuju državnu pomoć bankarskom sektoru, što znači da je Rim morao da ograniči ambicije.
Prema usvojenoj šemi, vlada će pomoći bankama da uvežu loše zajmove u obveznice sa garancijama koje će deo duga učiniti manje rizičnim.
Kritičari se pitaju koliko će banaka zaista koristiti taj mehanizam koji će, kažu analitičari, samo malo smanjiti jaz između vrednosti iz bilansa i tržišne cene lošeg zajma, što je do sada bila glavna prepreka u trgovini.
Konsolidacija kreditnih zadruga
Među usvojenim merama su i novi propisi za male kreditne zadruge sa ciljem njihove konsolidacije.
Italija ima 371 kreditnu zadrugu koje su deo difuznog bankarskog sistema. U ministarstvu finansija veruju da je za njih ključna integracija kako bi povećale efikasnost, unapredile transparentnost i smanjile troškove.
Renci pojašnjava da je ideja da se osnuje jedinstvena grupa sa kapitalom od najmanje milijardu evra ali napominje da zadruge niko neće terati da pristupe projektu.
"Nijedna od tih mera neće rešiti sve probleme ... ali sve zajedno predstavljaju delove mozaika usmerenog na konsolidaciju bankarskog sistema", kazao je premijer.
U 2015. je italijanska vlada primorala velike kreditne zadruge da se preregistruju u akcionarska društva očekujući da to bude značajan impuls konsolidaciji.
Rezultati novih mera tek će se videti ali se veruje da su najmanje dve banke - Banko popoplare (Banco Popolare) i Banko popolare di Milano, značajno napredovale u pregovorima o integraciji.
Rencijeva vlada usvojila je i propis, koji treba da odobri parlament, čiji je cilj da se ubrzaju duge zakonske prcedure u slučajevima bankrotstva a kako bi se pomogao oporavak kreditora što je pre moguće.
Izvor: EurActiv.com
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
