Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Nemački sud razmatra zabranu stranke ekstremne desnice
|
|
|
|
|
Objavljeno : 01.03.2016. |
|
|
|
|
|
|
Nemački ustavni sud počeo je 1. marta da razmatra zahtev za zabranu neonacističke Nacional-demokratske partije Nemačke (NPD). Pojedini pravnici i aktivisti smatraju da taj postupak nema mnogo svrhe u borbi protiv ekstremne desnice i da se treba usredsrediti na druge zabrinjavajuće pojave u nemačkom društvu, poput napada na izbeglice i jačanja populističkih i islamofobnih pokreta. U Nemačkoj su od 1945. godine zabranjene samo dve stranke.
Pred najvišom sudskom instancom u Nemačkoj, čije je sedište u Karlsrueu, počelo je trodnevno saslušanje po zatevu koji je u decembru 2013. podneo Bundesrat, gornji dom nemačkog parlamenta, koji čine predstavnici saveznih pokrajina. Odluka suda se očekuje kroz nekoliko meseci.
Zabrana neke stranke je "dvosekli mač kojim treba rukovati sa velikim oprezom. Ograničava slobodu kako bi je sačuvao", naveo je sudija Andreas Fosšule koji predsedava većem. On je dodao da procedura zabrane stranke predstavalj izazov za demokratski i ustavni poredak.
Bundesrat je svoj zahtev obazložio time da delovanje NPD nije u skladu s Ustavom, pošto "svojim ciljevima i ponašenja svojih članova želi da destabiliziuje i sruši liberalno-demokratski poredak i planira da to učini na agresivan način i kroz borbu".
U Nemačkoj su od 1945. zabranjene samo dve partije - naslednica nacističke partije SPR 1952. godine i četiri godine kasnije Nemačka komunistička partija (KPD).
NPD su 1964. godine formirali bivši funkcioneri nacističke partije, a ideja o njenoj zabrani ponovo se javila 2011. kada je otkrivena kriminalna grupa "Nacional-socijalistička ilegala" (NSU). Šest njenih članova, bliskih NPD-u, optuženi su da su između 2000. i 2006. ubili 10 osoba, uglavnom turskog porekla.
Nemačka kancelarka Angela Merkel nije se pridružila zahtevu Bundesrata, iako je vlada ocenila da je NPD "antidemokratska, ksenofobična, antisemitska stranka koja deluje suprotno Ustavu".
Prethodni pokušaj da se zabrani ta stranka 2003. nije bio uspešan i zadao je udarac tada vladajućoj koaliciji Zelenih i socijaldemokrata.
Sud je tada ocenio da ne može da delovanje stranke proglasi neustavnim na osnovu informacija doušnika službe za državnu bezbednost koji su radili u centrali NPD-a. Sudije su smatrale da je suviše veliki rizik da su "krtice" mogle da deluju kao provokatori i podstaknu NPD na kršenje Ustava.
Sud je u martu 2015. tražio od Bundesrata da na odgovarajući način dokaže da doušnici nisu bili navođeni.
NPD namerava da iskoristi taj argument o nadzoru obaveštajne službe kako bi oborio proceduru. Mladi advokat stranke Peter Rihter, kako prenose mediji, smatra da nije moguće dokazati da su doušnici stvarno delovali samostalno.
Pored proceduralnih pitanja, zabrana NPD nije politički opravdana, smatraju pojedini pravnici i uduženja koja se bore protiv ekstremne desnice.
Horst Majer, pravnik i autor knjige "Zabrana NPD: nemački komad u dva čina", objašnjava da je sloboda partijskog delovanja upravo jedna od elemenata Ustava.
"Potrebno je naučiti kako da se nosi sa apsurdnim i pogrešnim mišljenjima" u demokratiji, naveo je on i ocenio da NPD ne predstavlja stvarnu opasnost.
NPD koja je u finansijskim teškoća, pošto od februara 2013. ne dobija subvencije, ima izabrene predstavnike u samo jednoj saveznoj pokrajini, Meklemburg-Zapadna Pomeranija, a na parlamentarnim izborima 2013. osvojila je 1,3% glasova.
Između ostalog, ističu drugi protivnici zabrane, procedura zabrane ne bi imala svrhe jer se politička situacija u Nemačkoj promenila sa pojavom islamofobnog pokreta Pegida ili sve popularnije populističke Alternative za Nemačku koje koriste strahove građana zbog dolaska više od milion migranata u 2015.
"To je dimna zavesa", ocenio je za AFP Timo Rajnfrank, koordinator Fondacije Amadeu Antonio, organizacije koja se bori protiv rasizma i nosi ime Angolca koji je pretučen na smrt bejzbol palicama u Brandenburgu 1990. godine.
"U ovom trenutku, ima toliko drugih stvari koje treba uraditi umesto zabrane NPD koja nije deo problema", rekao je on. Kako je ocenio, "oni koji veruju da ovom zabranom mogu da ma šta reše, zaboravljaju da iz duha treba istisnuti ideologiju ekstremne desnice".
Rajnfrank je naglasio da se treba usredsrediti na sprečcavanje napada ekstremne desnice na izbeglice.
Izvor: AFP
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|