Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Strepnja zbog uspona ekstremne desnice u Francuskoj
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 23.04.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Socijalista Fransoa Oland (Francois Hollande) dobio je najviše glasova u prvom krugu predsedničkih izbora u Francuskoj, što je bilo i očekivano. Ono što je iznenadilo javnost i izazvalo nelagodnost i u drugim delovima EU je rekordni procenat podrške koju je dobila ekstremna desnica, odnosno liderka stranke Nacionalni front Marina Le Pen (Marine). Za njene glasove i glasove političkog centra će se do 6. maja, kada će se održati drugi krug izbora, voditi bespoštedna borba između lidera levice i odlazećeg predsednika. Prema procenama, Oland bi trebalo da dobije izbore u drugom krugu, ali to nije izvesno. Izbore je obeležilo i kršenje zabrane objavljivanja prvih procena pre zatvaranja birališta, a tužilaštvo je najavilo istrage protiv više medija, uključujući i francusku novinsku agenciju AFP.
Oba kandidata su u kampanju krenula prvog dana nakon prvog kruga izbora, Oland odlaskom u Brest na zapadu zemlje, a Sarkozi u Tur (Tours) u centralnom delu.
Oland će se za mesto u predsedničkoj Jelisejskoj palati boriti uz podršku komunista i ekologa, kao predstavnik ujedinjene levice. Pored toga, kandidat socijalista ne odustaje ni od glasova ekstremne desnice i političkog centra. Njegov cilj je da levicu dovede na vlast prvi put u prethodnih 17 godina, odnosno da postane prvi socijalistički predsendik od Miterana (Francois Mitterand).
Sarkozi ima manju "rezervu" glasova kandidata koji su pobeđeni u prvom krugu. Pokušaće da pridobije glasače političkog centra Fransoa Berua (Francois Bayrou) i ekstremne desnice.
Glasači Marine Le Pen, najveći "izvor" glasova za drugi krug, će kako se očekuje sami će odlučivati o tome za koga će opredeliti, budući da Nacionalni front nikada ne daje preporuku svojim biračima. Olnd je najavio da će se boriti za te glasove, pogotovo zbog toga što, kako je naveo, glasanje za ekstremnu desnicu može biti i posledica razočaranja, gneva i osećaja zapostavljenosti.
Kandidat političkog centra Fransoa Beru (Francois Bayrou), pobornik smanjenja zaduživanja i reindustrijalizacije Francuske, naveo je da će se obratiti finalistima i odlučiti u zavisnosti od njihovih odgovora.
"Sarkoziju je potrebno pojačanje. Pre svega, glasači Marine Le Pen koji su, uprkos njenom uspehu, ostali bez kandidata u drugom krugu. Apstinencija ide na ruku socijalističkom kandidatu", prenosi Figaro (Le Figaro).
Oba kandidata uverena u pobedu
Background Prema konačnim rezultatima Ministarstva unutrašnjih poslova, kandidat socijalista Fransoa Oland dobio je 28,63% glasova, dok je odlazeći predsednik Nikola Sarkozi dobio 27,18% glasova. Na trećem mestu je kandidatkinja ekstremne desnice Marina Le Pen sa 17,90% glasova. To je rekord stranke Nacionalni front. Međutim, sa ovim brojem glasova ona nije ponovila uspeh svog oca koji se 2002. godine sa 16,86% glasova plasirao u drugi krug izbora. Kadidat radikalne levice Žan-Lik Melanšon (Jean-Luc Melenćon) je na 4. mestu sa 11,11% glasova, dok je kandidat centra Fransoa Beru na 5. mestu sa 9,13%. Ostali kandidati - ekolog Eva Žoli (Joly), suvrenista Nikola Dipon-Enjan (Nicolas Dupont-Aignan). trockisti Filip Putu (Philippe Poutou) i Natalija Arto (Nathalie Arthaud) i nezavisni kandidat Žak Šeminad (Jacques Ćeminade) - dobili su po manje od 5% glasova.
Socijalisti na vlasti nisu već 17 godina, od kada je na čelu države bio Fransoa Miteran (Francois Mitterand), u periodu između 1981. i 1995. godine.
Oland bi ukoliko pobedi bio prvi socijalista koji je pobedio na izborima od 1988, godine, a Sarkozi ukoliko izgubi prvi predsednik koji nije uspeo da osvoji drugi mandat u poslednjih 30 godina. Za prethodnih pet decenija samo Valeri Žiskar Desten (Valery Giscard D'Estaign) nije uspeo da dobije drugi mandat iako se kandidovao. Prethodna tri mandata dobila je desnica - Širak je imao dva mandata od 1995, a na prethodnim izborima 2007. petogodišnji mandat dobio je Sarkozi.
Oland je izrazio uverenje da može da dovede na vlast levicu, koja već 17 godina nije na vlasti. "Još nisam pobedio, ali pobeda je blizu, za nekoliko dana", izjavio je Oland.
Uverenost u pobedu izrazio je i Sarkozi. On je svom konkurentu predložio da se održe tri rasprave, o ekonomskim, društvenim i socijalnim i međunarodnim pitanjima. Oland je to odbio, rekavši da, u skladu sa francuskim standardima, želi samo jednu debatu.
Prva istraživanja, koja nisu visoko pouzdana, pokazuju da će Oland pobediti sa između 53 i 56% glasova.
Glavna Sarkozijeva poruka je da želi da bude oličenje "normalnog" predsedavanja državom.
Oland nije podigao mase, ali je imao čvrst stav o tome šta su mu prioriteti - zapošljavanje mladih i privredni rast. Oland, koji je od 1997. do 2008. godine bio na čelu Socijalističke partije, uspeo je da izbore pretvori u referendum protiv Sarkozija. Popularnost odlazećeg predsednika opada se već mesecima. On je pokušao da se priznavanjem grešaka u više navrata oslobodi propusta na utrurašnjem planu i imidža "predsednika bogatih".
Prekršeni propisi o informisanju
Tužilaštvo u Parizu najavilo je istragu o medijima koji su prekršili zabranu objavljivanja prvih rezultata izbora pre zatvaranja svih biračkih mesta. U Francuskoj se, naime, birališta u selima i manjim gradovima zatvaraju u 18.00, dva sata ranije nego u velikim gradovima, tako da istraživačke organizacije pre zatvaranja birališta u velikim gradovima imaju prve rezultate, dosta pouzdane, zasnovane na rezultatima sa reprezentativnih glasačkih mesta.
Istraga će se odnositi na dva belgijska medija, jedan švajcarski, jedan sajt sa sedištem na Novom Zelandu, jednog belgijskog novinara koji je procene objavio na društvenoj mreži Tviter (Twitter) i novinske agencije AFP.
Tužilaštvu se obratila Komisija za istraživanja.
Procene su krajem popodneva objavili mediji poput javne frankofone radio-televizije RTBF, dnevnika Soar (Le Soir), švajcarske radio-televizije (RTS), švajcarski sajt 20minutes.ch i Radio Kanade. Nakon njih to je učinila i agencija AFP, koja je pre 19.00 ovjavila da su se Oland i Sarkozi kvalifikovali za drugi krug.
Generalni direktor AFP-a Emanuel Hog (Emmanuel Hoog) istakao je da he AFP i francuska i međunarodna agencija. Dozvoliti da njeni klijenti dobijaju informacije o izborima u Francuskoj od drugih agencij bilo bi "licemerje" i "novinarski nosens".
AFP je podatke objavio samo korisnicima, a ne široj javnosti, a korisnike je upozorio da je odgovornost klijenata da odluče o objavljivanju tih podataka. Mnogi veliki strani mediji su preuzeli informacije AFP-, ali je većina francuskih sajtova poštovala zabranu do 20.00.
Za kršenje zabrane predviđena je kazna do 375.000 evra.
Deo redakcija začudio se postupkom AFP-a, dok je deo njih ocenio da je dobro što se pokazalo da zabrana ne može da funkcioniše.
Rešenje za ovaj problem ponudila je Komisija za kontrolu predsedničke kampanje u Francuskoj, koja je predložila da se u drugom krugu 6. maja zatvore sva birališta u 20.00, jer onda neće biti prvih rezultata pre zatvaranja birališta. Za to je, kako je navela u saopštenju, potrebno promeniti član 3 dekreta o pozivanju birača na izbore od 22. februara 2012. Podsetila je i da je takav predlog iznela još 2007. godine.
Nelagodnost u Evropi zbog proboja ekstremne desnice
Širom Evrope odjeknula je vest o rekordnom broju glasova za ekstremnu desnicu.
Kancelarka Nemačke Angela Merkel, liderka konzervativne koalicij CDU/CSU, ocenila je da je to "zabrinjavajuće", kazao je portparol vlade u Berlinu.
Brojne reakcije stigle su iz Luksemburga, gde se održava sastanak evrioskih ministara inostranih poslova.
Šef diplomatije Luksemburga Žan Aselborn (Jean Asselborn) optužio je Sarkozija za uspeh Nacinalnog fronta izborom tema koje je stavio u fokus. Sarkozi se u kampanji zalagao za pononvo uvođenje kontrola u šengenskom prostoru da bi se kontrolisala imigracija, a navodio je i da evropska preduzeća treba da imaj prdnost na tržištu. Time se, kako je rekao Aselborn, iz redova socijalista, "navodi voda na vodenicu Nacionalnog fronta".
Ministar inostranih poslova Danske, čija zemlja predsedava EU, Vili Sovndal (Villy) ocenio je da je rezultat "izuzetno zabrinjavajući". On je istakao da uspon ekstremne desnice nije karakterističan samo za Francusku. Naime, Švedske demokrate (SD), stranka naslednica bivše neonacističke organizacije, nedavno je uspela da uđe u parlament. U Holandiji je islamofobna stranka ekstremne desnice oborila vladu Marka Rutea (Rutte), suprotstavljajući se "diktatu" Brisela o smanjenju deficita u zemlji. Ekstremna desnice je jaka i u Austriji, Finskoj, Danskoj, Švajcarskoj i Mađarskoj.
"Nacionalni front znači bez evra, Evrope, to je loš put i za Francusku i za Evropu, toj logici treba stati na put", rekao je Aselborn.
U Briselu se svakako nadaju da će se retorika u pogledu kritika EU smanjiti nakon izbora u Francuskoj. Sarkozi je kritikovao šengenski sporazum i trgovinsku politiku, a Oland najavio pokušaj revizije dogovora o disciplini po pitanju budžetskog deficita. Zamerke na račun Evropske centrlane banke iznosila su oba kandidata.
"Evropa je još jednom bila žrtveni jarac", izjavio je jedan službenik EU.
Izvor: AFP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
