Socijaldemokratska partija Smer slovačkog premijera Roberta Fica pobedila je na parlamentarnim izborima "igrajući na anti-migrantsku kartu" ali je izgubila komotnu većinu i moraće da traži koalicionog partnera. Novi parlament Slovačke biće izuzetno fragmentiran a među poslanicima će biti i neonacisti, što je raspirilo spekulacije o prevremenim izborima. Predsednik Slovačke Andrej Kiska najavio je da će mandat da sastavi novu koalicionu vladu poveriti dosadašnjem premijeru. Kako se ocenjuje, Fico će imati teškoća da napravi koalicionu vladu, kao što bi ih imali i lideri posvađane desnice.

Rezultati parlamentarnih izbora održanih 5. marta predstavljali su iznenađenje jer je Ficov Smer, iako je dobio najviše, osvojio mnogo manje glasova nego što se predviđalo.

Partija Smer osvojila je 28% ili 49 od 150 poslaničkih mandata, što je daleko ispod očekivanih i prognoziranih u nekim istraživanjima gotovo 40% glasova birača.

Smer je u poslednje četiri godine uživao komfornu većinu sa 81 poslanikom, čega do tada nije bilo u političkom sistemu Slovačke.

Ipak, iznenađenja posle glasanja je bilo još, posebno imajući u vidu da je slovačkim zakonom predviđen moratorijum na objavljivanje rezultata istraživanja javnog mnjenja dve nedelje pred izbore.

Na izbore je, prema zvaničnim podacima, izašlo nepunih 60% od 4,4 miliona birača.

Evroposlanik Sulik novi lider opozicije

Evroposlanik i lider opozicione stranke Sloboda i Solidarnost (SaS) Rihard Sulik izbio je na drugo mesto sa 12% osvojenih glasova i 17 mesta u parlamentu.

Iako se naziva liberalnom strankom, SaS je napustio grupu Savez liberala i demokrata za Evropi (ALDE) u Evropskom parlamentu i pridružio se grupi Evropski konzervativci i reformisti (ECR) koju su osnovali Kameronovi torijevci.

Sulik je poznat po evroskepticizmu i stalnim napadima na mehanizme za spas zone evra. Odbijanje partije SaS da 2011. glasa za jačanje spasilačkog fonda zone evra EFSF za posledicu je imalo kraj vlade Ivete Radičove i povratak Fica na vlast, piše Euraktiv Slovačka.

Kada je reč o izbegličkoj krizi, Sulik, kao i Fico, ima "tvrd" stav.

Sulik je inače isključio post-izbornu saradnju sa Ficovim Smerom.

Jačanje ekstremne desnice

Pored te dve, još šest partija je prešlo izborni cenzus od 5% za ulazak u parlament, čime se samo otežava mogućnost za koaliciju zbog velike heterogenosti tih partija.

Najveći šok po zatvaranju birališta bilo je jačanje ekstremističke i otvoreno ksenofobne partije desnice Kotleba - Narodna partija naša Slovačka koja je osvojila 8% glasova. Njen lider Marijan Kotleba iznenadio je sve kada je 2014. izabran za prvog čoveka autonomnog regiona Banska Bistrica ali nijedno istraživanje nije ukazivalo da će njegova partija ući u slovački parlament.

Još jedna partija nastala na nezadovoljstvu (partija protesta) probila se do parlamenta i uzela 11 mesta - nedavno formirana stranka Mi smo porodica - Boris Kolar. Osnovao ju je bogati biznismen bez političkog iskustva poznat u javnosti kao otac mnogo dece sa više žena.

Nacionalistička Slovačka narodna stranka (SNS) takođe se vratila u parlament posle četiri godine.

Druga po snazi opoziciona partija Obični ljudi i nezavisne ličnosti - Nova sa 19 poslanika u novom parlamentu predstavlja veoma heterogen miks političara i pojedinaca bez političkog iskustva, poput građanskih aktivista i uzbunjivača.

Konačni rezultati doneli su neugodno iznenađenje relativno novoj partiji Mreža Radoslava Prohaske na koga su neki gledali kao na mogućeg premijera u budućnosti. Ta partija uspela je da osvoji samo 5,6% glasova i deset mesta u parlamentu mada se očekivalo, na osnovu istraživanja, da dobije mnogo više.

Još jedno iznenađenje koje je obeležilo izbore je da Demohrišćanska stranka (KDH), koja je konstantno bila u slovačkom parlamentu od 1989, prvi put nije ušla u parlament.

Jedini član grupe Evropska narodna partija u EP koji je ostao u slovačkom parlamentu je Slovačko-mađarska partija sa 11 poslanika.

Bez koalicije na vidiku

Izborni rezultat redovnih parlamentarnih izbora šokirao je posmatrače i analitičare zbog neočekivanog jačanja ekstremista u nacionalnoj politici.

Neki za to krive anti-imigrantsku retoriku vladajuće partije u izbegličkoj krizi koja je više pomogla ekstremističkim partijama u zadobijanju glasova nego vladajućima.

Ocenjuje se da će koalicioni razgovori biti izuzetno teški. I dok neki vide scenario prelazne vlade na čelu sa uglednim diplomatom i sadašnjim ministrom spoljnih poslova Miroslavom Lajčakom, drugi ukazuju da će okupiti sve biti jako teško pa se ne isključuje ni mogućnost novih izbora.

Relativno popularni predsednik Kiska mogao bi zato da odigra odlučujuću ulogu u pregovorima narednih dana.

Sulik je poručio da je SaS, ako Fico ne uspe da napravi koalicionu vladu, spreman da proba.

Neizvesnost pred predsedavanje EU

Rezultat izbora otvara i pitanja koja se tiču slovačkog predsedavanja EU od 1. jula.

Mnogi su očekivali da posle izbora neće biti velikih promena, da će Fico bez problema ostati premijer sa jednim manjinskim koalicionim partnerom. Međutim, birači su odlučili drugačije.

Kada je reč o budućem razvoju događaja a u vezi EU, predvidivost politike nove vlade o evropskim pitanjima verovatno će biti manja a evroskeptici će verovatno biti glasniji.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Beta/AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Slovaci uvereni da im je evro pomogao, za Čehe bauk
  
• 

  Vesti

  : Češka i Slovačka: dve decenije dobrih odnosa