Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Poljski Ustavni sud odbacio neustavne reforme
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 10.03.2016. | Ažurirano : 11.03.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Ustavni sud Poljske proglasio je neustavnim amandmane na zakon o tom sudu koje je nova vlada usvojila sa ciljem da reguliše njegovo funkcionisanje. Presudom je samo produbljena pravna kriza u Poljskoj koja je izazvala oštre evropske i američke osude, kao i proteste Poljaka zabrinutih za demokratiju u toj bivšoj komunističkoj zemlji, sada članici EU i NATO. S jedne strane, presuda je ojačala moralne pozicije kritičara vlade koji nove zakone vide kao udar na demokratiju ali neće rešiti krizu jer je konzervativna vlada premijerke Beate Šidlo već saopštila da je ne smatra validnom.
Predsednik Ustavnog suda Andžej Žeplinski rekao je da je sud utvrdio da mnogi delovi zakona usvojenog u decembru 2015. "nisu u skladu sa poljskim Ustavom".
Zakon "sprečava pošteno i adekvatno funkcionisanje Ustavnog suda mešajući se u njegovu nezavisnost i odvojenost od drugih grana vlasti, čime se krše principi vladavine prava", istakao je posle donošenja presude 9. marta Žeplinski, preneo je EurActiv.com.
Opoziciona poslanica Kamila Gasiuk-Pihovič smatra da će, ako se presuda ne bude poštovala, to voditi u najveću ustavnu krizu u Poljskoj od uspostavljanja demokratije 1989.
Vlada Beate Šidlo već je najavila da će odbaciti i posebnu presudu Vencijanske komisije koja se očekuje 11. marta.
Bečka komisija je savetodavno telo Saveta Evrope za ustavna pitanja i, kako je pokazao "procureli" nacrt izveštaja, ocenila je da izmene zakona predstavljaju pretnju za vladavinu prava, demokratiju i ljudska prava u Poljskoj, prenela je agencija AP.
Lider vladajuće partije Pravo i Pravda (PiS) Jaroslav Kačinjski insistira da je Poljska suverena zemlja koja će sama odlučivati o svojim poslovima.
Presuda Ustavnog suda stiže u trenutku kada je neprijateljstvo između vlade i njenih kritičara produbljeno i Kačinjski je reagovao na niz protesta poslednjih meseci optužujući kritičare da nastoje da nanesu štetu interesima Poljske.
"Bojim se da se Poljska stvarno zaglavila. Sada se čini da nema izlaza", rekla je Hana Šulčevska, članica Odbora za odbranu demokratije, organizacije osnovane krajem 2015. kao reakcija na sve što se dešavalo oko Ustavnog suda.
Sociolog sa Varšavskog univerziteta Maćej Gdula ocenio je za agenciju AFP da je "institucionalna kriza najgora od 1989. godine".
"EU zapravo nema nikakav način da utiče. Jedini način bi bio da se Poljska isključi iz Evropskog saveta ali bi to zahtevalo jednoglasnu podršku a Mađarska se već izjasnila da bi bila protiv", rekao je Gdula.
PiS je došao na vlast 2015. i postao moćnija partija od svih drugih u 27 godina post-kominističke istorije Poljske. Ta stranka sada kontroliše predsednika, oba doma parlamenta i vladu i iskoristila je svoju moć da brzo preuzme kontrolu u nizu institucija.
Od kako je preuzela vlast, partija PiS je pojačala svoju kontrolu u držvanim medijima, povećala policijska ovlašćenja u postupku nadzora i ukinula službu javnog tužioca prenoseći njegove poslove na ministarstvo pravde.
U presudi su sudije ocenile da se mnogim izmenama usvojenim krajem 2015, kojima se fundamentalno menja način na koji funkcioniše taj sud sa 15 sudija, krši Ustav.
Jednom od novih odredaba predviđa se da sud treba da uzima slučajeve po hronološkom redu dok se drugom traži dvotrećinska većina da bi presuda bila validna u odnosu na prostu većinu ranije. Takođe se traži kvorum od 13 sudija da bi presuda bila validna.
Kritičari smatraju da se tim izmenama parališe rad Ustavnog suda, da mu se oduzima moć da daje prioritet slučajevima i da se taj sud onemogućava da kontroliše nove zakone koje PiS usvaja.
Lider grupe ALDE u Evropskom parlamentu Gi Verhofstad (Guy Verhofstadt) tražio je od poljske vlade da poštuje presude Ustavnog suda. On je kazao da veruje da Poljaci neće dozvoliti da partija PiS "manipuliše tom predivnom zemljom".
Evropska unija veoma je zabrinuta zbog situacije u Poljskoj i pokrenula je istragu. Zabrinuti su i u SAD i tri američka senatora pisala su u februaru poljskoj premijerki izražavjući bojazni zbog izmena zakona o Ustavnom sudu i medijima. Šidlo je odgovorila senatorima da su pogrešno informisani i da nemaju pravo da drže Varšavi predavanja o unutrašnjim pitanjima.
Vladajući poljski konzervativci obrazlažu da su izmene bile potrebne kako bi se institucije zemlje "izvukle iz zagrljaja" Građanske platforme, partije koja je do 2015. bila osam godina na vlasti.
U PiS takođe ističu "da imaju jak mandat sa izbora za duboke promene u zemlji, da idu u konzervativnom i patriotskom pravcu".
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
