Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Potpuna zaštita od napada nemoguća
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 23.03.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Nakon napada u Briselu sledi nova runda diskusija funkcionera zemalja članica o graničnim kontrolama, posebno o šengenskoj zoni slobodnog kretanja. Prema oceni analitičke kuće Stratfor, pored narušavanja šengenskog sporazuma, posledice bi mogle biti veće angažovanje Evrope u konfliktnim zonama poput Libije i Sirije radi sprečavanja terorizma, a mogao bi biti doveden u pitanje i novi sporazum sa Turskom o migracijama. Stručnjaci za bezbednost ukazuju da je nulti rizik na saobraćajnim čvorištima nemoguć, ali i da je novac značajan faktor koji je do sada sprečavao predlaganje bezbednosnih mera za železnice u Evropi.
Kako prenosi EU obzerver, očekuje se da ministri unutrašnjih poslova EU održe sastanak 24. marta i ponovo pokušaju da pronađu načine da se smanji opasnost od terorizma. Na dnevnom redu naći će se kontrola spoljnih granica, korišćenje postojećih baza podataka i pokretanje novog sistema ubeležavanja imena putnika na nivou EU.
U EU je prošlog decembra, pod pritiskom Francuske koja je u novembru pogođena velikim terorističkim napadima, usvojena direktiva o evidenciji podataka o putnicima (PNR), o kojoj se prethodno diskutovalo mesecima, ali to još nije usvojio Evropski parlament. Francuski ministar spoljnih poslova je na dan napada u Briselu opet ponovio da je neodgovorno odlagati uvođenje ove mere.
Stručnjak za borbu protiv terorizma Žil de Keršov (Gilles de Kerchove) rekao je 23. marta da ta baza podataka nije "rešenje za sve, ali jeste instrument od ključnog značaja".
On je ukazao da je potrebno više uraditi – povećati kontrole na spoljnim granicama i biometrijske bezbednosne provere, više ulagati u Europol i bolje koristiti baze Europola i šengenskw zone slobodnog kretanja, pre svega Šengenskog informacionog sistema u kojem je moguće upozoravanje na kretanje mogućih kriminalaca u okviru Šengenske zone.
Italijanski premijer Mateo Renci rekao je i da povećanje bezbednosti na granicama nije dovoljno, budući da su "neprijatelji već u našim gradovima", preneo je EU obzerver.
Nulti rizik - nemoguć
Po informacijama nemačkog dnevnika Di velt (Die Welt), Komisija razmatra da predloži da se uvedu bezbednosne kontrole na ulazima u aerodrome, a Komisija nije odgovorila EU obzerveru na pitanje o tom predlogu.
Stručnjak za bezbednost aerdroma konsultanske kuće IHS Ben Vogel ukazao je da nikada neće biti moguće u potpunosti otkloniti rizik, i dodao da je sadašnji sistem kontrola na sigurnosnim punktovima očigledno imao izvesnog uspeha, što se paradoksalno vidi iz toga što se čini da su teroristi promnili način rada.
Stručnjaci se slažu da je moguće popraviti bezbednost na javnoj zoni aerodroma, ali i da se ne čini realno da se putnici kontrolišu na samim ulazima u aerodrom, preneo je AFP.
"Logistika takvog zaključvanja aerodroma u potpunoj je suprotnosti sa neometanim tokom saobraćaja koji ga hrani. Zamislite da se automobili zaustavljaju kilometrima pre aerodroma da bi se pretresali. Gde bi ih tačno trebalo zaustaviti da bi se sprečio zastoj ogromnih razmera?", rekao je za AFP britanski stručnjak za vazduhoplovstvo Dejvid Bentli.
Ovakvo mišljenje deli i francuski ministar unutrašnjih poslova Bernar Kaznev, koji je za radio Frans inter rekao da bi ogromni redovi pred aerodromima bili jednako dobra meta za teroriste.
Bentli smatra da je ključ u boljim bezbednosnim službama, dok francuski poslanik Žil Savari, izvestilac o zakonu o bezbednosti transporta u Francuskoj, smatra da treba napraviti "što gušću i čvršću mrežu", uz svest da i dalje postoji rizik da se kroz nju nešto provuče.
"Da je (aerodrom) Zaventem bio nepristupačan bunker, oni bi napali neku pijacu u Briselu. Dakle imamo izbor između bunkerizacije i života, a između ta dva postoji rizik", rekao je za AFP.
Novac ili bezbednost – odlučite sami
Poslanik Savari ocenio je da je loše što EU nije aktivna u utvrđivanju politika bezbednosti u zemaljskom transportu, poput onoga što je učinjeno u vazdušnom transportu nakon napada 11. septembra 2001. u Njujorku.
U Francuskoj su nakon napada u novembru u Parizu i neuspelog napada u vozu Talis u avgustu uvedene kontrole putnika i skeneri prtljaga na ulazu na međunarodne linije vozova Talis (Thalys). Francuska železnička kompanija SNCF svake godine troši više od 400 miliona evra za bezbednost.
Prema mišljenju stručjaka IHS-a, Vogela, novac je razlog pasivnosti Brisela u bezbednosti železnica.
On navodi da su troškovi uvođenja kontrola na terminalima na železničkim stanicama toliko "obeshrabrujući" da zemlje članice već godinama sprečavaju Komisiju da predloži mere za bezbednost u evropskim železnicama.
"Da li će ta blokada odoleti pristiku javnosti videće se u narednim mesecima", smatra Vogel.
Moguće žrtve – Šengen, sporazum sa Turskom...
Prema proceni instituta Stratfor, prvi ishod napada u Briselu biće nova runda debate o graničnim kontrolama, pre svega u šengenskoj zoni.
Ovo pitanje koje se postavlja i zbog privvia migranata posebno je postalo aktuelno nakon napada u Parizu zato što su se počinioci neopaženo kretali između Francuske i Belgije, nakon čega su Francuska i druge zemlje pojačake kontrole.
Plan Evropske komisije je da se ove mere ukinu do kraja 2016.
"Međutim, ovo će biti veoma teško usled najnovijih napada, i još mogućih napada koji bi mogli uslediti", navodi se u analizi Stratfora.
Po ovoj analizi, više vlada Zapadne Evrope uskoro će najaviti nove bezbednosne propise, pojačane kontrole ratnika koji se vraćaju iz sukoba na Bliskom istoku i u severnoj Africi, povećanu razmenu informacija bezbednosnih službi, a ponovo će se pokrenuti i diskusije o načinima borbe protiv terorizma u zemljama nestabilnosti i sukoba poput Libije i sirije.
"Evropljani će postati voljniji da doprinesu koalicijama protiv Islamske države, uz moguće više oružja i obuka za iračku vojsku i kurdske borce, kao i povećano slanje borbene avijacije i učešće u NATO misijama nadzora u Turskoj", navodi se u analizi.
Pažnja! Populizam...
Dodaje se i da bi mogao biti doveden u pitanje i novi sporazum EU i Turske o migracija, budući da bi napadi mogli da raspale antimuslimanske stavove u Evropi i povećaju pritisak javnosti na vlade EU da ne odobre bezvizni režim toj zemlji, što je ključni zahtev Ankare za saradnju u oblasti migracija.
Kao posledica antimuslimanskih stavova povećaće se i podrška nacionalističkim stranakma, što se već beleži. Izbori su u 2017. planirani i u Francuskoj i u Nemačkoj, i moguće je da će tradicionalne stranke, budući pod pritiskom nacionalističkih konkurenata, preuzeti neke elmente njihovih platformi, a slično se može oočekivati i u nekim zemljama severne Evrope, poput Holandije i Švedske koje imaju relativno jake nacionalističke pokrete.
Terorizam bi kao argument mogli da koriste i pobornici odvajanja Velike Britanije iz EU.
Stratfor navodi i da će napadi uticati na evropske privrede, ali samo na kraći rok. Kako se navodi, deo stanovništva u Belgiji i Zapadnoj Evropi uopšte mogao bi da odluči da izbegava putovanja i mesta na kojima se okuplja monogo sveta poput kafea i tržnih centara, što će privremeno uticati na domaću potrošnju i turizam.
"Ako se gleda dalje od nacionalne poltike i ekonomije, dugoročni uticaji napada će pogoditi samo tkivo EU", navodi se u analizi.
Izvor: AFP, Stratfor i S.V.
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
