Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Ograničena ekonomska šteta briselskih napada
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 24.03.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Finansijska tržišta jedva da su i registrovala ovonedeljne terorističke napade u Briselu, u kojima je poginulo više od 30 ljudi a povređeno 270, što se tumači kao znak da investitori smatraju da će ekonomska šteta od napada, kako za Belgiju, tako i širom Evrope, biti ograničena. Novija istorija, posebno posle napada u Parizu, pokazuje da su investitori verovatno u pravu. S obzirom na tendenciju i kompanija i građana da se što pre vrate svakodnevnom životu i poslu, ne očekuju se velike ekonomske posledice napada ali su mogući manji i kraći "zastoji" u nekim granama, poput turizma, kao i kod lične potrošnje.
Iskustvo terorističkih napada u Evropi u poslednjih deset godina pomoglo je poslovnoj zajednici da "ostane hladne glave" kada se suoči sa tako strašnim situacijama kao što su bili teroristički napadi na aerodrom i metro u Briselu, navodi se u analizi agencije AP.
Kompanije naime bolje odgovaraju na krizna stanja - od identifikacije zaposlenih, do pražnjenja kancelarija i rada od kuće. Istovremeno građani pokazuju spremnost da vrate život u uobičajenu rutinu što je pre moguće, bilo da je reč o kupovini, korišćenju vozova ili obedovanju. A vlade su naučile kako da sprovode bezbednosne mere u nadi da će sprečiti nove napade.
"Takvi događaji sada su nažalost dovoljno česti da tržišta imaju adekvatno iskustvo o tome kako kompanije i društvo reaguju - i gotovo uvek se pokazalo da su izdržljivi, tako da blede bojazni od dužih prekida u ključnim ekonomskim oblastima", rekao je Dejvid Li (David Lea), analitičar međunarodne konsultantske kuće Kontrol risks (Control Risks) koja savetuje firme kako da upravljaju rizikom.
To se vidi i u reakciji finansijskih tržišta. Dok su tržišta bila mnogo kolebljivija posle napada u Madridu 2004. i Londonu 2005, nakon dva napada 2015. u Parizu nisu bila mnogo uzdrmana. Delom je to možda bio rezultat digitalnih medija koji su pomogli trgovcima na berzama da brzo vide razmere napada ali i da shvate da se "normalan" život nastavlja relativno brzo.
"Pojedinačni teroristički napadi obično ne menjaju ekonomske trendove", kaže ekonomista Berenberg banke Holger Šmiding (Schmieding) i dodaje: "Barem to je jasna lekcija terorističkih napada u Madridu i Londonu 2004. i 2005. godine".
Belgija se do sada nije suočila sa tako velikim napadima kao što su bili oni od 22. marta. Terorizam je Belgija osetla na najteži mogući način ako se poredi sa Francuskom, koja se godinama suočavala sa pretnjama terorizmom, uključujući alžirskih nacionalista sredinom prošlog veka, i Britanijom, sa iskustvom decenija napada IRA.
Funkcionisanje grada vraća se "u normalu", poput metroa i prigradske železnice čiji je rad bio prekinut nekoliko dana u novembru 2015. kada je Brisel bio zatvoren grad zbog potrage za osumnjičenima za napade u Parizu. To je, kako se navodi, znak da grad uči iz svog iskustva.
Glavni belgijski indeks završio je 22. marta manje-više na istom nivou kao dan ranije a 23. marta je porastao 0,2%, što pokazuje da poslovna zajednica nije "izgubila glavu".
Ipak, bilo bi pogrešno reći da se belgijska ekonomija neće suočiti sa nekim kratkoročnim ekonomskim posledicama terorističkih napada. Tako će verovatno biti pogođena lična potrošnja, posebno u Briselu, kao i turizam pred predstojeći produženi uskršnji vikend. Posete turista belgijskim gradovima, poput Brisela i Briža, uobičajeno rastu u to doba godine jer se mnogi Evropljani odlučuju za takozvane "siti-brejk" aranžmane.
Ekonomski uticaj napada u Briselu ipak neće biti previše dramatičan, smatraju stručnjaci.
U konsultantskoj kući IHS Global insajt (Insight) očekuju da teroristički napadi smanje kvartalni ekonomski rast Belgije za 0,1 procentni poen. Do te procene se stiglo na osnovu smanjenja francuskog bruto domaćeg proizvoda u četvrtom kvartalu 2015, posle napada u Parizu.
Šire gledano, pošto belgijska ekonomija učestvuje sa oko 4% u ekonomiji zone evra, ne očekuju se značajniju efekti po region.
"Poverenje francuskih domaćinstava pokazalo se kao mnogo elastičnije nego što je predviđano i potrošači nisu bili spremni da menjaju svakodnevne navike zbog suočavanja sa terorizmom", istakla je ekonomistkinja IHS Global insajta Frančeska Pek (Francesca Peck).
"Očekujemo da istu elastičnost pokažu i belgijski potrošači i predviđamo ograničeni uticaj (napada) i na poverenje i na namere potrošača u narednih nekoliko kvartala", dodala je Pek.
Brojni stručnjaci kontinuirane terorističke napade ljudi povezanih sa Islamskom državom smatraju jednim od vodećih rizika za evropsku ekonomiju uz, pored ostalog, bojazni oko budućnosti zone evra, od sajber kriminala i klimatskih promena.
Ekonomski uticaj mogao bi da bude još značajniji ukoliko se učestalost napada poveća, što se u poslednje vreme dešava u Turskoj, a što bi moglo na duže da prikoči niz ekonomskih aktivnosti, od turizma do organizacije konferencija.
"Ako je svrha terorizma zastraživanje, onda je 'ravnodušnost' tržišta (na napade) najprikladniji način da tržište pokaže solidarnost sa žrtvama", smatra analitičar BNY Melona (Mellon) Sajmon Derik (Simon Derrick),
"Ipak, vredno je pažnje razmotriti da li će biti kumulativnih efekata na poverenje investitora zbog kontinuiranih terorističkih napada u zapadnoj Evropi, Turskoj i Libanu. Nastavićemo da to pažljivo pratimo", istakao je taj stručnjak.
Izvor: AP
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
