Vojni rashodi u svetu porasli su u 2015. za 1% realno i gotovo dostigli 1,7 hiljada milijardi dolara, objavio je 5. aprila Stokholmski međunarodni mirovni istraživački institut (SIPRI). Ukupno su u Evropi vojni rashodi porasli za 1,7% ali su u zapadnoj i centralnoj Evropi neznatno smanjeni, za petinu procenta. Međutim, ako se posmatra samo centralna Evropa, vojna potrošnja je povećana za 13% a najuočljiviji rast bio je u zemljama koje se graniče sa Rusijom i Ukrajinom. Najviše za vojsku u svetu i dalje troše SAD.

U 2015. je vojna potrošnja u svetu porasla prvi put od 2011. a kao rezultat kontinuiranog rasta u Aziji i Okeaniji, centralnoj i istočnoj Evropi i nekim zemljama Bliskog istoka. Pad rashoda za vojsku zabeležen je na Zapadu, kao i u Africi, Latinskoj Americi i na Karibima, pokazuju podaci Stokholmskog instituta.

Vojni rashodi u Evropi porasli su u 2015. za 1,7%, na 328 milijardi dolara i bili su za 5,4% viši nego 2006.

Ukupno gledano u zapadnoj i centralnoj Evropi vojni rashodi su smanjeni u 2015. u odnosu na 2014. za samo 0,2%, na 253 milijarde dolara. Potrošnja je bila za 8,5% manja nego 2006.

Istovremeno je vojna potrošnja u zapadnoj Evropi smanjena u 2015. za 1,3% ali je to bio najmanji pad od 2010.

Međutim, ako se posmatra samo centralna Evropa, vojna potrošnja povećana je u 2015. za 13% na godišnjem nivou.

Posebno uočljiv bio je rast u zemljama koje se graniče sa Rusijom i Ukrajinom - Estoniji, Letoniji, Litvaniji, Poljskoj, Rumuniji i Slovačkoj, državama koje najviše brinu oko ruskih namera posle krize u Ukrajini.

Poljska je, navodi SIPRI, povećala vojnu potrošnju 22%, na 10,5 milijardi dolara, u skladu sa desetogodišnjim planom modernizacije vojske vrednim 40 milijardi dolara. Vojni rashodi dostigli su u 2015. godini 2,2% bruto domaćeg proizvoda (BDP) Poljske.

Rumunija je uvećala vojnu potrošnju 11%, na 2,5 milijardi dolara i najavila da namerava da do 2017. poveća vojne rashode sa sadašnjih 1,4% BDP do cilja NATO od 2% BDP.

Slovačka vojna potrošnja porasla je 17%, estonska 6,6%, letonska 14% a litvanska 33%.

Ukupna vojna potrošnja evropskih članica NATO uključujući Tursku bila je 2015. godine 250 milijardi dolara, za 0,3% manja nego 2014.

SIPRI navodi i da su Velika Britanija, Francuska i Nemačka objavile planove za blago povećanje vojne potrošnje narednih godina zbog bojazni oko Rusije i pretnji od strane Islamske države.

Nestabilnost jednako neizvesnost

Daleko najveću vojnu potrošnju u svetu i u 2015. su imale SAD, iako su ta izdvajanja smanjena za 2,4%, na 596 milijardi dolara.

Među velikim trošadžijama su i Kina sa 215 milijardi dolara, za 7,4% više nego 2014, Saudijska Arabija sa 87,2 milijarde (5,7%) i Rusija sa 66,4 milijarde (7,5%).

SIPRI navodi da vojna potrošnja u Severnoj Americi i zapadnoj i centralnoj Evropi opada od 2009, ponajviše zbog globalne ekonomske krize, kao i zbog povlačenja najvećeg dela snaga SAD i saveznika iz Avganistana i Iraka.

Neki znaci uočeni u 2015. međutim ukazuju da se tom smanjenju vidi kraj.

Naime, američka vojna potrošnja smanjena je u 2015. mnogo manje nego prethodnih godina kao rezultat mera usvojenih u Kongresu za delimičnu zaštitu vojne potrošnje od prethodno dogovorenih mera za smanjenje deficita.

U Institutu predviđaju da će u 2016. vojna potrošnja SAD ostati na nivou iz 2015.

Podaci pokazuju i da je vojna potrošnja Rusije povećana u 2015. za 91% u poređenju sa 2006.

U Ukrajini su vojni rashodi u 2015. povećani za 10%, na 3,6 milijardi dolara, dok su u odnosu na 2006. bili za 61% veći a samo od 2013. porasli su za 34%.

Kada je reč o narednim godinama, "nestabilna ekonomska i politička situacija stvara neizvesnu sliku", rekao je prvi čovek za projekat vojne potrošnje u Stokholmskom institutu Sem Perlo-Frimen (Sam Perlo-Freeman).

"Vojna potrošnja u 2015. puna je kontrasta. S jedne strane, trend potrošnje odražava eskalaciju konflikata i tenzija u mnogim delovima sveta; s druge strane, jasno ukazuje na raskid sa rastom vojne potrošnje finansiranim naftom iz poslednjih deset godina", kazao je Perlo-Frimen.

Podaci o vojnoj potrošnji u svetu objavljeni su na početku Stokholmskog foruma za bezbednost i razvoj.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Beta/AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Manji evropski izvoz oružja
  
• 

  Vesti

  : Zapad smanjuje vojne rashode, ostali povećavaju