Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Zapad smanjuje vojne rashode, ostali povećavaju
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 14.04.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Vojni rashodi u svetu u 2013. su dostigli 1.747 milijardi dolara i bili su za 1,9% manji nego 2012, objavio je 14. aprila Stokholmski međunarodni mirovni istraživački institut (SIPRI). Smanjenje globalnih vojnih rashoda posledica je pada izdataka na Zapadu, posebno u SAD, i rast davanja za vojne svrhe u ostalim regionima sveta nije uspeo da nadoknadi taj pad. Isključujući SAD, vojni rashodi u svetu u 2013. godini porasli su za 1,8%. Većina zemalja Zapadne Evrope poslednjih godina je smanjila vojne rashode zbog mera štednje u uslovima ekonomske krize dok na istoku kontinenta izdvajanja za vojsku rastu.
Direktor programa za vojne rashode Instituta SIPRI Sem Perlo-Frimen (Sam Perlo-Freeman) istakao je predstavljajući izveštaj da se rast vojne potrošnje u perspektivnim ekonomijama i zemljama u razvoju nastavlja nesmanjenim tempom.
"Dok je u nekim slučajevima to rezultat ekonomskog rasta ili odgovor na stvarne potrebe bezbednosti, u drugim slučajevima predstavlja rasipanje prihoda, dominaciju autokratskih režima ili začetak regionalne trke u naoružanju", ocenio je Perlo-Frimen.
Na naoružanje su u 2013. najviše potrošili SAD, Kina, Rusija, Saudijska Arabija i Francuska, međutim, u SAD su vojni rashodi smanjeni za 7,8% dok su u Kini porasli za 7,4%.
Rusija je povećala vojne izdatke za 4,8% i u 2013. je prvi put od 2003. trošila na to veći deo bruto domaćeg proizvoda (BDP) od SAD.
Saudijska Arabija je pretekla Veliku Britaniji, Japan i Francusku i probila se na četvrto mesto liste zemalja sa najvećim vojnim rashodima sa sedme pozicije 2012. godine.
Kina, Rusija i Saudijska Arabija su među 23 zemlje koje su od 2004. više nego udvostručile izdvajanja za vojsku.
Rast u EU beleži jedino Nemačka
U izveštaju SIPRI ocenjuje se da u Zapadnoj i Centralnoj Evropi, kao i drugim zapadnim zemljama, na trend vojnih rashoda i dalje deluju mere štednje.
Od početka krize 2008. vojni rashodi u Austriji, Belgiji, Grčkoj, Irskoj, Italiji, Holandiji, Španiji i Britaniji, kao i svim zemljama Centralne Evrope osim Poljske, smanjeni su za više od 10%.
Nemačka je međutim povećala izdatke za vojne potrebe za 2% dok je Francuska, uprkos slabom ekonomskom rastu, uglavnom uspela da održi vojne rashode tokom globalne ekonomske krize i u 2013. je njena potrošnja bila za samo 4% manja nego 2008.
Ukupni vojni rashodi Evrope u 2013. bili su 410 milijardi dolara, za 0,7% manji nego 2013. ali i za 7,6% veći nego 2004. godine, pokazuju podaci Stokholmskog instituta.
Vojni rashodi Zapadne i Centralne Evrope u 2013. su dostigli 312 milijardi dolara, što je za 2,4% manje nego 2012. i za 6,5% manje nego 2004. godine.
Istovremeno je u Istočnoj Evropi za vojsku u 2013. potrošeno 98,5 milijardi dolara, za 5,3% više nego 2012. i za 112% više nego 2004. godine.
U 2013. u poređenju sa 2012. u Evropi su vojne rashode najviše povećali Ukrajina (16%), Belorusija (15%), Letonija (9,3%) i Švajcarska (9%) dok su ih najviše smanjili Španija (13%), Albanija (13%), Mađarska (12%) i Holandija (8,3%).
Rusija je, prema procenama SIPRI, u 2013. potrošila za vojsku 87,8 milijardi dolara. Ta zemlja nastavlja da sprovodi Državni plan naoružavanja za 2011-20. u okviru koga namerava da potroši 705 milijardi dolara na novo i unapređeno naoružanje. Cilj Rusije je da do 2020. zameni 70% vojne opreme modernim oružjem.
Svet
Vodeće u svetu po vojnim rashodima SAD su 2013. godine izdvojile za vojsku 640 milijardi dolara ili 3,8% BDP. Smanjenje od gotovo 8% u odnosu na 2012. rezultat je kraja rata u Iraku, početka povlačenja iz Avganistana i efekata automatskog smanjenja budžeta koje je Kongres usvojio 2011.
Na Bliskom istoku vojni rashodi su u 2013. povećani za 4% i dostigli su 150 milijardi dolara.
Vojna potrošnja Saudijske Arabije porasla je za 14%, na 67 milijardi dolara, verovatno zbog tenzija sa Iranom ali i želje da se očuvaju čvrste i lojalne snage bezbednosti kao zaštita od potencijalnih protesta tipa arapskog proleća.
Opstanak režima suočenog sa opozicijom verovatno stoji i iza povećanja vojnih izdvajanja u Bahreinu od 26%, navodi SIPRI.
Najviše u regionu Bliskog istoka vojne izdatke je povećao Irak, za 27%. Ta zemlja nastavlja da obnavlja oružane snage.
U Africi su vojni rashodi u 2013. povećani za 8,3%, na 44,9 milijardi dolara a podaci pokazuju da je više od dve trećine afričkih zemalja za koje postoje podaci povećalo vojnu potrošnju.
Alžir je 2013. postao prva afrička zemlja sa vojnim izdacima većim od deset milijardi dolara, što je za 8,8% više nego 2012. a za 176% više nego 2004. godine.
Angola je vojne rashode uvećala za 36% u 2013. i pretekavši Južnu Afriku postala zemlja koja najviše daje za vojsku u podsaharskoj Africi i druga po veličini na kontinentu.
Kina je u 2013. dala za vojne potrebe 188 milijardi dolara ili 2% BDP a Japan 48,6 milijardi ili 1% BDP.
Termin vojni rashodi obuhvata ukupnu potrošnju vlada na vojne snage i aktivnosti, uključujući zarade i beneficije, operativne troškove, kupovinu oružja i opreme, izgradnju za vojsku, istraživanja i razvoj, centralnu administraciju, komandu i podršku.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
