Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Još jedan problem za TTIP
|
|
|
|
|
Objavljeno : 12.04.2016. |
|
|
|
|
|
|
Pojednostavljivanje izvoza mašina u SAD jedan je od glavnih aduta za pridobijanje malih i srednjih preduzeća u Evropi za trgovinski sporazum SAD i EU, mnogo osporavani TTIP. Ispostavilo se da ne postoje garancije da će ono što američki pregovarači obećaju biti i primenjeno jer se standardi često postavljaju na lokalnom a ne federalnom nivou, preneo je 12. aprila EU Obzerver.
O ovom problemu je 15. marta diskutovao i savetodavni odbor nemačkog ministra privrede Zigmara Gabrijela, nakon čega je on o tome obavešten, i prema podacima dostupnim javnsti ocenio je pitanje kao "veoma interesantno".
Naime, razjašnjeno je da u SAD ne postoji jedna centralna organizacija za testiranje i izdavanje sertifikata, poput TUV-a u Nemačkoj, već 17 nacionalno priznatih laboratorija za testiranje. Ove laboratorije, iako rade sa akreditacijom federalne Uprave za bezbednost i zdravlje na radu, nisu u njenoj nadležnosti. Pored toga, ne postoji međusobno priznavanje sertifikata, a i sami standardi se razlikuju.
Background Vlade članica EU dale su 2013. godine ovlašćenje Evropskoj komiisiji da pregovara o sklapanju sveobuhvatnoog trgovinskog i investicionog sporazuma TTIP sa SAD. Obe strane veruju da su veće šanse za sklapanje sporazuma pre nego što sadašnji američki predsednik Barak Obama napusti Belu kuću u januaru sledeće godine.
Obama će posetiti Britaniju pre nego što se 24. aprila sretne sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel na trgovinskom sajmu u Hanoveru.
TTIP bi trebalo da ukloni barijere u trgovini između SAD i EU i smanji birokratiju i time podstakne razmenu is tvaranje radnih mesta i ekonomski rast. Protivnici smatraju da bi sporazum bio štetan za životnu srredinu, zaštitu prava potrošača, standarde rada, ali i demokratiju u Evropi.
Time se gasi jedna velika nada o pogodnostima TTIP-a – da bi evropski proizvođači mogli da izbegnu velike troškove i procedure za dodatno testiranje mašina sa druge strane Atlantika. Iako bi pregovarači pristali na tako nešto, ne bi mogli da garantuju primenu u svim onim slučajevima gde testiranje i provera zavise od lokalnih institucija.
To zapravo znači da bi lokalni šerif ili zvaničnik za prevenciju požara mogao da donese odluku o tome da li se određena drobilica može koristiti u industriji.
Ne bi vredeo ni sertifikat jedne od laboratorija, budući da se sertifikati međusobno ne priznaju.
Predstavnik Nemačke privredne komore Folker Trejer (Volker Treier) navodi još jedan primer problema za evropske izvoznike, a to su različiti propisi o bojama kablova za struju u zavisnosti od saveznih država u SAD, što konkretno znači da bi firme morale da krenu u skupo prilagođavanje za svaku od država.
Ovakva rascepkanost tržišta, nasuprot evropskom u kojem postoje centralizovani standardi, muči evropske proizvođače već godinama, a kada je reč o poboljšanju uslova kroz TTIP mogao bi da predstavlja problem u još nekim sektorima.
Kako prenosi EU Obzerver u tekstu u saradnji sa portalom Korektiv (correctiv.org), i u Nemačkom udruženju malih i srednjih firmi, koje broji 27.000 firmi, takođe postavljaju to pitanje.
"Međusobno priznavanje standarda je jednosmerna ulica", navodi predsednik te organizacije Mario Ohoven, koji se plaši narušavanja konkurencije nauštrb evropske industrije. Obrazloženje za ovu strepnju je da će, nasuprot evropskim proizvođačima koji će u SAD naići na šarenilo propisa i neusklađene standarde, američke firme dobiti jedinstvene smernice o standardima koji važe širom EU.
Nemačko Udruženje proizvođača elektrike i elektronike smatra da bi SAD trebalo da priznaju međunarodne standarde ISO i IEC, a velike kompanije poput Simensa slažu se sa ovim.
SAD je među zemljama koje su usvojile samo mali deo međunarodnih standarda, zbog čega je to pitanje jedno od ključnih u pregovorima o trgovinskom sporazumu EU i SAD.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Wikimedia Commons
Povezani sadržaj
|
|
|