Zamrzavanje evropskog budžeta na zahtev nekih zemalja članica bilo bi "veoma opasno" jer su Uniiji potrebne veće investicije da bi prevazišla ekonomsku krizu, izjavio je predsednik Evropskog parlamenta Jerži Buzek (Jerzy). On je kazao da bi ukidanje nekih institucija bilo kontraproduktivno i istakao da se 95% budžeta koristi za podsticanje privrede.

"Strukturni fondovi EU su najznačajniji instrument za podsticanje konkurentnosti", kazao je Buzek, član Evropske narodne partije desnog centra i nekadašnji premijer Poljske. On je kazao da Unija mora da poveća konkurentnost velikim investicijama u nove tehnologije, inovacije i nove ideje.

Buzekovo mišljenje je da se većina članica Unije slaže da se poljoprivredna politika, na koju je decenijama odlazio najveći deo budžeta, mora izmeniti. "Moramo više novca izdvajati za istraživanja i politiku rasta i nove tehnologije", kazao je on, misleći kako na informacione i komunikacione tehnologije, tako i na čistu energiju. Prema njegovim rečima, Unija je usvajanjem Lisabonskog sproazuma i strategije Evropa 2020. prihvatila novu odgovornost, a Parlament će se boriti za dodatna sredstva koja su za ispunjavanje tih obaveza potrebna.

Parlament se, godinu dana pre isteka mandata, sprema za žestoku debatu o narednom finansijskom okviru EU za period 2014-2020. Evropska liberalna partija ALDE dala je predloge za poboljšanje korišćenja evropskog budžeta, a među predlozima je smanjenje broja evropskih institucija. Buzek je, međutim, rekao da bi ukidanje konsultantskih tela Komiteta regiona i Ekonomskog i socijalnog komiteta bilo kontraproduktivno. On je istakao da se 95% budžeta koristi za podsticanje privrede, a da samo 5% odlazi na administraciju.

Na pitanje da li bi se složio sa inicijativom da Parlament radi samo u jednom sedištu, umesto da se seli između Brisela i Strazbura, on je odgovorio odrečno. "Strazbur je značajan sa simboličke tačke gledišta. Simboli su važnii. Po toj logici možemo se zapitati da li je ispravno što neke zemlje zadržavaju monarhiju. Ali za te zemlje monarhija ima istrorijsko značenje i još je značajan deo javnog života i interesovanja", rekao je Buzek i dodao da francusko sedište Parlamenta predstavlja suštinu evropskih vrednosti, a to je solidarnost. Evropski poslanik iz redova liberala Edvard MakMilan-Skot (Edward McMillan-Scott) najavio je da će među poslanicima biti sprovedena anketa o tome da li se zalažu za zadržavanje dva sedišta Parlamenta, ili bi voleli da se celokupan rad prebaci u Brisel. On je u oktobru pokrenuo "nezvaničnu grupu za pitanje sedišta" Parlamenta. Prema njegovim rečima, većina poslanika bi volela jedno sedište parlamenta, jer putovanje donosi dodatni stres i gubitak produktivnosti.

Na pitanje da li se solidarnost u EU menja nakon programa pomoći za Grčku i Irsku, Buzek je rekao da se menjaju smo uslovi za pomoć. "Treba da povežemo solidarnost sa odgovorošću. Individualna odgovornost svake države članice isto je toliko bitna kao i individualna odgovornost svakog građanina", rekao je on.

Buzek je istakao da je potrebna bolja komunikacija između građana i evropskih institucija i da tu i mediji treba da odigraju ulogu.

"Troškovi ne-Evrope mnogo su veći od troškova Evrope", istakao je Buzek.

Jačanje uloge Evrope u svetu zatražili su ovog vikenda šefovi diplomatija Francuske i Nemačke Mišel Alio-Mari (Michele Alliot-Marie) i Gvido Vestervele (Guido Westerwelle). Oni su povodom godišnjice Jelisejskog sprazuma 22. januara 1963. godine između tadašnjeg nemačkog kancelara Konrada Adenauera i generala Šarla de Gola (Charles de Gaulle), kazali da su odlučni da u potpunosti primene odredbe Lisabonskog ugoora da bi se Unija jasno pokazala kao značajan politički i ekonomski akter.

Oni su kazali da bi Evropa trebalo "bolje da definiše interese u odnosima sa velikim strateškim partnerima na bazi uzajamnosti". Zahtev za uzajamnošću posebno se odnosi na odnose sa novim svetskim silama poput Kine.


Izvori: EurActiv.com i AFP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Evropski parlament usvojio budžet ali glavna bitka tek predstoji