Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Evropski parlament usvojio budžet ali glavna bitka tek predstoji
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 16.12.2010. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropski parlament juče (15. decembra) je usvojio budžet za 2011. godinu, čime je završena duga rasprava između poslanika i ministara finansija zemalja članica. Teža borba se očekuje tokom razgovora o višegodišnjem finansijskom okviru za period od 2014. do 2020. godine, a evropski komesar za budžet Januš Levandovski (Janusz Lewandowski) kazao je da je pesimista po tom pitanju.
"Kriza i egoizmi idu ruku pod ruku", kazao je Levandovski. Pregovori o budžetu za 2011. trajali su duže nego što je predviđeno. Parlament je u početku tražio povećanje budžeta za 6,2%, ali je kasnije prihvatio 2,9%, a razgovori su nedeljama bili blokirani zbog zahteva Parlamenta da učestvuje u razmatranju višegodišnjeg finansijskog okvira. Taj zahtev je prihvaćen samo delimično i to neobavezujuće.
"Zahvaljujujći današnjoj odluci, izbeći ćemo privremeni budžet, koji bi usporio sprovođenje evropskih politika, posebno u oblasti poljoprivrede i regionalne pomoći", kazala je glavna pregovaračica Parlamenta Sidonija Jedžejevska (Jedrzejewska), poslanica Evropske narodne partije.
Da sporazum nije postignut, izdvajanja bi bila zamrznuta na ovogodišnjem nivou, podeljena u 12 jednakih isplata. Neki značajni programi bi ostali bez izvora finansiranja, poput nove evropske Diplomatske službe (EEAS), novih tela za nadzor finansijskih tržišta i projekta izgradnje fuzionog nuklearnog reaktora ITER u Francuskoj.
Glavna bitka će se voditi naredne godine, kada se pokrenu pregovori o višegodišnjem finansijskom okviru za period od 2014. godine, koji će trajati sedam ili 10 godina. "Jasno je da manjina zemalja koje su neto davaoci za budžet (zemlje koji više izdvajaju za budžet nego što troše) i imaju evroskeptične vlade žele da skrešu sve troškove za EU budžet", kazao je švedski poslanik socijalista Goran Farm. "Ovo je prvi hitac u većoj bici koja će tek doći. Ukoliko Savet (ministara EU) bude želeo da smanji budžet EU imaćemo trajnu rovovsku borbu. To nećemo prihvatiti", kazao je on.
Najveći zagovornici smanjenja budžeta su Velika Britanija i Holandija. Prema diplomatskim izvorima u Briselu, britanski premijer Dejvid Kameron (David Camreon) je nameravao da tu temu pogura kao centralnu na samitu EU koji se održava danas i sutra (16. i 17. decembra). Od toga je odustao jer nije našao "dovoljnu podršku drugih zemalja", kazao je jedan diplomata. Želja Velike Britanije je da se naredni višegodišnji okvir EU, o kojem će se pregovarati sledeće godine, smanji na između 0,8% i 0,9% bruto domaćeg proizvoda EU sa sadašnjih 1%.
Svi očajnički traže novac za državne budžete
Background Budžet EU se finansira doprinosima zemalja članica. Budžet za 2010. godinu iznosi 123 milijarde evra. Budžet za 2011. godinu je prvi budžet koji se usvaja u skladu sa Lisabonskim ugovorom koji Evropskom parlamentu daje pravo zajedničkog odlučivanja sa zemljama članicama.
Budžet EU se donosi na osnovu višegodišnjeg finansijskog okvira. Trenutno je u toku okvir za period od 2007. do 2013. godine, a u 2011. godini će se u Uniji voditi pregovori o okviru za period od 2014. godine. Najteža tačka u pregovorima o izdvajanjima EU su poljoprivredne subvencije, na koje trenutno odlazi 44% budžeta, odnosno oko 55 milijardi evra godišnje.
Evropska komisija je 19. oktobra objavila listu mogućnosti za finansiranje budžeta EU uz smanjenje direktnih izdvajanja zemalja članica. Među tim mogućnostima su porez na avioprevoz, novi porezi u domenu energetike, finansija ili porez na dodatu vrednost EU, ali je deo tih mogućnosti već odbačen.
"Znam da je britanska vlada nameravala da na samitu zatraži smanjenje", kazao je evropski komesar za budžet Januš Levandovski (Janusz Lewandowski). "Ali treba biti realan. Ne mogu se sve politike sprovesti sa manje od 1% evropskog BDP. To nije izvodljivo, a nije ni ozbiljno kao vizija Evrope", kazao je Levandovski. On je rekao da je pesimista po pitanju teških pregovora koji čekaju Evropu u trenutku kada se vlade evropskih zemalja suočavaju sa smanjenjima budžeta usled krize.
"Nisam naivan. Ministri finansija očajnički traže izvore da ojačaju državne budžete i to je novi problem za evropski bužet", kazao je Levandovski. On je naveo da su neke zemlje pred iskušenjem da zatraže smanjenje strukturnih i kohezionih fondova koji se koriste za najsiromašnije regione. "Takvu mogućnost ne mogu isključiti, ali ukoliko želimo dogovor 27 zemalja ne možemo imati velike dobitnike i gubitnike", kazao je on.
"Koheziona politika je za mnoge zemlje članice veoma važna i žestoko ćemo je braniti", kazao je on.
Nepokolebljivi stav Velike Britanije brine siromašnije zemlje EU iz centralne i istočne Evrope, koje najviše koriste fondove za pomoć regionima za finansiranje izgradnje puteva, čišćenje životne sredine, obuke za posao i druge projekte.
Sporna tačka pregovora biće i poljoprivredne subvencije. Njih će braniti Francuska, koja je najveći korisnik izdvajanja za poljoprivredu. Očekuje se da će Britanija braniti povaćaj iz zajedničke kase EU, za koji se izborila 1984. godine nekadašnja premijerka Margaret Tačer (Thatcher).
Sadašnji budžet iznosi 1,23% bruto domaćeg proizvoda EU. U stvarnosti se koristi manje od 1% i na osnovu toga London traži smanjenje izdvajanja. Budžet se danas finansira pre svega doprinosima zemalja članica. Levandovski je predložio da se izdvajanja smanje za 40 milijardi evra, ali da se napravi prostor za uštede i pronađu izvori prihoda koji će nadomestiti to smanjenje. On smatra da je za vlade "prihvatljivo" da se uvede oporezivanje finansijskih aktivnosti, ali ne i transakcija. Kako je naveo, zamisao uvođenja evropskog poreza na dodatu vrednost je već odbačena.
Izvori: EurActiv.com i AFP
Linkovi
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
