Panama bi mogla skupo da plati skandal koji je izazvalo curenje dokumenata iz firme Mosak Fonseka (Mossack Fonseca) o utajama poreza - Francuska je odlučila da je od 2017. vrati na listu poreskih rajeva, a u EU su pokrenuti razgovori o uspostavljanju jedinstvene liste ovakvih mesta u kojima se progledava kroz prste na poreska pravila. Predsednik Paname oštro je reagovao na objavu Pariza o uvrštavanju na listu poreskih rajeva, ali je sproveden i pretres prostorija Mosaka Fonseke. Evropska komisija je 12. aprila predstavila plan za veću kontrolu poreskih obaveza multinacionalnih kompanija, mada ekolozi i nevladine organizacije smatraju da su mere nedovoljne.

Nedugo nakon što je predsednik Paname Huan Karlos Varela zapretio Francuskoj "diplomatskim" uzvratnim merama ukoliko ne odustane od odluke da ovu malu zemlju Centralne Amerike ponovo uvrsti na listu poreskih rajeva, Australija je 13. aprila zatražila objedinjavanje informacija o izbegavanju poreza u svetu. U Parizu se 13. aprila održava i sastanak Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj OECD, što bi mogao da bude prvi korak u tom pravcu.

Panamski finansijski sistem je na udaru ozbiljnih kritika od curenja takozvanih Panamskih dokumenata, koji su omogućili da se razotkrije kako je firma Mosak Fonseka stvarala ofšor kompanije. Reč je od 214.000 ofšor kompanija iz više od 200 zemalja i teritorija.

Iz panamske firme Mosak Fonseka procurelo je 11,5 miliona dokumenata koji svedoče o ogromnom sistemu izbegavanja poreza koji su koristili i visoki politički zvaničnici, čuveni sportisti i milijarderi. Ova otkrića, obelodanjena ovog meseca nakon višemesečne pretrage, već su dovela do ostavke islandskog premijera i dovela lidere Velike Britanije, Rusije, Ukrajine, Argentine i Kine u veoma nepovoljan položaj otkrićem da su oni ili članovi njihovih porodica bili registrovani u panamskoj firmi.

Prostorije Mosak Fonseke 12. aprila su pretresen po nalogu tužilaštva, dok su dan ranije poreske vlasti Perua izvršile pretres u filijali ove firme u Limi kako bi zaplenila dokumenta, dok je nekoliko dana ranije policija San Salvadora zaplenila informatičku opremu filijale u toj zemlji.

Malo pre pretresa  Panami, predsednik ove zemlje zatražio je od Pariza da ponovo razmotri odluku da vrati Panamu na listu poreskih rajeva i zapretio diplomatskim uzvratnim merama. Francuska je naime 8. aprila najavila da će Panamu vratiti na listu poreskih rajeva od 2017. godine i da će zatražiti od OECD da isto postupi. Panama je 2012. skinuta sa francuske liste poreskih rajeva.

Ka jedinstvenoj listi poreskih rajeva

Prvi korak za razmatranje skandala u okviru OECD je sastanak upravo u Parizu 13. aprila. Reč je o sastanku mreže Zajednička međunarodna informacija i saradnja protiv izbegavanja poreskih obaveza JITSIC. Ova mreža okuplja zvaničnike poreskih uprava 46 zemalja sa ciljem da se reaguje na poresku utaju na međunarodnom nivou kroz aktivnu saradnju i brzu razmenu informacija sa drugim poreskim upravama.

Australija koja trenutno predsedava mrežom JITSIC predložila je, kao odgovor na skandal s Panamskim dokumentima, da se objedine informacije o izbegavanju poreza.

U pravcu obeležavanja Paname kao poreskog raja u Evropi mogao bi ići i predlog Evropske komisije da se "što pre uspostavi prva zajednička lista" poreskih rajeva za celu EU. Za sada to nije slučaj, pa je Panama na listi poreskih rajeva u osam zemalja EU.

Evropska komisija ovo je predložila 12. aprila, kada je predstavljala mere za veću poresku transparentnost, koje su i ranije bile planirane.

"Panamska dokumenta nisu promenila nađu agendu ali su osnažila našu odlučnost da se porezi plaćaju tamo gde se ostvaruje profit", rekao je evropski komesar za finansijsku stabilnost Džonatan Hil tokom konferencije u Evropskom parlamentu u Strazburu. Ovo predstavljanje odavno je planirano, ali je sada dobilo mnogo veću pažnju nakon finansijskog skandala sa Panamskim dokumentima.

Merama je predviđeno da se objavljuju računovodsveni i poreski podaci multinacionalnim kompanijama, po zemljama. Konkretno traženi podaci su obrt, profit, poreska obveznica i plaćeni porez.

Merama su podvrgnuta preduzeća sa obrtom od najmanje 750 miliona evra, bez obzira na poreklo kompanije. Kada je reč o kompanijama koje nemaju filijale u EU, Komisija planira da traži iste informacije za aktivnost u svetu, uz više detalja o zemljama na listi poreskih rajeva.

Da li su mere dovoljne?

Obaveza se odnosi na preduzeća sa prihodom većim od 750 miliona evra godišnje, što po mišljenju evropske poslanice ekološke stranke Eve Žoli "znatno sužava raspon preduzeća" obuhvaćenih merom.

Nevladina organizacija Uan (One) ukazuje i da će se "novi predlog primenjivati samo na aktivnosti preduzeća u Evropi".

"Kao reakciju na skandal sa panamskim dokumentima, Komisija je predložila da se objavljivanje informacija proširi i na aktivnosti izvan Evrope, ali samo na aktivnosti u poreskim rajevima, čija lista tek treba da bude utvrđena na evropskom nivou", navode u ovoj NVO.

Za jedinstvenu "crnu listu" zalažu se između ostalog Francuska i Nemačka.

Evropski parlament će 14. aprila objaviti i stvaranje parlamentarne istražne komisije o posledicama otkrića Panamskih dokumenata u Evropi. Na ovo su pristali svi – na čelu sa zelenima, ali su se saglasili i socijaldemokrate, liberali, poslanici centra i konzervativci.

Izvor: AFP i S.V.

Foto: Beta-AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : I obični građani prisutni u Panamskim dokumentima
  
• 

  Vesti

  : Moskovisi: EU mora da naprvi listu poreskih rajeva
  
• 

  Vesti

  : Skandal sa ofšor kompanijama drma svet