Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Skandal sa ofšor kompanijama drma svet
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 04.04.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Podaci koji su procureli iz jedne panamske advokatske kancelarije za ofšor kompanije, pokazali su da je više od 140 vodećih političara, milijardera i poznatih ličnosti u svetu krilo imovinu preko firmi koje su osnivali u poreskim rajevima. U dokumentima se pominju ljudi bliski ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, ali i fudbaler Lionel Mesi i glumac DŽeki Čen. Najnovija otkrića su rezultat analize podataka u kojoj je učestvovalo više od 100 medijskih redakcija u svetu. Afera "Panamski dokumenti" izazvala je šok u svetu i njene posledice već počinju da se osećaju. Pojedini zvaničnici se već suočavaju sa političkom krizom a čuju se i obećanja da će navodi biti istraženi.
U "Panamskim dokumentima" se pominju i preduzeća koja su povezana sa članovima porodice kineskog predsednika Si Đinpinga, sa ukrajinskim predsednikom Petrom Porošenkom, kao i ljudima bliskim predsednicima Sirije i Meksika, Bašarom al Asadom i Enrikeom Penjom Nijetom.
Na vrlo raznolikoj listi ljudi koji su osnivali ili koristili ofšor kompanije nalaze se i argengtinski fudbaler Lionel Mesi, kineski glumac DŽeki Čen i španski režiser Pedro Almodovar.
U dokumentima koji se odnose na period od blizu 40 godina, od 1977. do 2015, navode se i poslovne transakcije oca sadašnjeg britanskog premijera Dejvida Kamerona, kao i supruge evropskog komesara za klimu i energetiku Migela Arijasa Kanjetea.
Dokumenti su procureli iz panamske agencije za osnivanje ofšor firmi Mosak Fonseka (Mossack Fonseca), koja posluje već 40 godina. Reč je o 11,5 miliona dokumenata, a za sada nije poznato kako su te informacije procurele.
"Panamski dokumenti" dostavljeni su prvo nemačkom listu Zidojče cajtung početkom 2015, a zatima je zajedno sa Međunarodnim konzorcijumom istraživačkih novinara (ICIJ) organizovana njihova analiza koja je trajala oko godinu dana. U istraživanju je učestvovalo 370 novinara iz 76 zemalja i 108 redakcija širom sveta.
U istraživanju je učestvovala i Mreža za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) koja je analizirala podatke u vezi sa Srbijom. Ta mreža je najavila da će objavljivati u narednim danima i nedeljama "priče o najzanimljivijim Srbima koji su osnivali kompanije preko agencije Mosak Fonseka".
Dokumenta sadrže interne podatke advokatske kancelarije o više od 214.000 ofšor kompanija koje se dovode u vezu sa osobama i firmama iz preko 200 zemalja.
Kako navodi KRIK, baza dokumenata koju čine imejl komunikacija, finansijski izveštaji i poslovna dokumentacija otkriva skriveno vlasništvo nad kompanijama i bankovnim računima registrovanim na 21 ofšor destinaciji i odnosi se na period od 1977. godine do danas.
Dokumenti pokazuju da kompanije na egzotičnim destinacijama poseduje 12 aktuelnih i bivših svetskih lidera, kao i 128 političara i vršilaca javnih funkcija širom sveta. Mosak Fonseka osnivao je kompanije za 61 člana porodica i saradnika premijera, predsednika ili kraljeva širom sveta, navodi ta istraživačka mreža.
Svi podaci, kako navodi francuski Mond, međutim nisu mogli biti objavljeni između ostalog i jer su akcionari često panamski državljani koji su pozajmili identitet za potrebe osnivanja kompanija, kao i zbog zaštite podataka o ličnosti.
Svi Putinovi ljudi
Background Panamsku advokatsku kancelariju Mosak Fonseka osnovali su Jirgen Mosak i Ramon Fonseka pre blizu 40 godina.
Jirgen Mosak rođen je u Nemačkoj 1948. a sa porodicom je emigrirao u Panamu gde je studirao prava. Njegov otac je bio nacista i član SS-a tokom Drugog svetskog rata, pokazuju podaci ICIJ koji se poziva na dokumente američke vojske. Prema "starim obaveštajnim dokumentima", on je Centralnoj obaveštajnoj agenciji ponudio da špijunira za nju.
Drugi osnivač, Ramon Fonseka, rođen je 1952. godine, i takođe je diplomirao prava u Panami ali je studirao i na prestižnoj Londonskoj školi ekonomije. On je pre spajanja sa Mosakom vodio malu firmu.
Dvojica advokata su prvo otvorila kancelariju na britanskim Devičanskim ostrvima. Prema podacima ICIJ, više od polovine ili 113.000 preduzeća koje je osnovala njihova advokatska kancelarija, osnovana je u tom poreskom raju, navodi AFP.
Firma Mosak Fonseka je otvorila ogranak u malenoj pacifičkoj državi Nijue. Nakon što su pod međunarodnim pritiskom britanska Devičanska ostrva morala da odustanu od sistema anonimnih akiconara firma se vratila u Panamu i otvorila sedište u karipskom arhipelagu Angilja.
Kompanija je utrošila dosta novca kako bi izbisala reference na internetu koje su je povezivale sa utajom poreza i pranjem novca.
Međutim, više zemalja je počelo da pažljivo prati aktivnosti te advokatske kancelarije koja se u Brazilu našla u središtu korupcijskog skandala sa državnim naftnim gigantom Petrobras.
Fonseka, koji je bio i savetnik panamskog predsednika Huana Karlosa Varele od 2014, najavio je u martu da će uzeti odmor, objasnivši da je odlučio da brani svoju čast pošto su se optužbe u vezi sa brazilskim skandalom nizale.
Prema analizi ICIJ-a, u dokumentima se posebno izdvajaju ljudi bliski ruskom predsedniku Putinu koji su navodno preusmerili dve milijarde dolara pomoću banaka i preduzeća koji su služili kao paravan, a pojedinačni transferi su dostizali i iznos od 200 miliona dolara.
"Panamski dokumenti" posebno svetlo bacaju na violončelistu Sergeja Roldugina, najboljeg Putinovog prijatelja i kuma Putinove starije kćerke Marije. Roldugin se dovodi u vezu sa sedam kompanija koje posluju u poreskim rajevima, a kojima indirektno upravlja Banka Rosija preko advokatske firme iz Švajcarske koja služi kao paravan.
"Putinovi saradnici su falsifikovali uplate, menjali datume na dokumentima i obezbeđivali uticaj u medijima i ruskoj automobilskoj industriji", navodi ICIJ.
Raj za kriminalce
"Dokumenti pokazuju da su banke, advokatske kancelarije i drugi akteri delovali u poreskim rajevima često zaboravljali svoju zakonsku obavezu da provere da li su njihovi klijenti umešani u kriminalne aktivnosti", navodi ICIJ.
Direktor ICIJ-a Žerar Rile je rekao za BBC da je otkrivanje ovih informacija zadalo verovatno do sada najveći udarac poreskim rajevima zbog obima dokumenata.
"Ova otkrića pokazuju koliko su štetne prakse i kriminal duboko ukorenjeni u ofšor zonama", rekao je Gabrijel Zukman, ekonomista na Kalifornijskom univerzitetu Berkli.
Svet sporta i korupcije
Ni svet fudbala nije pošteđen: četiri od 16 čelnika međunarodne fudbalske federacije FIFA koristili su ofšor preduzeća koja je otvorila firma Mosak Fonseka.
U dokumentima se pominju imena i oko 20 poznatih igrača, pre svega fudbalera Barselone, Real Madrida i Mančester junajteda, a među njima je i Argentinac Lionel Mesi, piše agencija Frans pres.
On je sa svojim ocem bio vlasnik kompanije osnovane u Panami po imenu Mega star enterprajzis (Mega Star Enterprisis) koja se prvi put pominje u dokumentima Mosak Fonseke 13. juna 2013, dan pošto je podignuta optužnica protiv njih za utaju poreza u Španiji.
Mišel Platini je takođe navodno koristio usluge panamske advokatske firme u vezi sa upravljanjem preduzećem u Panami i to 2007. godine, kada je imenovan za predsednika evropske fudbalske federacije UEFA.
Kako navodi KRIK, pominje se i srpski fudbaler Darko Kovačević.
I drugi sportisti, poput hokejaša ili igrača golfa, nisu izuzetak.
Reagovanja i posledice
Nakon objavljivanja otkrića 3. aprila, usledila su brojna reagovanja i mogle su se već naslutiti posledice, bilo da je reč o političkoj krizi ili obećanjima da će navodi biti istraženi.
Posledice će svakako osetiti premijer Islanda Sigmundur David Gunlaugson, koji je prema "Panamskim dokumentima" sa suprugom osnovao kompaniju na britanskim Devičanskim Ostrvima kako bi sakrio milione dolara. Njega ove nedelje očekuju demonstracije u Rejkjaviku i glasanje o poverenju u parlamentu.
Porodica pakistanskog premijera Navaza Šarifa je saopštila da nije prekršila zakon poverivši imovinu ofšor kompanijima.
Francuski predsednik Fransoa Oland je rekao da će najnovija otkrića u Francuskoj imati za posledicu "poreske istrage" i "pravosudne postupke".
Firma Mosak Fonseka je ocenila da objavljivanje podataka predstavlja "krivično delo" i "napad" na Panamu, dok su vlasti te zemlje saopštile da će sarađivati sa pravosuđem u slučaju pokretanja postupka.
Glavni uzbunjivač u vezi sa aktivnostima američkih obaveštajnih službi Edvard Snouden ocenio je pak da je reč o najvećem curenju informacija u istoriji novinarstva i da se ono upravo odnosi na korupciju.
Afera sa ovim dokumentima podseća na slučaj Vikiliks, specijalizovani sajt koji je 2006. objavio tajna dokumenta, poput izveštaja o američkom zatvoru u Gvantanamu, izazvavši bes više zemalja, pre svega SAD.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
