Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Moskovisi: EU mora da naprvi listu poreskih rajeva
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 07.04.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Afera "Panamski dokumenti" pokazala je koliko je neophodno da Evropska unija napravi jedinstvenu crnu listu poreskih rajeva i to na osnovu zajedničkih kriterijuma 28 članica EU, rekao je evropski komesar za ekonomska pitanja Pjer Moskovisi. Evropska komisija je prošle godine objavila sličnu listu na osnovu postojećih lista u članicama, ali je ona kritikovana kao nepotpuna. Samo osam od 28 članica EU, među kojima nema nijedne velike privrede, do sada je stavilo Panamu na nacionalnu listu zemalja koje ne sarađuju u poreskim pitanjima, a Francuska je odlučila da to učini posle izbijanja skandala.
"Panevropska" lista zemalja koje ne sarađuju u poreskim pitanjima neće biti samo "kompilacija" postojećih nacionalnih lista, rekao je Moskovisi 6. aprila novinarima u Briselu.
On je rekao da je Evropska komisija napravila "prvi korak" kada je u junu 2015. objavila listu 30 poreskih rajeva koja je sačinjena na osnovu takvih lista članica, a uključivala je i Panamu.
Međutim, ta lista se našla na udaru kritika kao nepoptuna i zasnovana na nedovoljno aktuelnim podacima, podsetio je evropski komesar za ekonomska pitanja.
Moskovisi je rekao da bi želeo da se nova evropska lista poreskih rajeva izradi u narednih šest meseci i pozvao članice EU da se angažuju na utvrđivanju zajedničkih kriterijuma.
Prema njegovim rečima, potreban je odlučan "proces selekcije trećih zemalja na osnovu kriterijuma poput transparentnosti ili propisa protiv pranja novca".
U krajnjem slučaju mogle bi se predvideti i sankcije za zemlje koje nisu spremne da sarađuju po pitanju poreza, ali tek posle bilateralnih pregovora sa nekom zemljom, rekli su evropski izvori.
"Stavljanje neke zemlje na listu je vrlo dobar način da se ona podstakne da je sklone sa nje", rekao je Moskovisi.
Evropski komesar je rekao da je zabrinut zbog ponašanja Paname i pozvao je da ponovo razmotri nedavnu odluku da ne prihvati norme Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoju (OECD) za poresku transparentnost.
Kada je reč o drugom problemu - borbi protiv poreskih utaja kojima pribegavaju neke velike multinacionalne komapnije u Evropi, Moskovisi je rekao da će 12. aprila izneti predlog da se javnosti omogući pristup glavnim podacima velikih kompanija.
Prema njegovim rečima, ići će se dalje od onoga što predviđa OECD, kao i na to da se ne ograničava automatska razmena između poreskih uprava različitih evropskih zemalja, o čemu su u martu postigli dogovor ministi finansija EU.
Skandal sa dokumenatima koji su dospeli u javnost iz panamske advokatske kancelarije Mosak Fonsek o ofšor kompanijama preko kojih su mnogi političari i poznate ličnosti preusmeravali pare, pokrenuo je u svetu talas istraga a negde su usledile i ostavke visokih zvaničnika.
U Argentini, jedan poslanik je podneo tužbu za utaju poreza protiv predsednika Maurisija Makrija, čije ime se pominje u dokumentima o ofšor kompanijama. Makri je rekao da nije prekršio zakon i da ni na koji način ne učestuje u poslovanju preduzeća grupe Maki, koja je u vlasništvu njegovog oca.
Švajcarska federalna policija je pretresla sedište evropske fudbalske asocijacije UEFA-a u Nionu kako bi došla do ugovora koji se odnose na davanje prava na TV prenose u Ekvadoru preduzeću Kros trejding, koje je umešano u aferu sa ofšor kompanijama.
U dokumentima se pominje i Ðani Infantino, novi predsednik svetske fudbalske federacije FIFA, koji je postavljen pošto je Sep Blater smenjen sa čela te organizacije zbog korupcije.
Urugvajac Huan Pedro Damiani je u Fifi podneo ostavku na mesto u etičkom odboru pošto se i njegovo ime pominje u "Panamskim dokumentima".
Skandal je već koštao funkcije islandskog premijera Davida Sigmundura Gunlaugsona. Za premijera Islanda je 6. aprila imenovan dosadašnji ministar poljoprivrede Sigurdur Ingi Johanson koji je najavio da će se na Islandu na jesen održati vanredni izbori. Prethodno je 4. aprila, posle objavljivanja dokumenata o ofšor kompanijama, 22.000 građana, prema podacima organizatora demonstracija, tražilo ostavku Gunlaugsona.
I pre skandala SAD su uložile napore da obezbede što bolju naplatu poreza od preduzeća. "Pitanje utaje poreza je ogroman problem", ukazao je američki predsednik Barak Obama koji traži da se pooštre posotjeći propisi.
O pitanjima koje je nametnuo ovaj skandal će koliko već sledeće nedelje, u okviru prolećnog zasedanja Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke u Vašingtonu, razgovarati ministri finansija 20 najrazvijenih zemalja.
U međuvremenu, Francuska je odlučila 5. aprila da stavi Panamu na svoju listu poreskih rajeva i zatražila od OECD-a učini isto. Predstavnici poreskih uprava zemalja članica OECD-a bi takođe trebalo da se hitno sastanu kako bi razgovarali o Panami.
Međutim, izgleda da Panama ne namerava da promeni svoju politiku, a većina ljudi koji su navodno umešani u skandal sa ofšor kompanijama tvrdi da nisu prekršili zakon.
Zamenik ministra spoljnih poslova Paname Luis Migel Hinkapije je u pismu OECD-u naveo da su "informacije iz izveštaja koje su objavili međunarodni mediji iskorišćene da se izvrnu činjenice i naruši ugled zemlje".
Panama takođe optužuje generalnog sekretara OECD-a Anhela Guriju da želi da je primora da prihvati norme te organizacije o automatskoj razmeni poreskih podataka, što je novi standard u svetu koji odskora primenjuju gotovo sve zemlje.
Panama je upozorila i Francusku. "U Panami postoji zakon koji predviđa recipročne mere protiv zemalja koje stave Panamu na crnu listu", rekao je šef kabineta panamskog predsednika Alvaro Aleman.
I Alžir se opredelio za kontranapad. Ta zemlja je pozvala francuskog ambasadora kako bi osudila "neprijateljsku kampanju" koja se navodno u Francuskoj vodi protiv alžirskog ministra industrije Abdeselama Bušuarea, koga je francuski list Mond naveo kao vlaniska preduzeća za nekretnine sa sedištem u Panami.
Izvor: AFP
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
