Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 I obični građani prisutni u Panamskim dokumentima
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 11.04.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Analiza podataka o francuskim državljanima koji su deo imovine vodili preko sada već čuvene firme Mosak Fonseka (Mossac Fonseca) u Panami pokazala je da je u čak 95% slučajeva reč o običnim građanima, nasuprot uvreženom mišljenju da su zastupljeni pre svega moćnici, državni funkcioneri, milijarderi i velika imena sporta i zabave. Profil Francuza koji su koristili usluge u Panami sličan je profilu zapadnih firmi o čijim klijentima su procureli podaci, prenosi francuski dnevnik Mond (Le Monde). EU 12. aprila predstavlja mere za jaču poresku kontrolu.
Od oko 1.000 Francuza pronađenih u Panamskim dokumentima, 95% su obični ljudi, čiji profili i motivi su mnogo različitiji nego što bismo mogli da zamislimo na pomen poreskog raja i ofšor finansija. Niti su svi bogati, niti do tančina upoznati sa funkcionisanjem banaka, a nisu svi ni imali nameru da krše poreske propise, navodi se u Mondu.
Ukoliko bi trebalo sačiniti opšti profil, on liči na prosek sa kojim se susreće posebno odeljenje Ministarstva unutrašnjih poslova koje se bavi "poreskim pokajnicima" i poznato je i pod nazivom odeljenja za "otrežnjenje". Posebno ih je mnogo iz regiona Il de Frans gde se nalazi i Pariz, sa juga zemlje i sa pograničnih područja sa Švajcarskom, a i najzastupljenije profesije pokapaju se sa onima iz ranijih otkrića o klijentima iz banaka HSBC i UBS – šefovi preduzežća, trgovci, advokati, lekari...
Le Mond međutim navodi i brojne primere koji iskaču iz šablona, pa se među onima koji pribegavaju skrivenim računima mogu naći i uzgajivači konja, igrači pokera, mesari, pevači, proizvođači lubenica, pa i jedva punoletni kojima su roditelji ostavili imovinu u nasledstvo na ovaj način. Ovo ne mora biti ni ilegalno, pa se navodi primer penzionera koji živi na Mauricijusu i sinu je namenio da dobija novac od fondacije koju je osnovao, s tim što porez neće plaćati ukoliko bude živeo na Mauricijusu, dok bi u slučaju da je u Francuskoj morao da plati porez ili se odrekne ovih sredstava.
Background Dokumenta iz Paname pokrivaju skoro 40 godina poslovanja pravne firme Mosak Fonseka sa sedištem u Panami. Reč je ukupno 11,5 miliona dokumenata, uključujući elektronsku poštu, registre akcionara, izvode iz banaka, internih izveštaja, skeniranih pasoša i potvrda o kompanijama. Prema navodima ove firme dokumenta su procurela nakon hakovanja servera, dobio ih je nemački dnevnik Zidojče cajtung (Suddeutsche Zeitung) od izvora koji je ostao anoniman, a podatke su obradili i predstavili javnosti mediji u okviru Konzorcijuma istraživačkih novinara, uključujući britanski Gardijan i francuski Le Mond. U istraživanju je iz Srbije učestvovala mreža Krik.
Dešavalo se i da osobe koje se pominju u Panamskim dokumentima u firmi Mosak Fonseka bili registrovani protiv svoje volje, poput državne službenice čija porodica nije želela da nasleđe pređe u legalne tokove, pa se ona svog dela odrekla kako bi mirno spavala, pokvarivši pritom i odnose sa delom porodice.
Iz podataka se ne može dobiti uvid u "težinu" računa, mada se zna da je "ulaznica" za otvaranje računa fantomskih firmi oko 50.000 dolara kapitala. Prosečan iznos koji su utajivači skrivali u Švajcarskoj u banci UBS iznosio je 340.000 evra.
Kada je reč o sadašnjem stanju firmi, među njima ima i "praznih školjki", dok su nekima puni računi pošto njihovi vlasnici priznaju da žele da izbegnu francuski porez solidarnosti na bogatstvo.
Panamska otkrića i dalje tresu Evropu
U međuvremenu, potres koji su izazvala dokumenta iz Paname nastavlja se, pa Evropska komisija 12. aprila predstavlja mere za jaču poresku kontrolu, a ovakve mere najavljuju i Velika Britanija i Nemačka.
Kako prenosi Bi-Bi-Si (BBC), evropski komesar Lord Hil predstaviće 12. aprila mere koje se odnose na multinacionalne kompanije sa prodajom većom od 750 miliona evra. Prema tim pravilima one bi morale da daju detalje o tome koliki porez plaćaju i u kojim članicama EU.
Ovakvi propisi već se primenjuju na banke, a ovim predlozima bili i prošireni na firme koje čine 90% prihoda korporacija u EU. Prema tumačenju Bi-Bi-Sija, komoanije bi morale da otkriju podatke poput ukupnog neto obrta, iznosa profita pre oporezivanja, poreza na prihod, iznosa plaćenog poreza i ukupne zarade.
Britanski premijer Dejvid Kameron jedan je od evropskih političara koji pokušavaju da uspostave kontrolu nad situacijom nakon što je otkriveno da je imao vlasništvo nad delovima ofšor firme svog oca Ijana, koji je preminuo 2010. godine. Nakon što je Kameron objavio poreske izveštaje za šest prethodnih godina, postavila su se nova pitanja, pa ga lider opozicionih Laburista, kritikuje zbog poklona od 200.000 evra bez poreske obaveze koji mu je dala majka 2011. godine.
Ova pitanja su zato u centru pažnje 11. aprila, kada Kameron predstavlja predlog mera prema kojima bi se kompanije koje ne sprečavaju utaju poreza mogle krivično goniti.
Kameron je već najavio osnivanje radne grupe za istragu otkrićaiz Panamskih dokumenata, koja će okupiti najbolje stručnjake za borbu protiv pranja novca u utaje poreza. Grupa će raditi u nadležnosti poreske i carinske službe.
Nemački ministar finansija Volfgang Šojble (Wolfgang Scheuble) najavio je plan od 10 tačaka za borbu protiv poreskih rajeva, koji pre svega uspostavlja jedinstvenu crnu listu poreskih rajeva koji odbijaju saradnju. Kako je rekao novinarima u toj zemlji, zamisao je da svaka zemlja uvede registar u kojem se jasno vidi đta se krije iza takozvanih fantomskih firmi, što ne znali da će biti zabranjeno jer zabrana možda dobro zbuči ali kako je rekao „ne funkcioniše“.
Izvor: AFP, Le Monde, BBC i S.V.
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
