Energetsko siromaštvo muči 54 miliona Evropljana koji zbog rastućih cena energije, malih prihoda i energetski neefikasnih stanova moraju da biraju da li da jedu ili se greju. Energetski siromašni su oni koji ne mogu po pristupačnoj ceni da greju svoje domove i, iako je u toj grupi, prema Evropskoj komisiji, gotovo 11% populacije EU, manje od trećine članica EU zvanično priznaje energetsko siromaštvo a tek nekoliko ima to pitanje definisano u nacionalnom propisma. Najviše energetski siromašnih u EU je u Bugarskoj i Grčkoj a najmanje u Luksemburgu i Švedskoj.

Potrošači u EU u proseku troše 6,4% ukupne potrošnje na struju, gas, grejanje i hlađenje a ta potrošnja danas je za 15% veća nego pre pet godina.

Energetsko siromaštvo posledica je kombinacije stanovanja u kućama lošeg kvaliteta i visokih cena energije zbog kojih građani upadaju u finansijske probleme i na kraju su im ugroženi zdravlje i blagostanje.

Za problem energetskog siromaštva postoje tri rešenja - povećanje prihoda domaćinstava, smanjenje cena energije ili smanjenje tražnje kroz mere za unapređenje energetske efikasnosti.

Odgovornost za uklanjanje energetskog siromaštva je na nacionalnim vladama, međutim i strategija za Energetsku uniju Evropske komisije može da doprinese rešavanju problema.

Evropska komesarka zadužena za pravdu, potrošače i rodnu ravnopravnost Vera Jurova u februaru je govoreći u Londonu istakla značaj Energetske unije za rad u interesu potrošača.

Kako je navedeno u specijalnom izveštaju objavljenom 18. aprila, renoviranje evropskih energetski neefikasnih zgrada jedan je od načina da se ispune dva ključna cilja Energetske unije - borba protiv klimatskih promena i unapređenje energetske bezbednosti.

Renoviranje zgrada radi veće energetske efikasnosti takođe će uz smanjenje troškova pozitivno delovati na zdravlje potrošača.

"Moramo da osiguramo da finansiranje bude dostupno svim osetljivim grupama potrošača da mogu da investiraju u poboljšanje energetske efikasnosti, posebno u zgradama", rekla je Jurova u Londonu.

Oko 40% energije upotrebljene u EU potroši se u zagradama od čega 80% za grejanje i rashlađivanje.

U izveštaju nezavisnog instituta Insajt enerdži (Insight Energy) rađenom za Evropsku komisiju mere energetske efikasnosti za modernizaciju zgrada ocenjene su kao ključne za iskorenjivanje energetskog siromaštva.

Kako se navodi, uz inicijative za podsticanje domaćinstava sa niskim prihodima da sprovode mere energetske efikasnosti, potrebno je i podizanje svesti o tom problemu.

Takođe se u izveštaju Evropska komisija poziva da izdvoji više novca EU za programe renoviranja stanova za energetski siromašne, ljude sa niskim prihodima i osetljive kategorije.

U kampanji Renovirati Evropu ističe se da se unapređenjem energetskih performansi zgrada rešava problem energetskog siromaštva. "Energetski efikasne kuće garantuju stalnu uštedu energije i znače manje račune za sve građane", navodi se u kampanji.

Prema procenama Veluks grupe (Velux Group), koja radi na projektu modernizacije kuće u Anderlehtu, troškovi za energiju za kuću iz dvadesetih godina 20. veka od 80 kvadratnih metara biće nakon renoviranja smanjeni za 4.200 evra godišnje.

Bugari najviše trpe

Podaci evropske statističke službe za 2014, što je poslednja godina s kompletnim rezultatima, pokazuju da gotovo polovina Bugara pati zbog energetskog siromaštva. Naime, 40% od 6,9 miliona stanovnika Bugarske, odnosno oko 2,8 miliona ljudi, ne može da izdrži troškove grejanja svojih kuća.

U istoj situaciji je, pokazuju podaci koje je dobio EurActiv.com, i trećina građana Grčke (32,9%) ili više od 3,5 miliona Grka.

Posebno je energetsko siromaštvo uočljivo u domaćinstvima na jugu i u centralnoj Evropi.

Energetski siromašno je, prema zvaničnim evropskim statistikama, 28% stanovnika Portugalije, 27,5% Kipra, 26,5% Litvanije i 22% Malte. U Italiji je 18% građana energetski siromašno, Letoniji 16,8%, Rumuniji 12,3%, Mađarskoj 11,6%, Španiji 11%.

U Velikoj Britaniji energetski siromašno je 9,3% populacije ili 5,85 miliona ljudi a u Poljskoj 9%, što je manje od proseka EU od 10%.

Od energetskog siromaštva pati 4,9% Nemaca i 5,9% Francuza, kao i 0,6% građana Luksemburga i 0,8% od 9,6 miliona Šveđana.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Beta

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Povećani ciljevi energetske efikasnosti u regionu
  
• 

  Vesti

  : Manji PDV na građu za veću energetsku efikasnost
  
• 

  Vesti

  : U Srbiji energetski neefikasno 90% objekata
  
• 

  Vesti

  : Timovi za energetsku efikasnost obilaziće britanska domaćinstva