U Engleskoj je počeo prvi potpuni štrajk lekara specijalizanata u istoriji sistema zdravstvenog osiguranja NHS, koji podrazumeva i obustavu rada lekara iz hitnih službi i porodilišta. Ovaj radikalni potez je pokušaj da se poništi reforma konzervativne vlade Dejvida Kamerona, koju je on zapretio da će nametnuti ukoliko ne bude postignut dogovor. Ugovor koji se nudi ovim lekarima, koji čine trećinu zdravstvenih radnika, ne donosi smanjenje plate, ali bi povećao mogućnost da se lekari bez dodatnih naknada angažuju za vikend, čime bi na kraju i povećao njihovo angažovanje inače neradnim danima. U pozadini je namera vlasti da prošire delatnost zdravstvenih službi za vikend, očigledno uz što manje troškove.

Štrajk traje od 8 časova ujutru do 5 posle podne, a planiran je i za 27. april po istoj satnici. Od početka godine bilo je dosta štrajkova zbog planirane reforme, ali je ovo prvi put da se uključuju i službe hitne pomoći.

U odsustvu specijalizanata više od 110.000 pregleda i 12.500 operacija je otkazano. Naime, bolnice moraju deo drugog osoblja predviđenog za te namene da preusmere na službe hitne pomoći i intenzivne nege, objasnila je funkcionerka britanske državne zdravstvene službe u Engleskoj An Rejnsberi (Anne Rainsberry). Reforma i štrajk odnose se samo na Englesku.

Povodom ovoga vodi se oštar rat rečima između pobornika štrajka i vlasti.

"Javnost će biti ekstremno razočarana što (medicinski) stručnjaci ugrožavaju pacijente, to što rade je izuzerno dramatično. Ovim prelaze Rubikon", rekao je 25. aprila ministar zdravlja Džeremi Hant.

Predsednik Britanskog medicinskog udruženja (BMA) koje okuplja specijalizante Mark Porter rekao je da će i lekari otkazati šrtajk ukoliko vlada poništi reformu. On smatra da ministar pokušava da "ocrni" lekare preuveličavanjem mogućih posledica štrajka.

Prema analitičkom pregledu britanskog javnog servisa Bi-Bi-Si, u velikom delu sistema, uključujući i hitne službe, ne treba očekivati probleme, jer će biti više lekara specijalista, sa većim iskustvom, koji će zameniti svoje mlađe kolege tokom štrajka. Kao najveći problem navode se hitne situacije u opštim ili hirurškim odeljenjima, a moguće i u psihijatrijskim. Ukoliko pacijentu pozli, specijalizant je obično prvi na udaru, pa bi se u slučaju da ga ne bude, a pacijent premine, moglo postaviti pitanje odgovornosti.

Problemi manjeg ranga mogli bi se takođe pojaviti u opštem funkciojisanju sistema, jer specijalizanti imaju veću ulogu u izdavanju reuzultata analiza, traženju rendgena, uzimanju krvi, prepisivanju recepata i pripremi pacijenata za otpuštanje.

U pogledu rizika, lekari ukazuju da štrajk ne traje svih 24 časa, tako da će u popodnevnim i večernjim satima i specijalizanti biti na dužnosti.

Koji su razlozi za štrajk

Termin specijalizant, u engleskoj "mlađi doktor" odnosi se raznorodnu i brojnu skupinu lekara – od onih koji su na osnovnoj praksi do lekara koji će upravo dobiti pravo da rade samostalno kao specijalisti. Ima ih ukupno 55.000, što čini trećinu zdravstvenih radnika.

Prema pisanju Bi-Bi-Sija, njihove početne godišnje plate su 23.000 funti, s tim što uz prekovremene sate mogu da dođu do 30.000 funti, dok najiskusniji među njima mogu imati i više od 70.000 funti.

Ono zbog čega su ogorčeni je plan vlade da im promeni ugovore o radu. Novim ugovorom osnovna plata se povećava u proseku za 13,5%, a ukupna primanja neće se smanjiti. Međutim, smanjiće se broj sati koji će se smatrati prekovremenim radom, odnosno lekari će tokom vikenda danju morati da rade za manju cenu, dok će samo noću dobijati posebne naknade.

Garantovano povećanje plate povezano sa vremenom na radnom mestu takođe se ukida, i zamenjuje sistemom koji napredak povezuje sa napretkom u fazama obuke

Kako prenosi Bi-Bi-Si, postoji obećanje da se neće smanjiti iznos novca koji dobijaju lekari, mada će biti oštećen manji broj, oko 1%, onih koji imaju mnogo prekovremenih sati i imaju uslove za premije koje se ukidaju.

Međutim, izmene će učiniti rad vikendom jeftinijim, što će verovatno dovesti do toga da lekari više rade vikendom, za šta bi po sadašnjem sistemu dobijali više novca.

Namera vlade i jeste da poveća usluge lekara tokom vikenda, i poziva se na veću stopu smrtnosti vikendom, 10% subotom i 15% nedeljom. Udruženje specijalizanata BMA odbacuje te navode, a lekari tvrde da postoji rizik da se smanji motivacija i da se zbog uslova rada smanji kvalitet nege pacijenata.

Lekari smatraju da ne postoji dokaz da je nedostatak lekara vikendom kriv za povećanu smrtnost i da je moguće celu tu razliku u smrtnosti izbrisati. Navode recimo da su pacijenti koji dolaze vikendom često bolesniji, i smatraju da istraživači nisu to u potpunosti uzeli u obzir.

Izvor: AFP i S.V.

Foto: Beta-AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Dobre prilike za rad hrvatskih lekara u EU
  
• 

  Vesti

  : Potrebno bolje uređenje finansiranja zdravstva
  
• 

  Vesti

  : Evropske bolničke apoteke žale se na nestašicu lekova
  
• 

  Vesti

  : Evropa suočena sa manjkom zdravstvenih radnika