Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Evropske bolničke apoteke žale se na nestašicu lekova
|
|
|
|
Objavljeno : 30.12.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Novi izveštaj Evropskog udruženja bolničkih farmaceuta (EAHP) ukazao je na nestašicu lekova u evropskom zdravstvenom sistemu. Istraživanje je pokazalo da se 86% bolničkih apotekara suočava sa teškoćama u nabavci lekova a 66% kaže da taj problem imaju svakodnevno ili barem jednom nedeljno. U Srbiji petina bolničkih farmaceuta navodi da se sa problemom nestašice lekova sreće svaki dan a polovina ispitanih taj problem ima makar jednom nedeljno. Širom Evrope najčešće nedostaju lekovi za borbu protiv infekcija, za lečenje raka i anestetici a problem se u većini slučajeva rešava za nekoliko nedelja.
Udruženje je ispitalo više od 600 bolničkih farmaceuta iz 36 evropskih zemalja i rezultati istraživanja za 2014. godinu daju prilično sumornu sliku, s obzirom na to kako nestašica lekova utiče na lečenje pacijenata širom kontinenta.
Tri četvrtine ispitanih bolničkih farmaceuta slažu se sa navodom da nestašica lekova u bolnici u kojoj rade ima negativan uticaj na brigu o pacijentu. Posledice nestašice lekova po pacijente uključuju kašnjenje ili prekid hemoterapije, povećan rizik od klostridije, pogoršanje stanja pacijenta.
Bolnički farmaceuti ukazuju i na veliko gubljenje vremena na snabdevanje iz alternativnih izvora, konfuziju i stres u radu, često višu cenu zamena od prepisanih lekova i trošenje resursa na bavljenje nestašicom lekova umesto na poboljšanje usluge.
Predsednik Udruženja Roberto Frontini rekao je na predstavljanju izveštaja u Briselu da ga, kada je reč o nestašici lekova u Evropi, "uvek zaprepaste dve stvari - obim (problema) i poznati uticaji na pacijentovu bezbednost i dobrobit".
"Predugo se taj problem gura pod tepih. Vreme je da se odgovorni za zaštitu evropskih građana od zdravstvenih rizika pozabave problemom", istakao je Frontini.
Fransoa Uje (François Houÿez) iz Evropske organizacije za retke bolesti zatražio je da se izračuna koliko društvo košta nestašica lekova i založio se za bolju koordinaciju kako bi se pravovremeno reagovalo na manjak lekova.
"Smatramo da je potrebna bolja koordinacija. Treba da postoji sistem koji prati i raspoloživu količinu lekova i distributivni lanac kako bi se zadovoljile potrebe pacijenata", rekao je Uje.
Frontini se slaže da Evropskoj uniji treba unapređeni sistem za praćenje podataka o raspoloživosti lekova.
"To bi mogla da reši Evropska agencija za lekove (EMA) pravljenjem baze podataka lekova koji nedostaju širom Evrope ... Potrebni su nam kriterijumi za fer distribuciju u slučaju nestašice zasnovanu na potrebama pacijenata a ne na komercijalnim interesima. Konačno, potrebno je da Evropska komisija vodi i istraživanje problema i njegovo rešenje", zaključio je Frontini.
Istraživanje je pokazalo da 55% bolničkih apotekara nedeljno troši pet sati na rešavanje problema nestašice lekova, 51% kaže da najčešće nedostaju orginalni, patentirani lekovi a 37% ukazuje na manjak generičkih lekova.
Svaki peti (21%) anketirani naveo je da se sa nestašicom lekova suočava svakodnevno, 45% taj problem ima barem jednom nedeljno, 21% makar jednom mesečno a 12% povremeno.
Poređenja radi, u prethodnom istraživanju iz 2013. godine 63% ispitanika navelo je da se sa problemom nestašice lekova sreće barem jednom nedeljno, ponekad i svakodnevno, 27% je taj problem imalo barem jednom mesečno a manje od 10% samo nekoliko puta godišnje.
Ove godine najveći procenat ispitanika koji su naveli da se svakodnevno sreću sa nestašicom lekova zabeležen je na Malti (73%) a sledi Danska (48%).
Na problem problem nestašice lekova barem jednom nedeljno najjčešće ukazuju farmaceuti u Norveškoj (82% anketiranih), Austriji (76%) i Slovačkoj (60%).
Povremene nestašice se pak najviše beleže u Bosni i Hercegovini, na šta je ukazalo 55% učesnika u istraživanju, i Hrvatskoj (30%).
Gotovo 20% ispitanih bolničkih farmaceuta iz Srbije navelo je da svakodnevno ima problema zbog nestašice lekova, oko 50% taj problem ima barem jednom nedeljno a ostali povremeno.
Za nestašicu lekova 44% ispitanika okrivljuje veleprodaju, 13,5% generičke kompanije a 38% kompanije proizvođače patentiranog leka.
Sa veleprodajom najviše teškoća imaju farmaceuti u Estoniji i Norveškoj, gde je 100% navodi kao uzrok nestašice lekova, zatim u Srbiji (79%) i Poljskoj (78%). Sektor prodaje na veliko najčešći je uzrok nestašice lekova i u Češkoj, Holandiji, Bosni i Hercegovini, Sloveniji, Bugarskoj, Hrvatskoj, Mađarskoj.
Kada je reč o rešenju problema, 63% evropskih farmaceuta iz istraživanja navelo je da nestašice uglavnom traju nekoliko nedelja, 7% nekoliko dana a gotovo 30% više meseci.
U Srbiji se problem nestašice, sudeći prema istraživanju, najčešće rešava za nekoliko nedelja.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
