Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Istok EU čuva socijalni damping
|
|
|
|
|
Objavljeno : 11.05.2016. |
|
|
|
|
|
|
Pokušaj Evropske komisije da izmeni spornu direktivu o radnicima koje poslodavci pošalju na rad u drugu zemlju Evropske unije izgleda će ostati samo pokušaj jer su nacionalni parlamenti najmanje deset članica iz centralne i istočne Evrope najavili da će iskoristiti sistem "žute karte" da stopiraju izmene. Komisija želi da radnik iz jedne članice EU dok je na privremenom radu u drugoj članici ima istu platu i socijalnu zaštitu kao njegov kolega u toj zemlji. Tome se protive istočnoevropske zemlje koje bi na taj način izgubile prednost u vidu jevtinijih radnika. Poslodavca u Bugarskoj sat rada košta nepuna četiri evra a u Danskoj deset puta više.
Komisija je početkom marta predložila izmene direktive kojom se reguliše status zaposlenih u jednoj članici koji su poslati da privremeno rade u drugoj.
Cilj izmena je da se reši problem "socijalnog dampinga" gde evropske kompanije koriste jevtinije radnike da zaobiđu zakone zemlje domaćina.
Izmene zakona EU iz 1996. izazivale su kontroverze i ranije. Ta direktiva nastoji da pomiri slobodu pružanja prekograničnih usluga kao temelja unutrašnjeg tržišta i očigledne razlike u zaradama i nivou socijalne zaštite.
Sat rada poslodavca u Danskoj u proseku košta 40 evra a u Belgiji 39 evra ali i samo 3,8 evra u Bugarskoj, 4,6 evra u Rumuniji i 8,4 evra u Poljskoj, pokazuju podaci Evropske statističke službe za 2014.
Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker zagovornik je istih plata "za isti rad na istom mestu", što znači da bi bugarski ili poljski radnik u Belgiji trebalo da ima istu platu kao njegov belgijski kolega.
Međutim, ta ideja se ne sviđa istočnoevropskim zemljama i vide je kao pretnju njihovoj konkurentskoj prednosti da mogu da daju manje plate.
Više od deset nacionalnih parlamenata odlučilo je da iskoristi tzv. supsidijarni mehanizam kontrole uveden Lisabonskim ugovorom. Tim mehanizmom predviđeno je da kada se za neki predlog obezbedi trećina glasova nacionalnih parlemenata ili više, Komisija mora da ga privremeno blokira i preispita.
Svaki nacionalni parlament ima dva glasa, tako da je ukupno 56 glasova, a parlamenti iz novih članica EU iz centralne i istočne Evrope će iskoristiti tu proceduru "žute karte".
Nacionalnim parlamentima Komisija je dala rok do 10. maja u ponoć da dostave obrazložena mišljenja o izmeni direktive o radnicima poslatim iz jedne u drugu članicu EU na privremeni rad.
Komisija će po isteku tog roka utvrditi da li je uslov za "žutu kartu" ispunjen, rekao je portparol Komisije Kristijan Vigand (Ćristian Wigand), preneo je EurActiv.com.
Očekuje se da na površinu ponovo izbiju nacionalne razlike o predlogu izmena direktive, kao i da u centru pažnje u narednim mesecima budu duge i žive diskusije između članica i Evropskog parlmenta o tom pitanju.
Ukoliko bude osiguran dovoljan broj glasova, biće to treći put do sada da se povlači procedura "žute karte".
Ta procedura prvi put je pokrenuta 2012. zbog predloga uredbe o ostvarivanju prava na kolektivnu akciju u kontekstu slobode osnivanja i slobode pružanja usluga (Monti II predlog). Drugi put je korišćena 2013. kod predloga uredbe o evropskom javnom tužilaštvu (EPPO predlog).
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|