Vlada Francuske traži podršku za borbu protiv "socijalnog dampinga" kroz izmenu direktive Evropske unije o radnicima koje poslodavci pošalju na privremeni rad u drugu članicu EU. Napori zvaničnog Pariza naišli su međutim na protivljenje Velike Britanije i istočnoevropskih članica EU. Za radnike iz drugih zemalja važe zakoni o radu zemlje domaćina ali poslodavci doprinose za socijalno plaćaju u zemlji porekla radnika i tako ostvaruju dobit. Francuski političari kod pitanja radnika poslatih na rad u drugu članicu EU, koji uglavnom rade u građevinarstvu i poljoprivredi, ne ukazuju samo na nelojalnu konkurenciju, već i na priliku za pojavu ksenofobije.

Nakon mita o poljskom vodoinstalateru, koji datira iz 2005. godine, francuski političari sreću se sa problemom radnika koje iz jedne šalju u drugu članicu EU na privremenoj bazi i često rade po nižoj ceni.

Inače, poljski vodoinstalater bio je simbol državljana "novih" članica, njih deset koje su u EU ušle 2004, za koje se u "starim" članicama očekivalo da pohitaju na Zapad u potrazi za poslom i tamo rade za znatno manje plate.

Portparolka francuske vlade Naža Valu-Belkasem (Najat Vallaud-Belkacem) izdvojila je problem Bretanje, regiona u kojem je visoka nezaposlenost dovela do socijalnih nemira.

"Brojne kompanije u tom regionu, i u ostalim, mogu da zapošljavaju radnike iz drugih evropskih zemalja, sa drugačijim zakonima o radu i drugačijim socijalnim sistemom, što ih čini 'jevtinijim' od francuskih radnika koji moraju da poštuju ambiciozni socijalni sistem", kazala je Valu-Belkasem.

Prema direktivi iz 1996. godine, za radnike poslate na privremeni rad u drugu zemlju važe zakoni o radu zemlje domaćina kako bi im se garantovale iste plate. Međutim, poslodavci doprinose za socijalno osiguranje plaćaju u zemlji porekla radnika i tako može da nastane jaz između troškova rada, iz čega kompanije izvlače korist.

Broj radnika poslatih na rad u Francusku osetno je porastao od proširenja EU zemljama sa istoka Evrope 2004. Između 2006. i 2011. godine njihov broj je učetvorostručen - na 145.000 sa 38.000.

"Treba naglasiti da razlika u doprinosima u Francuskoj i Poljskoj ide do 30%", kazao je u za EurActiv.com francuski senator Erik Buke (Eric Bocquet) koji je autor rezolucije o pitanju radnika poslatih na privremeni rad u drugu članicu EU.

Kako je naveo Buke, radnici poslati iz jedne u drugu članicu obično rade u građevinarstvu, poljoprivredi ili transportu, ali ih ima i na drugim sektorima.

Poslanik socijalista Žil Savari (Gilles Savary) rekao je u debati u francuskom parlamentu da ima "industrija koje napreduju zahvaljujući socijalnom jazu između Istoka i Zapada" (EU). Kao primer je Savari naveo špansku kompaniju Tera fekundis (Terra fecundis) koja, prema njegovim rečima, "radi sa 2.400 radnika koji su svi poslati na rad na jug Francuske".

Ksenofobija

Zvanični Pariz sada traži partnere na nivou EU koji će podržati zalaganje za oštrije propise o "lou kost" (low-cost) radnicima.

Francuski ministar zadužen za evropske poslove Tieri Repentin (Thierry) kaže da "Francuska želi ambiciozan tekst (propisa) na nivou EU kako bi se zaustavila upotreba statusa radnika poslatog na privremeni rad u drugu članicu EU za zaobilaženje nacionalnog zakonodavstva".

Međutim, pregovori u EU o izmeni direktive o poslatim radnicima su stali. Na poslednjem sastanku ministara za socijalna pitanja, u oktobru 2013. godine, nije postignut kompromis jer su se Francuska i zemlje poput Belgije, Španije i, u manjoj meri, Nemačke zalagale za bolju kontrolu statusa poslatog radnika dok su se Britanija i zemlje sa Istoka EU tome oštro protivile.

Francuski ministar rada Mišel Sapin (Michel) "radi sve da osigura podršku, ne samo Španije, već i Portugalije i Nemačke, koje sada uveravamo da je borba sa tom vrstom nelojalne konkurencije neophodna", rekla je portparolka francuske vlade.

Ministri rada će ponovo otvoriti pitanje radnika poslatih da privremeno rade u drugoj zemlji EU u decembru ali se kompromis ne očekuje pre izbora u EU 2014. godine.

Političari u Francuskoj strahuju da bi to "osetljivo" pitanje moglo da ima uticaja na evropske izbore, kao što je pitanje poljskog vodoinstalatera delovalo 2005, kada je Francuska odbacila predloženi ustav EU.

Savari kaže da to pitanje ne treba da ode "suviše visoko" na agendi pred evropske izbore jer bi trud oko rešavanja problema mogao lako da propadne.

"Kada poslodavac može da zaposli za 30% jevrtinijeg radnika na legalan način u veoma konkurentnom okruženju, to ne samo da može da destabilizuje tržište rada, već i da podstakne ksenofobiju", istakao je Savari.

"Socijalni damping", prema rečima socijalistkinje Fransoaz Kasteks (Françoise Castex), poslanice Evropskog parlamenta, "glavni je razlog odbijanja EU od strane građana".

Konkurentnost

Ako se pitanje poslatih radnika ne razreši na političkom nivou, mnogi računaju na Sud pravde EU da reši problem.

U januaru 2011. godine francusko udruženje za borbu protiv "socijalnog dampinga" žalilo se na Nemačku, koja nema minimalne zarade, i koristi "jevtinije" radnike poslate iz drugih zemalja za rad u klanicama.

Međutim, francuski ministar za evropske poslove ne podržava ideju obraćanja Sudu u ovom trenutku.

"Pregovori o forimiranju nove vlade koji su u toku u Nemačkoj predstavljaju izvrsnu priliku da se dođe do napretka o pitanju koje je do sada bilo blokirano", istakao je Repentin.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Veća prava za sezonske radnike
  
• 

  Vesti

  : Evropi nema napretka bez snažne industrije
  
• 

  Vesti

  : Minimalne zarade u EU od 150 do 1.800 evra
  
• 

  Vesti

  : U EU 10 miliona nezaposlenih više nego 2008. godine