Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 U Srbiji nije lako biti LGBT
|
|
|
|
Objavljeno : 14.09.2017. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Nedelja ponosa u Beogradu počela je 11. septembra a završiće se tradicionalnom šetnjom centralnim gradskim ulicama 17. septembra. U poslednjih nekoliko godina parade se, uz jake mere bezbednosti, ipak održavaju a Srbija je u međuvremenu postala jedna od retkih zemalja koja ima gej premijerku. Uprkos tome, položaj LGBT zajednice u zemlji i dalje nije na zavidnom nivou.
Izveštaj Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji "Biti LGBT u Srbiji", čiji su rezultati predstavljeni 13. septembra, pokazao je da ta populacija i osobe koje žive sa HIV-om spadaju u najdiskriminisanije grupe u Srbije.
Koordinator projekta Nenad Petković rekao je da su LGBT osobe izložene diskriminaciji u raznim oblastima života - zdravstvu, zapošljavanju, obrazovanju, pristupu socijalnim uslugama.
Petković je kazao da su LGBT osobe često žrtve zločina iz mržnje i govora mržnje ali da ti zločini nisu propisno istraženi, dodajući da nema sudskih presuda koje ih sankcionišu na osnovu stvarne ili pretpostavljene orijentacije ili rodnog identiteta.
Među preporukama izveštaja su usvajanje zakona o istopolnim brakovima, zakona o rodnom identitetu, efikasniji sudski postupci u slučajevima zločina iz mržnje i diskriminacije LGBT osoba, usvajanje nove strategije za HIV infekciju, osiguranje pristupa lekaru, zaštita trans osoba sa HIV-om.
Zamenica zaštitnika građana Gordana Stevanović ocenila je da je još problematično to što se LGBT osobe teško obraćaju institucijama, prvenstveno jer nisu spremne da se otkriju ili zbog ranijih iskustva nereagovanja institucija ili neadekvatnog reagovanja u slučajevima njihovog obraćanja.
Ove godine Nedelja ponosa obuhvatiće više od 50 događaja, uključujući Međunarodnu konferenciju o zločinima iz mržnje i govoru mržnje, Prajd forum, izložbe, pozorišne predstave, filmske projekcije, javne diskusije, predavanja i žurke.
Novina ovogodišnje Nedelje ponosa je Prajd info centar koji je krajem avgusta otvoren u centru Beograda kao prvi javni prostor namenjen informisanju građana o događajima u vezi s Nedeljom ponosa i Paradom ponosa. Centar će biti otvoren do 25. septembra.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković podržala je otvaranje tog centra i najavila da će zaposleni iz njene službe jedan dan u nedelji u Prajd info centru svim zainteresovanima pružati informacije o postupku podnošenja pritužbi zbog diskriminacije, kao i o drugim aktivnostima Poverenika, usmerenim na postizanje pune ravnopravnosti.
Inače, 24. juna u Beogradu je održana i "Parada Ponosa Srbije" pod sloganom "Neka svi naši glasovi ore se" koja je, kako su rekli predstavnici LGBT zajednice, bila u formi protesta, kako bi se ukazalo da je LGBT zajednica i dalje marginalizovana i da su često žrtve nasilja.
Nijedan slučaj nasilja nije pozitivno rešen
Direktorka LGBT organizacije "Da se zna" Dragoslava Barzut izjavila je da je ta nevladina organizacija za godinu i po dana postojanja evidentirala više od 70 slučajeva uznemiravanja i zločina iz mržnje prema LGBT osobama i da nijedan od njih nije pozitivno rešen.
Barzut je 12. septembra na predstavljanju postignutih rezultata organizacije "Da se zna" kazala da je od svih evidentiranih slučajeva samo jedan dobio pozitivnu presudu na osnovu Zakona o zabrani diskriminacije koju je međutim Apelacioni sud poništio.
Govoreći o izboru prve javno deklarisane gej osobe Ane Brnabić na mesto predsednice Vlade Srbije, Barzut je ocenila da indiktor uspešnosti stanja ljudskih prava u jednoj državi nije to što je premijerka lezbejka, nego to da li se nasilnici kažnjavaju.
"Ne možemo govoriti o drugim pravima ako nemamo zadovoljavajući nivo za svakoga ko živi u Srbiji. Kao aktivistkinji važno mi je da svaka LGBT osoba bude bezbedna i ako se neko plaši da kaže da je lezbejka, trans osoba ili gej onda u Srbiji imamo problem, a to ne može da promeni postavljanje lezbejke na mesto premijera", kazala je Barzut.
Koordinator za odnose sa javnošću te organizacije Stefan Šparavalo kazao je da postavljanje Ane Brnabić na mesto premijera za LGBT zajednicu može da pomogne u smislu vidljivosti i dodao da je "dobar deo motiva njenog postavljanja da bi Srbija drugim zemljama bila predstavljena kao progresivna".
U međuvremenu je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio da neće prisustvovati Paradi ponosa jer će tog dana "imati važnog posla" dodavši da, "i da ga nema, ne bi išao" na Paradu.
"Nisam zainteresovan, ne interesuje me i ne pada mi napamet da idem", rekao je Vučić na konferenciji za novinare 12. septembra.
Vučić je naveo da će na Prajd ići premijerka Ana Branabić i nekoliko ministara, kao i gradonačelnik Beograda Siniša Mali.
Prethodne parade
Paradu ponosa 2009. otkazali su organizatori nakon što su od polcije dobili rešenje da ne postoje uslovi da se održi bez indidenata na platou ispred Filozofskog fakulteta, gde je bila zakazana. Vlada Srbije je nakon toga saopštila da je, "uprkos svim bezbednosnim rizicima", odobrila Paradu ponosa, ali da je preporučena promena mesta održavanja, što su organizatori parade odbili.
Naredne godine, 2010, Parada ponosa održana je uz učešće oko 1.000 građana, domaćih i međunarodnih zvaničnika i uz snažno policijsko obezbeđenje. Međutim, došlo je od sukoba huligana i policije u širem centru Beograda, bilo je više od 100 povređenih i više desetina privedneih.
Nakon negativnih procena službi bezbednosti, 2011, 2012. i 2013. u Srbiji nije bilo Parade ponosa.
Zatim su 2014, 2015. i 2016. Parade održane uz prisustvo jakih snaga bezbednosti.
Inače, prva Parada ponosa u Beogradu, 30. juna 2001, prekinuta je nakon što su učesnike naočigled policije napali pripadnici militantnih grupa. Povređeno je više učesnika.
Više učesnika, manje policajaca
Najavljujući 5. septembra beogradsku Nedelju ponosa u Nišu, gradu na jugu Srbije odakle se očekuje veliki broj volontera i učesnika Parade ponosa, organizatori su naveli da će ovogodišnja Parada ponosa imati više od 2.000 učesnika i izrazili nadu da će proteći uz prisustvo manjeg broja policajaca nego 2016.
Marko Mihailović iz Organizacionog odbora "Beograd Prajda 2017" rekao je tom prilkom da prve informacije govore da će broj policajaca na Paradi ponosa biti manji nego prethodnih godina. "Nadamo se da je to trend koji će se nastaviti", izjavio je Mihailović.
Očekivanje da Parada ponosa u Beogradu prođe "u najboljem redu" izrazila je i džavna sekretarka Ministarstva unutrašnjih poslova Biljana Popović Ivković.
"Srbija je tolerantno društvo. Ni prethodnih godina nije bilo problema pa je u ovom trenutku besmisleno govoriti o tome. Želim da o problemima i bezbednosnim rizicima uopšte nemamo potrebe da govorimo, da sve prođe u najboljem redu i da se više nikada ne ponove scene iz 2010, kada su bili povređeni brojni policajci i građani", kazala je ona agenciji Beta 6. septembra.
Državna sekretarka je na skupu "Zajedno protiv diskriminacije" u Beogradu kazala da policija neće tolerisati nasilje prema pripadnicima LGBT populacije i drugih manjinskih grupa.
Učesnici skupa ocenili su da je veliki pomak u zaštiti LGBT zajednice u Srbiji ostvaren formiranjem lokalne mreže za podršku toj populaciji.
"Napravljen je pomak kada je reč o reagovanju institucija. Policija sve napade na pripadnike LGBT zajednice karakteriše kao zločine iz mržnje ali treba videti gde nakon tog postupanja nastaje određena rampa", kazala je tom prilikom Jelena Vasiljević iz Organizacije za lezbejska ljudska prava Labris.
Izvor: EURACTIV.rs
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
