Srbija je među zemljama sa najstarijim stanovništvom u Evropi, a na dnu lestvice po uključivanju starijih osoba u tržište rada, rečeno je 14. novembra na predstavljanju izveštaja o položaji starijih osoba u svetu "Starenje u 21. veku". Istraživanje je pokazalo da je najmanje trećina starijih osoba u Srbiji i svetu iskusila neki vid diskriminacije. Starenje stanovništva je trend u svetu, koga nisu pošteđene ni zemlje u razvoju. Prema predstavljenim podacima, danas u svetu svaka deveta osoba ima 60 i više godina, dok će 2050. to biti svaka peta osoba.

"Situacija u Srbiji nije idealna. Srbija spada u zemlje sa najstarijom populacijom u Evropi", rekla je na konferenciji za novinare programska koordinatorka Populacionog fonda UN u Srbiji (UNFPA) Marija Raković. Ona je navela da je, prema popisu iz 2002. godine, udeo starijih od 65 godina u stanovništvu u Srbiji bio 17,3%, a mladih 19,2%, što, kako je ocenila, govori o tome koliko je izraženo starenje društva.

Predstavnica mreže HelpEjdž internešenal (HelpAge International) Vahida Huzejrović je rekla da je dinamika starenja u svetu takva da će do 2050. biti više starijih osoba od osoba mlađih od 15 godina. "Svake sekunde u svetu dve osobe napune 60 godina. To je 580 miliona na globalnom nivou. Trenutno svaka 9. osoba ima 60 godina, a 2050. to će biti svaka peta osoba", rekla je ona.

Prema njenim rečima, za sada jedino je u Japanu udeo stare populacije 30% u ukupnom stanovništvu a procenjuje se da će do 2050. godine takva situacija biti u 64 zemlje.

Vahida Huzejrović je rekla da je zabluda da se sa problemom sve starijeg stanovništva susreću samo razvijene zemlje već da je to problem i zemalja u razvoju. Kako je navela, od 15 zemalja u svetu koje imaju više od 10 miliona starijih osoba, sedam su zemlje u razvoju.

Izražena diskriminacija

Na predstavljanju izveštaja o položaju starijih osoba u svetu koji su pripremili UNFPA i HelpEjdž internešenal, predstavnica Crvenog krsta Srbije Nataša Todorović navela je da, prema istraživanju, 67% starijih osoba u svetu i 60% u Srbiji smatra da postoji starosna diskriminacija, a 37% u svetu i 33% u Srbije je navelo da je iskusilo neki oblik diskriminacije.

Prema istraživanju, 43% starih u svetu se plaši nasilja, dok je u Srbiji taj strah nešto izraženiji (49%). Ipak, kako je navela Todorovićeva, 73% starijih osoba u Srbiji smatra da se sa njima postupa sa poštovanjem.

Istraživanje je pokazalo da je 47% starijih osoba u svetu i 50% u Srbiji uvek ili često zabrinuto zbog svog novca, a 53% u svetu i 43% u Srbiji kažu da im je teško ili veoma teško da plate životne troškove.

U svetu 61% starih koristi mobilni, ali će, kako je ukazano na konferenciji za novinare, digitalni jaz, odnosno savladavanje novih tehnologija, predstavljati sve veći problem za stare u budućnosti.

Prema istraživanju, 44% starijih osoba je reklo za svoj zdravstveni status da je prihvatljiv, dok je 34% starijih osoba u svetu i 23,8% u Srbiji reklo da im je zdravstvena zaštita teško pristupačna.

Izazov zapošljavanje starijih

Na predstavljanju izveštaja rečeno je da je zabluda da starije osobe ne doprinose društvu i da predstavljaju teret. "Stariji ljudi igraju vitalnu ulogu u društvu. Oni daju više nego što dobijaju", rekla je Todorovićeva. Ona je navela primer Australije u kojoj starije žene doprinose sa 16 milijardi australijskih dolara godišnje obavljajući poslove nege i volonterske poslove.

Prema istraživanju, u svetu 47% starijih muškaraca i 24% starijih žena rade i to uglavnom u neformalnom sektoru.

U Srbiji je 23,81% starijih osoba radilo u poslednjih meseca dana, rekla je Nataša Todorović i dodala da je reč ili o visokokvalifikovanim zanimanjima, poput lekara, advokata i stomatologa, ili nekvalifikovanim zanimanjima, poput održavanja zgrade.

Lidija Kozarčanin iz Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu je rekla da je Srbija na dnu lestvice po uključivanju starih na tržište rada. Dok je u Norveškoj dve trećine osoba u starosnoj grupi 55 do 64 godina aktivno na tržištu rada, u Srbiji je to manje od jedne trećine, rekla je Kozarčanin.

Ocenjeno je da je globalna kriza negativno uticala na penzioni i socijalni sistem u svetu i zemlji. Lidija Kozarčanina je navela da je u petogodišnjem periodu do 2007. ostvaren "fantastičan napredak" na poboljšanju položaja starih a da se zatim u narednih pet godina stalo zbog krize.

Ona je rekla da su u Srbiji dobre strane jasno definisan koncept politike starenja i postojanje odgovarajućih zakona i strategija, dok slabost predstavlja nedovoljna povezanost socijalnog i zdravstvenog sistema.

Prema njenim rečima, primena propisa dosta je dobra na nacionalnom nivou u Srbiji, dok izazovi postoje na lokalnom nivou zbog nedostatka sredstava u nekim opštinama. Kako je navela, oko jedne trećine lokalnih zajednica ne ispunjava obaveze socijalne zaštite, ali je novi zakon o socijalnoj zaštiti omogućio da one opštine koje nemaju sredstva mogu da ih dobiju na regionalnom nivou ali isključivo za određenu uslugu koju treba da pruže.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Penzioneri spas za turizam
  
• 

  Vesti

  : Četvrtina starih smatra da je diskriminisana
  
• 

  Dosije

  : Socio-ekonomska prava u Srbiji
  
• 

  Dosije

  : Diskriminacija - problem srpskog društva
  
• 

  Vesti

  : Stroži uslovi za penzionisanje muškaraca u Srbiji