Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Bezbednost ali ne po cenu ljudskih prava
|
|
|
|
Objavljeno : 27.11.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Srbiji je potrebna reforma i bolja kontrola bezbednosnih službi, a ljudska prava ne smeju postati "kolateralna šteta" borbe protiv korupcije, organizovanog kriminala ili terorizma, ocenjeno je 27. novembra na skupu o ljudskim pravima i službama bezbednosti. Kao problemi su u oblasti bezbednosti izdvojeni nepotpuna, loša i neustavna zakonska rešenja i prakse, proširivanje ovlašćenja službi bezbednosti umesto njihovog smanjenja i pokušaji političke kontrole i uticaja. Ocenjeno je i da treba biti oprezan i kritičan prema rešenjima koja dolaze iz drugih zemalja u oblasti bezbednosti jer su neka od njih u suprotnosti sa ljudskih pravima.
Predstavnici Skupštine Srbije, regulatornih tela i nevladinog sektora ocenili su u raspravi da je očuvanje bezbednosti i službi u tom sektoru veoma bitno, ali ne na štetu ljudskih prava. Tribina "Ljudska parava i službe bezbednosti održana je u Narodnoj banci Srbije, a organizovali su je fondacija "Fridrih Ebert" i Demokratski politički forum.
Poslanik i funkcioner Demokratske stranke Dragoljub Mićunović popručio je da ljudska prava ne smeju biti "kolateralna šteta" u borbi protiv terorizma i očuvanju bezbednosti. "Kada se službe bezbednosti pohvale nekim uspesima, uporedo sa tim imamo i primere kršenja ljudskih prava, torturu ili protivzakonitu izolaciju", kazao je Mićunović.
On je ukazao da država ne sme da zloupotrebljava moć i koristi je protiv građana. "Moramo da se reformišemo, usvajamo međunarodne stanadrade ljudskih prava, potrebna je kontrola službi bezbednosti", kazao je Mićunović.
Da je neophodna bolja javna kontrola bezbednosnih službi složio se i poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić. On smatra da je parlamentarna kontrola najefikasniji model i da je treba unaprediti u Srbiji.
Šabić ukazuje da je, kada je reč o odnosu prema službama bezbednosti i njihovom funkcionisanju u Srbiji, preostalo ponešto od nasleđa socijalizma što se ne podudara sa uređenim demokratskim sistemima. "Imamo sistem bez sistema. Ako hoćemo efikasnu kontrolu bezbednosnih službi moramo utvrditi jasna pravila", kazao je Šabić.
On je, komentarišući odnos službi bezbednosti, pomenuo primer da službe bezbednosti zahtevajući neke podatke ponekad i ne navode razloge zbog kojih ih traže, ali im se informacije bez pogovora, ipak, dostavljaju.
Šabić je podsetio da je 2005. godine Bezbednostno-informativna agencija (BIA) odbila da jednoj nevladinoj organizacije dostavi tražene podatke i da je nakon zahteva poverenika da to učini, godinama bila prekinuta komunikacija tih službi, čime je BIA kršila zakon. "BIA povereniku nije dostavljala ni godišnje izveštaje štoje bila njena zakonska obaveza", kazao je Šabić.
Prema Šabićevim rečima, bila je potrebna promena vlasti i političke klime da bi se takav stav BIA-e promenio i istakao da BIA danas obavlja svoje obaveze i dostavlja informacije u skladu sa zakonom i koliko je to u mogućnosti.
Govoreći o odnosu bezbednosnih službi i građana, Šabić je pomenuo slučaj devojke koja nije mogla da se upiše na Kriminalističku akademiju jer je na bezbednosnom testu utvrđeno da je njena majka potpisala - ček bez pokrića, a da joj pritom nije omogućen ni uvid u razlog zbog koga joj je onemogućen upis. Šabić se založio za uvođenje zakona i propisa koji će onemogućiti da se takvi slučajevi ponove.
Loši zakoni i prakse
Profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta Union Momčilo Grubač ocenio je da službe bezbednosti još nisu reformisane i da vlada prilična konfuzija. On je ukazao na problem proširivanja umesto smanjenja nadležnosti tih službi "na krilima borbe protv kriminala, terorizma i korupcije".
Naveo je da se pre 10 godina službe bezbednosti nisu mešale u poslove kriminalističke policije, a da sada u Krivičnom zakonu postoje paralelene nadležnosti, pri čemu se rezultati do kojih su došle službe bezbednosti ne unose u krivični postupak. Podsetio je i da pre oko 10 godina prisluškivanje bilo divlja policijska praksa da bi 2001. bila regulisana zakonom i dodao da su u praksu ušle i mnoge druge tehničke mere.
"Postavlja se pitanje da li su ljudska prava postala kolateralna šteta borbe protiv korupcije i kriminala", rekao je on.
Momčilo Grubač je rekao da treba biti oprezan i kritičnom prilikom usvajanja rešenja koja donose iz inostranstva i da ne treba da se preuzimaju automatski jer su ponekad u suprotnosti sa ljudskim pravima.
Rodoljub Stepanović iz Međunarodnog instituta za bezbednost rekao je da se stiče utisak da je Zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti donet 2007. samo da bi se osnovao Savet za nacionalnu bezbednosti. On je ocenio da je taj zakon neustavan i da ga hitno treba ukinuti a posebno je kritikovao nadležnosti predsednika Srbije u tom Savetu koje su u suprotnosti sa Ustavom.
"Pravna neuređenost ide na štetu i službi bezbednosti i ljudskih prava i sloboda", ocenio je on.
Stepanović je dodao da se možda moglo očekivati da nova vlada postavi pitanje tog zakona i Saveta ali ga ona, kako je ocenio, samo još "žešće koristi za neustavno ponašanje". Prema njegovim rečima, problem predstavlja i to što lider najveće partije okuplja razne funkcije u domenu bezbednosti.
Jelena Milić iz Centra za evroatlantske studije ocenila je da je kakav-takav trend uspostavljanja nadzora nad službama bezbednosti koji je pokrenut tokom prethodne vlade, "sada opasno ugrožen". Milićeva je navela da se tako odustalo od inicijative da se mandat šefa Bezbednosno-informativne agencije produži na 5 godina kako bi se razdvojio od četvorogodišnjeg mandata vlade.
Ona je rekla da je vrlo bitno i pitanje kadrova u tim službama, s obzirom na ratne zločine i autoritarno nasleđe, ali da se ono često izbegava.
Kriminolog Dobrivoje Radovanović ocenio je da problem predstavlja nepoštovanje zakona, kao i loša rešenja u Krivičnom zakonu. Radovanović je rekao da ne može da prihvati da se ljudi prvo hapse pa da se onda prikupljaju dokazi i naveo podatak, ne precizirajući na koji se period to odnosi, da su građani boravili 32.000 dana u pritvoru da bi zatim bili oslobođeni.
Prema njegovim rečima, za stanje nisu krive službe bezbednosti već ljudi na vlasti. "Moramo naterati službe bezbednosti da rade u okviru zakona a da ih ne napadamo za posao koji časno rade", rekao je on.
Radovanović je rekao i da službe bezbednosti moraju da imaju "neki popust" kada je reč o otmicama ili terorizmu ali da se bez odluke suda ne smeju dopustiti aktivnosti poput prisluškivanja ili ulaska u nečiji stan.
Evropske integracije kao podstrek
Jelena Milić je ocenila da evropske integracije mogu da pomognu u reformi bezbednosti. "Problem predstavlja to što EU nema pravnu tekovinu u domenu bezbednosti i odbrane, ali ima političke kriterijume na osnovu kojih može da iznese određena očekivanja u toj oblasti", rekla je ona.
Ona je podsetila da se u okviru pregovora o članstvu poglavlje 31 odnosi na zajedničku bezbednost i spoljnu politiku.
Milićeva je navela i da je Evropska komisija konstatovala institucionalne i zakonske nedostatke i probleme u domenu bezbednosti u svojim izveštajima o Srbiji, ukljčujući i ovogodišnji izveštaj.
Izvor: EurActiv.rs i Beta
Foto: sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
