Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Slovenija zatražila produženje roka za "izbrisane"
|
|
|
|
Objavljeno : 04.04.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Slovenačka vlada će zamoliti Evropski sud za ljudska prava za produženje roka za rešavanje pitanja građana izbrisanih iz državljanstva Slovenije u vreme njenog osamostaljenja. Evropski sud je 26. jula 2012. presudio da slovenačke vlasti nisu uspele u celini da urede pitanje "izbrisanih" građana i da su dužne da plate odštetu tužiteljima, ali i da pripreme sistem naknade za druge građane koje je država 1992. godine, u vreme osamostaljenja, izbrisala iz registra građana. Brisanje je pogodilo ljude koji su uglavnom rođeni u drugim republikama bivše Jugoslavije, koji su imali jugoslavensko državljanstvo i državljanstvo jedne od republika, a živeli su u Sloveniji i u njoj imali prijavljen stalni boravak. Prema zvaničnoj evidenciji, reč je o više od 28.000 ljudi.
Slovenačka vlada je 4. april usvojila dopunu akcionog plana za izvršenje presude Evropskog suda za ljudska prava o izbrisanima. Evropski sud je naložio vladi da izvrši dopunu akcionog plana za izvršenje njegove presude o izbrisanima do 26. juna.
Vlada će zamoliti Evropski sud za jednogodišnje produženje roka, s time što će zakon usvojiti do kraja godine, izjavio je nakon sednice vlade ministar unutrašnjih poslova i javne uprave Gregor Virant.
Background Prilikom osamostaljenja Slovenije 25.juna 1991. građani koji su imali republičko državljanstvo Slovenije, državljanstvo nove države Republike Slovenije dobili su automatski. Državljani drugih republika SFRJ sa stalnim boravkom u SR Sloveniji imal su prema članku 40. Zakona o državljanstvu Republike Slovenije pravo u roku šest meseci da ulože molbu za slovenačko državljanstvo.
Onima koji nisu dobili državljanstvo (budući da iz nekog razloga nisu uložili molbu, ili je njihova molba bila odbijena ili odbačena, ili je postupak bio prekinut) bio je oduzet status sgrađanina.
Prema navodima Mirovnog instituta u Sloveniji, stalni boravak su im upravni organi Slovenije oduzeli arbitrarno, a tako su postupali zbog centralnog internog upustva Ministarstva unutarnjih poslova. Oduzimanje statusa građanina prouzrokovalo je gubitak ekonomskih i socijalnih prava.
Evropski sud za ljudska prava je u julu 2012. presudio da je za neimovinsku štetu Slovenija dužna da isplati po 20.000 evra Mustafi Kuriću, Ani Mezgi, Tripunu Ristanoviću, Aliju Beriši, Ilfanu Sadiku Ademiju i Zoranu Miniću, a svim tužiteljima zajedno još 30.000 evra za troškove postupka.
Sud je tada potvrdio svoju presudu iz 2010. godine kada je jedanaest pojedinaca pokrenulo tužbu protiv Slovenije, smatrajući da im država nije u dovoljnoj meri ispravila nepravdu počinjenu 1992. godine.
Polovinom septembra 2012. je država Slovenija šestorici podnosilaca žalbe i isplatila naknadu za nematerijalnu štetu u iznosu od 20.000 eura.
Brisanje je pogodilo ljude koji su u najvećem dijelu (ali ne svi) rođeni u drugim republikama bivše Jugoslavije, koji su imali jugoslavensko državljanstvo i u pravilu još i državljanstvo jedne od republika bivše Jugoslavije te su živjeli u Socijalističkoj Republici Sloveniji i u njoj imali prijavljen stalni boravak.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Mirovni-institut.si
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
