Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Zatvori pretrpani, alternativne sankcije u povoju
|
|
|
|
Objavljeno : 01.07.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Zatvori u Srbiji su preopterećeni uprkos povećanju kapaciteta, pokazali su rezultati istraživanja Beogradskog centra za ljudska prava koje je predstavljeno 1. jula. Broj zatvorenika je nastavio da raste i neposredno nakon usvajanja pre tri godine Strategije za smanjenje preopterećenosti smeštajnih kapaciteta u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija u Srbiji u periodu od 2010. do 2015. godine. Prema istraživanju, u decembru 2010. broj zatvorenika je nakon višegodišnjeg rasta dostigao 11.211, a nakon usvajanja Zakona o amnestiji u 2012. počeo je da opada i sada iznosi 10.300. Međutim, i pored tog smanjenja, i dalje se može očekivati trend rasta i preopterećenosti zatvora, rečeno je na predstavljanju istraživanja.
Žarko Marković iz Beogradskog centra za ljudska prava na konferenciji za novinare je rekao da je "tokom 2012, nakon usvajanja Zakona o amnestiji, broj počeo da opada". On je dodao da je, međutim, "amnestija samo jednokratna mera, pa se može pretpostaviti da će se trend (rasta) iz 2010. samo nastaviti".
Iz Uprave za izvršenje krivičnih sankcija rekli su da se radi na popravci objekata i izgradnji novih, kao što je zatvor u Padinskoj skeli, dok se alternativne, vanzatvorske sankcije za sada samo sprovode u sedam gradova.
"Alternativne sankcije sprovode se samo u sedam gradova, gde postoje kancelarije, ali se do 2015. godine očekuje da svaki grad Srbije ima svoju kancelariju", rekla je Dušanka Garić iz Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.
Zamenik zaštitnika građana Miloš Janković je rekao da je stanje u zavodima loše i da stanje nije usaglašeno sa standardima Evrope.
"Umesto najavljenih adaptacija i sanacija, treba raditi na decentralizaciji zavoda, tako da žena ne mora da ide u ženski zatvor u Požarevcu, ako postoji zavod bliži njenom prebivalištu", rekao je Janković.
Dodao da je da ne postoji dovoljan broj vaspitača za primenu alternativnih sankcija, a postojeći nisu dovoljno obučeni za rad sa uhapšenima.
Izvesno smanjenje od 2010.
Prema istraživanju, broj zatvorenika je porastao sa 8.078 u decembru 2005. na 10.974 u decembru 2009. U decembru 2010. njihov broj je dostigao 11.211, zatim je počeo da pada i u junu 2013. iznosio je 10.300 osoba.
Tom padu je doprineo Zakon o amnestiji koji je usvojen krajem 2012, s obzirom da je do kraja te godine iz zatvora pušteno 1.228 osoba, pa je broj zatvorenika pao sa 11.300 na 10.226 u decembru 2012.
"Međutim, kako se radi o jednoročnoj meri, razumno je očekivati da će broj lica lišenih slobode ubrzo porasti i možda i dostići onaj iz prethodnih par godina", navodi se u izveštaju i dodaje da se amnestija vrlo malo odnosila na zatvorenike u zatvorenim odeljenjima, zbog čega su takva odeljenja i dalje preopterećena.
"Dakle, strategija i mere usmerene ka smanjenju preopterećenosti kapaciteta zavoda za izvršenje krivičnih sankcija su i dalje nesumnjivo potrebni", ocenjuje se u izveštaju Beogradskog centra za ljudska prava.
Alternativne sankcije
U izveštaju se navodi da je tokom 2012. mera zabrane napuštanja stana ili mesta boravišta uz elektronski nadzor realizovana 20 puta. Ta mera je prvi put upotrebljena 1. jula 2011. godine i te godine ukupno 4 puta.
Ocenjuje se da je kazna kućnog pritvora zaživala i navodi da je prošle godine tu kaznu služilo 610 osoba dok su dve godine ranije bila samo dva takva slučaja.
Istraživanje je pokazalo da se donekle povećao broj izvršenih kazni rada u javnom interesu, ali da najveći problem u vezi s izvršenjem te kazne predstavlja to što poverenička mreža ne pokriva celu teritoriju Srbije već samo nekoliko gradova.
Do kraja 2012. kazna rada u javnom interesu izvršavala se u sedam gradova u Srbiji - Beograd, Kragujevac, Niš, Novi Sad, Sombor, Subotica i Valjevo.
U prošloj godini je izvršeno 215 takvih kazni a godinu dana ranije 90.
Alternativne sankcije su u Srbiju uvedene 2009. godine kao pomoć u prevaspitavanju, radnom angažovanju i zdravstvenoj zaštiti lica lišenih slobode i maloletnika. Strategijom i Akcionim planom predviđen je niz mera koje bi trebalo da omoguće razvoj sistema alternativnih sankcija.
Istraživanje je zasnovano na informacijama prikupljenim od različitih državnih organa, uključujući više od dve trećine sudova u Srbiji, organizacija civilnog društva i međunarodnih organizacija, a oslanja se i na informacije koje je Beogradski centar za ljudska prava prikupio tokom poseta zavodima za izvršenje krivičnih sankcija, koje sprovodi od 2009. godine.
Informacije na kojim se pregled zasniva uglavnom se odnose na period od početka 2010. do kraja aprila 2013. godine.
Izvor: Beta i EurActiv.rs
Foto: Beta
Povezani sadržaj
Dokumenti
|
|
|
EurActiv Srbija
