U Srbiji živi između 700.000 i 800.000 osoba sa nekom vrstom invaliditeta koje su najčesće diskriminisane u radu i zapošljavanju, kao i zdravstvenoj zaštiti, pokazao je monitoring prava osoba sa invaliditetom u Srbiji. Prosečna starost osoba sa invaliditetom je 67 godina a u ukupnoj populaciji tih osoba, pokazuju zvanične statistike, veće je učešće žena (58,2%). Prema vrsti problema, najveći procenat je onih koji imaju probleme sa hodom a najmanje je osoba koje imaju probleme u komunikaciji.

Po podacima Republičkog zavoda za statistiku, na bazi popisa stanovništva iz 2011. godine, u Srbiji 8% stanovništva ima neku vrstu invaliditeta.

"Više od 85% ispitanika navelo je problem zdravstvene zaštite kao najveći", rekao je regionalni koordinator za praćenje prava osoba sa invaliditetom u Evropi Radoš Keravica na konferenciji 17. septembra u Beogradu na kojoj je predstavljen "Holistički izveštaj 2013: Nadgledaj svoja prava".

Izveštaj je pokazao da je iskustvo isključenja u korišćenju zdravstvenih usluga i rehabilitacije zbog nepristupačnosti ili restriktivnih kriterijuma doživelo 45% ispitanika, diskriminaciju 28% a nepoštovanje različitosti osetilo je 43%.

Kod prava na medicinska pomagala i rehabilitaciju osobe sa invaliditetom suočavaju se sa problemom nemogućnosti odlaska na banjsko lečenje zbog restriktivnih zakonskih odredb,i ali i teškoćama kod ostvarivanja prava na ortopedska pomagala zbog komplikovanih procedura.

Osobe sa invaliditetom koje su bile uključene u monitoring ukazale su i na nepristupačnost zdravstvenih usluga, neprilagođenost dijagnostičke i terapijske opreme, kao i sanitetskog prevoza.

U domenu obrazovanja, saradnik projekta Ana Pavlović ukazala je na veliki problem neprilagođenosti udžbenika osobama sa invaliditetom.

"Kažu da je izrada udžbenika na Brajevom pismu jako skupa, a da se izrada audio-udzbenika ne preporučuje zbog straha od kršenja autorskih prava i kopiranja diskova - takvim izgovorima se diskriminišu učenici", rekla je Pavlović.

Dodala je da je veliki problem i pristupačnost školama i fakultetima, kao i prevoz do njih.

Uz neprilagođena učila i fizičku nepristupačnost obrazovanih ustanova, osobe sa invaliditetom koje su učestvovale u istraživanju kao problem su navele i nedostatak servisa podrške u obrazovanju.

Ukazano je i na nedostatak tumača za znakovni jezik, na koje učenici imaju pravo, kao i na diskriminatornu praksu pri upisu u neke srednje škole i činjenicu da često ne postoji alternativa specijalnom obrazovanju, što krši princip slobode izbora.

Na konferenciji je rečeno da je većina osoba sa invaliditetom siromašna, da je veliki problem socijalna zaštita, da samo 500 slepih i slabovidih osoba u Srbiji ima posao.

Kod rada i zapošljavanja 35% ispitanika doživelo je kršenje principa inkluzije, učestvovanja i pristupačnosti, pri čemu je najčešće reč o problemima nemogućnosti zaposlenja, neprilagođenosti radnog mesta i uslova rada i nedostatku servisa podrške na radnom mestu.

Istovremeno je 30% doživelo diskriminaciju ma radnom mestu ili u pristupu tržištu rada, što se uglavnom ogleda kroz odnos sa kolegama i nerazumevanje od strane poslodavca.

U domenu socijalne zaštite, gotovo 72% ispitanika navelo je da nema pristup usluzi podrške, 42% je reklo da nema mogućnost da utiče na donošenje odluke i izbor usluge koju će dobiti, kao ni na njen kvalitet i obim, pa je usled toga ugrožen i princip dostojanstva, na šta je ukazalo 28% ispitanika.

Istaknuto je i da iznosi za tuđu negu i pomoć nisu dovoljni da se obezbedi usluga koja treba osobama sa invaliditetom, već se ta sredstva najčešće koriste kao sredstvo za puko preživaljavanje.

Kod korisnika koji su naveli da nemaju pristup potrebnim socijalnim uslugama najčešće je kao razlog navedeno da u zajednici nisu dovoljno razvijene usluge za samostalan život. Tamo gde te usluge postoje, ne pokrivaju potrebe većeg broja korisnika i nemaju održivo finansiranje.

Istaknuto je i da su osobe sa invaliditetom smeštene u ustanovama u najvećoj meri lišene samostalnosti u odlučivanju kao jednog od ključnih principa ljudskih prava.

Kada je reč o pristupačnosti, navedeni su problemi nepristupačnosti stambenih zgrada, zgrada od javnog interesa, saobraćajnica i javnih površina i prevoza.

Više od 20 organizacija osoba sa invaliditetom je sarađivalo u pripremi izveštaja u kojem su i intervjui sa osobama sa invaliditeom koje govore o svojim problemima.

Izveštaj će biti podnet Komitetu UN za zaštitu prava osoba sa invaliditetom, ali zbog sporog rada tog komiteta neće biti razmotren do 2015. godine, rečeno je na predstavljanju.

Izvor: Euractiv.rs

Foto: Sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Gotovo 600.000 ljudi sa invaliditetom u Srbiji
  
• 

  Vesti

  : Predložena veća pomoć roditeljima teško obolele dece
  
• 

  Vesti

  : Mali broj studenata sa invaliditetom na srpskim fakultetima
  
• 

  Vesti

  : Porast broja pritužbi zbog diskriminacije