Evropska unija i njene članice ne uspevaju da reše problem zločina iz mržnje izazvanih homofobijom i transfobijom i zaštite sve građane od diskriminacije, uznemiravanja i nasilja, upozoravaju iz Amnesti internešenela (Amnesty International). U tom globalnom pokretu za zaštitu ljudskih prava ističu da je ključno da policija i sudstvo obelodane da iza zločina iz mržnje stoji motiv homofobije ili transfobije. Osam od deset žrtava ne prijavljuje nasilje iz straha od institucionalizovane homofobije i transfobije dok ostali ne žele da budu razotkriveni pred bližnjima.

"Mržnjom motivisano nasilje ima posebno ozbiljne i dugoročne posledice po žrtve. Još uvek EU i mnoge njene članice u zakonodavstvu ne prepoznaju kriminal baziran na pretpostavljenom seksualnom opredeljenju ili rodnom identitetu kao zločin iz mržnje. To je neprihvatljivo jer su seksualna orijentacija i rodni identitet zaštićeni od diskriminacije međunarodnim pravom koje štiti ljudska prava", kaže ekspert Amnesti interenešenela za diskriminaciju u Evropi i centralnoj Aziji Marko Perolini (Marco).

Izveštaj Amnesti internešenela "Zbog toga ko sam: Homofobija, transfobija i zločin iz mrženje u Evropi" ukazuje da u zakonodavstvu brojnih evropskih zemalja seksualna opredeljenost i rodni identitet nisu eksplicitno uključeni kao osnova na kojoj je počinjen zločin iz mržnje.

Takođe izveštaj pokazuje da važeći standardi EU kada je reč o zločinu iz mržnje nisu adekvatni za borbu protiv homofobičnog i transfobičnog nasilja.

Motiv diskriminacije, kako se navodi, odvojio je zločin iz mržnje od ostalih kriminalnih radnji.

Iz Amnestija ističu da je ključno da kada se istražuju i gone kriminalne radnje na bazi realne ili pretpostavljene seksualne orijentacije ili rodnog identiteta žrtava policija i sudstvo urade sve što mogu da obelodane motive koji stoje iza zločina.

Prema nedavnom istraživanju sprovedenom širom EU, 80% žrtava nasilja izazvanog homofobijom i transfobijom ne prijavi nasilje policiji, najčešće zbog straha od institucionalizovane homofobije i transfobije. U ostalim slučajevima pripadnici gej populacije ne prijavljuju da su napadnuti jer nisu gej u javnosti i strahuju da bi se tako otkrili pred porodicom i prijateljima.

Zakonske odredbe o zločinu iz mržnje nekih evropskih zemalja, poput Bugarske, Češke, Nemačke, Italije i Letonije, nisu sveobuhvatne i ne regulišu napad na ljude zbog njihove stvarne ili pretpostavljene seksualne orijentacije ili rodnog identniteta.

U drugim zemljama, uključujući Hrvatsku i Grčku, zakoni koji regulišu transfobični ili homofobični zločin iz mrženje ne primenjuju se kako treba i ponekad policija ne registruje motiv homofobije ili transfobije ili se taj motiv ne istražuje temeljno.

Mišel i Mihail

U februaru 2012. godine Mišel (Mićelle), mladu tranšeksualnu ženu, pretuklo je više ljudi u Kataniji (Italija) zbog njenog rodnog identniteta. Napadači su je ponižavali dok su je tukli rečima: "Odvratno! Ti si muškarac, p...".

Mišel je prijavila napad policiji i jedan osumnjičeni je identifikovan. Međutim, motiv transfobije neće biti eksplicitno uzet u obzir tokom gonjenja ili utvrđivanja zatvorske kazne zbog "rupa" u italijanskom zakonodavstvu.

"Hteli su da me iskasape samo zbog onoga što jesam, zato što mi je lice malo muškobanjasto i zato što su na osnovu mog glasa shvatili da sam trans osoba", žali se Mišel.

Drugi primer zanemarivanja motiva homofobije ili transfobije je slučaj studenta medicine Mihaila Stojanova koji je ubijen 30. septembra 2008. u Sofiji jer se pretpostavljalo da je gej.

Ni pet godina nakon ubistva suđenje dvojici osumnjičenih nije počelo.

Motiv homofobije dobro je uspostavljen u istrazi ali neće biti eksplicitno uzet u obzir na suđenju, navodi se u izveštaju Amnesti internešenela i ističe da kašenjenje sa izvođenjem napadača na sud strašno deluje na Mihailovu majku koja je ostala bez psihološke ili neke druge vrste podrške vlasti.

"EU i njene članice neće moći da ispune obaveze u borbi sa diskriminacijom ako ne donesu odgovarajuće mere protiv svih vidova mržnjom motivisanog nasilja. Postojeći dvostruki standardi prenose ideju da neki oblici nasilja zaslužuju manju pažnju i slabiju zaštitu nego drugi. To je neprihvatljivo za Evropsku uniju koja se ponosi promovisanjem jednakosti i inkluzije", zaključio je Perolini.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Organizatori: Bezbednosna procena za Prajd pozitivna
  
• 

  Intervju

  : Parada ponosa nije pitanje EU već ljudskih prava
  
• 

  Vesti

  : Diskriminacija široko rasprostranjena u Srbiji
  
• 

  Vesti

  : Srednjoškolci podržavaju diskriminaciju LGBT osoba